Светац којег смо познавали

У Културном центру Шабац, протеклог четвртка представљена је књига Ђорђа Рандеља „Светац којег смо познавали“. Књига „ о невероватном животу јединственог човека“, која је изашла у издању ИК Прометеј 2014. године, доживела је четири издања и превод на енглески језик. Представљена је у шездесет градова широм Србије, Републике Српске, Хрватске, Аустрије, Мађарске и Румуније.
- Невелика, али сажета књига, написана је топло и чита се у даху. Даје одговор на питање колико смо заиста познавали Патријарха Павла, нашег савременика, подвижника, пример честитости живота праведника који нам је оставио у аманет несагледиво духовно богатство, рекла је Бранка Тодоровић, уредница књижевне сцене Културног центра.
Рандељ је отишао на Косово као новинар, крајем осамдесетих, „зато што је рат већ био у ваздуху“, а са патријархом је, као свештенички син и дипломирани теолог, пожелео „успут да уради интервју“.
- Он је за мене био откриће. У то време није се за њега много знало, није примао новинаре зато што је био огорчен на њих. Дописници су писали о свим страхотама које су Срби тамо доживљавали, али се то у редакцијама умивало, секло и прекрајало. Неколико месеци сам провео у разговору са њим, био сам и његов лични шофер. Када је изашла моја књига „Од Косова до Косова“, због које замало нисам добио отказ, потпуно ме је прихватио. Били смо пријатељи до његове смрти, рекао је Рандељ.
Патријарх Павле остао је запамћен као човек из народа, пре свега, због изразите скромности, „што је велика грешка, зато што је био највећи интелектуалац Српске православне цркве“.
- Када је ишао у Атину да докторира, грчки теолози су рекли: „Е, да наша Грчка православна црква има само три теолога као што је ваш Павле, били бисмо најјача православна црква на свету и поред двеста милиона Руса. У својим канонским расправама, разматрао је нова питања у нашој вери, попут оне да ли је потребно поново крстити човека који је променио пол, додао је аутор који је вече обогатио њему познатим анегдотама из живота светог старца.
Модератор вечери био је Предраг Маравић.

„Патријарх Павле говорио је оно што је мислио и радио оно што је говорио. Био је нижег раста, али је надрастао и највишег од нас. Уздигао се изнад земље коју је неизмерно волео, и поносно стајао на врху институције којој је посветио свој век и своју љубав. Срби су га волели, верници других религија ценили, а непријатељи поштовали".

Познати новосадски новинар и публициста, аутор више од двадесет књига, Ђорђе Рандељ је уз бројна признања за новинарски рад, добитник награде “Слободна Војводина” за унапређење издавачке делатности, награде “Светозар Милетић” за публицистику и “Октобарске награде града Новог Сада”. Недавно је, као дугогодишњи председник Управног одбора Српског народног позоришта у Новом Саду добио златну медаљу „Јован Ђорђевић“. Као свештенички син и студент Теолошког факултета у Београду, први је почео да пише о великим црквеним празницима и српским славама, да прати рад СПЦ и обичаје верујућег народа. Написао је „Светачник“, књигу о српским славама, празницима и обичајима и „Откриће Библије“, коју је писао више од тридесет година и коју сматра својим животним делом. Био је међу првим војвођанским новинарима који је (1988) отишао на предратно Косово да би објективно извештавао о страдањима прогоњених Срба. Тамо је упознао Патријарха Павла, кога је још за живота наш народ препознао као светитеља. После смрти патријарха, написао је књигу „Светац којег смо познавали“, кога је, по ауторовом чврстом убеђењу, сам Господ поставио на трон Светог Саве „у најтежим годинама српске историје, са посебном намером, циљем и задатком да спасе образ и душу нашег народа“.