ДА ПОКАЖЕМО СРЦЕ ШАМПИОНА

Млади чувар мреже РАДОСЛАВ ФИЛИПОВИЋ, прве ватерполо кораке направио је у Војводини, стасавао у јакој школи и достигао квалитет да постане први голман матичног клуба. Нису Новосађани имали квалитетан састав довољно да се бори за А1 лигу, али је у А2 рангу он био међу водећим голманима. С доласком лета 2019. године, уследио је позив спортског директора Шапца, шампиона србије, Анте Васовића.

-Неки позиви једноставно представљају прекретницу у каријери. Само интересовање клуба као што је ШАБАЦ за мене је већ част и показатељ да сам достигао одређен ниво, али када вас шампион жели у својим редовима, истовремено разумете да неко верује како можете још више и уз част, ту је и обавеза да радом потврдите поверење и заиста достигнете још виши ниво – каже први голман шабачког ватерполо клуба Радослав Филиповић, наш саговорник.
Стигао је у редове шампиона и на место где је сезону раније стајао један Гојко Пијетловић, репрезентативац, олимпијац. Да ли је то био додатни притисак?

-Сваки изазов и нови корак носи одређени притисак. То је апсолутно нормално, као млад голман очекујем пуно од себе и трудим се да будем свој највећи критичар. Наравно да сам осећао притисак, али да нисам, нешто онда не би било у реду. У клубу су ме растеретили, осећао сам се сјајно од првог дана, но нисам ја дозвољавао себи да се ушушкам. Гојко, олимпијски шампион може бити свим голманима узор и није лако бити његов наследник, али је и част. Није лако ни клубу да изабере ко би могао да га замени, од свих опција веровали су да баш ја могу бити адекватна алтернатива, то је заиста привилегија.
Долазак у редове освајача дупле круне је и значајан корак напред у твојој каријери?
-Апсолутно. Поникао сам у Војводини и ово је моја прва промена средине. Сањао сам да будем први голман екипе довољно јаке за озбиљну борбу за трофеје, што ми је недостајало у Новом Саду. Све то је у себи носио Ватерполо клуб „Шабац“ и знао сам да овакву прилику не смем да пропустим. Нисам мерио време, али мислим да смо се за непуних 15 минута све договорили.

Досадашња сезона, можемо рећи, има два дела. Прво резултати нису били баш добри, али је сада то другачије и клуб поново има стабилне успехе.
-Проблем су нам биле осцилације у игри и резултатима. Периоди добрих игара, потом лоших, а све је то оставило траг и на бодовном салду који је био испод наших могућности. Нисам ни ја био задовољан својим партијама, једнако сам осцилирао. Ипак од повратка тренера Мировића, отпочела је стабилизација екипе. Није квалитет мојих саиграча био упитан, но успели смо да вратимо самопоуздање, смањене су осцилације и резултати су постали стандардни.
Спортисти тврде да је и промена тренера током сезоне посебан шок.
-Сваки шеф доноси свој систем рада, прситупа тренингу, психолошкој припреми и треба се прилагодити томе. Ипак, Мировић је тренер са именом, неко ко је са Шапцем постигао много претходне сезоне, разговарао је са сваким играчем, разменили смо мишљења, разумели шта он очекује од нас и тако смо пребродили „стрес“ промене и постали снажнији тим.
Опстанак у Регионалној лиги је близу, а публика се нескривено радује и Супер лиги која ће, у најави, бити једна од најнеизвеснијих.
-Прва обавеза је да и математички потврдимо опстанак у А1 лиги, а онда све снаге да усмеримо ка домаћем првенству. Бранимо титулу и циљ је да је одбранимо, ништа мање од тога. Нисмо фаворити, али ни аутсајдери у тој борби, клуб нас не оптерећује обавезом освајања првенства. Ипак, ја ћу лично само титулу сматрати успехом. Пут је тежак, али шампионски став је да препреке могу бити само тешко савладиве, не и несавладиве.
Прве прогнозе говоре да би борба за трофеј могла бити борба три екипе: Звезде, Радничког и Шапца.
-То ће показати време. У овом тренутку, благу предност, посматрајући наше ривале, дајем Крагујевцу. Звезда има искуснијег тренера и познатија имена у саставу, али је Раднички одлично укомпонован, има одлину хемију у екипи и игра на високом нивоу од првог кола. Ипак, све су то нијансе. Нико не сме искључити ни Партизан, они су састав момака који се перфектно познају још од дечачких дана. Једино је загарантовано много доброг ватерпола.
Позиција голмана је специфична, може увек бити само један. Постоји ли посебан ривалитет међу чуварима мреже?
- Имам привилегију да су ми колеге сјајни млади момци попут Гавриловића и Вукадиновића, један другог саветујемо, голмани другачије виде ситуације и савети су злата вредни. Довољно је погледати на клупу током меча, када свака добро одбрана донесе радост како ономе у базену, тако и колегама на клупи.