ДАРКО СИМИЋ, ДИПЛОМИРАНИ ИНЖЕЊЕР РАТАРСТВА, САВЕТОДАВАЦ
У ПОЉОПРИВРЕДНО СТРУЧНОЈ И САВЕТОДАВНОЈ СЛУЖБИ ШАБАЦ
У ПОЉОПРИВРЕДНО СТРУЧНОЈ И САВЕТОДАВНОЈ СЛУЖБИ ШАБАЦ
Земљиште треба контролисати
Пружа услуге пољопривредницима који располажу са укупно 165.000 хектара, ораница и воћњака у четири општине. Изражен проблем је 70 одсто псеудо глеј земљишта које у основи има лоше физичко-механичко хемијске особине (изражена “киселост”). Други део власника (30 одсто) ослањајући се на традиционално добру земљу, најчешће греше у времену, начину и количинама употребљеног вештачког ђубрива
- Много тога се може поправити, каже на почетку разговора наш саговорник Дарко Симић, дипломирани инжењер ратарства и саветодавац у Пољопривредној, стручној и саветодавној служби Шабац.
Пољопривредници у четири општине у којима делује поменута служба располажу са укупно 165.000 хектара ораница и воћњака. Дарково искуство и дугогодишњи рад говоре да се ипак мањи број, рекло би се “стидљиво” одлучује да користи врло значајну услугу контроле плодности ораница, која осим што штеди џеп произвођача омогућава веће приносе култура и профитабилност на све захтевнијем тржишту. Истина је, примећује наш саговорник да се на поменуту меру (контрола плодности земљишта) одлучују пре млађи произвођачи док се старији и даље ослањају више на дугогодишње искуство.
- Саветујем да треба користити ову меру. Захваљујући Министарству пољопривреде недавно смо добили и недостајуће савремене апарате који врло прецизно утврђују стање и користе се свугде у свету. У веродостојност и значај, најбоље се уверити практично, на оном делу где су савети стручњака на основу анализе рађени и тамо где нису. Уочићете разлику, каже Симић.
Исто тако важно је испоштовати време, начин и количину, примера ради употребљеног азотног ђубрива. Треба имати у виду да је азот носилац приноса. Веома је покретљив и лако испарава.
Симић указује и на проблем “плужног ђона”, будући да су у овом крају високе подземне воде. Овај непробојни слој земљишта (плужни) онемогућава да биљка (воћка) својим кореновим системом допре до воде, што је посебно значајно у летњем периоду. Допирање кореновог система биљке до хранљивих материја је и најзначајније за њен развој. Ако тога нема узалуд сва агротехника и много уложеног новца.Биљке остају “гладне”. Примера има доста, а на неке од њих упозорава и наш саговорник.
Уочен проблем је и 70 одсто псеудо глеј земљишта ( од 165.000 хектара), које у основи има лоше физичко-механичке-хемијске особине. Ради се о израженој киселости која се може “лечити” употребом одређених количина кречњака.
- Опасност је што и остали 30 одсто власника земљишта мислећи да је баш тај квалитет пресудан, забораве на потребу да испоштују време, начин и количине хранљивих ђубрива како би остварили већи, принос и коначно зараду у врло захтевном послу којим се баве, додаје Симић.
Пољопривредници у четири општине у којима делује поменута служба располажу са укупно 165.000 хектара ораница и воћњака. Дарково искуство и дугогодишњи рад говоре да се ипак мањи број, рекло би се “стидљиво” одлучује да користи врло значајну услугу контроле плодности ораница, која осим што штеди џеп произвођача омогућава веће приносе култура и профитабилност на све захтевнијем тржишту. Истина је, примећује наш саговорник да се на поменуту меру (контрола плодности земљишта) одлучују пре млађи произвођачи док се старији и даље ослањају више на дугогодишње искуство.
- Саветујем да треба користити ову меру. Захваљујући Министарству пољопривреде недавно смо добили и недостајуће савремене апарате који врло прецизно утврђују стање и користе се свугде у свету. У веродостојност и значај, најбоље се уверити практично, на оном делу где су савети стручњака на основу анализе рађени и тамо где нису. Уочићете разлику, каже Симић.
Исто тако важно је испоштовати време, начин и количину, примера ради употребљеног азотног ђубрива. Треба имати у виду да је азот носилац приноса. Веома је покретљив и лако испарава.
Симић указује и на проблем “плужног ђона”, будући да су у овом крају високе подземне воде. Овај непробојни слој земљишта (плужни) онемогућава да биљка (воћка) својим кореновим системом допре до воде, што је посебно значајно у летњем периоду. Допирање кореновог система биљке до хранљивих материја је и најзначајније за њен развој. Ако тога нема узалуд сва агротехника и много уложеног новца.Биљке остају “гладне”. Примера има доста, а на неке од њих упозорава и наш саговорник.
Уочен проблем је и 70 одсто псеудо глеј земљишта ( од 165.000 хектара), које у основи има лоше физичко-механичке-хемијске особине. Ради се о израженој киселости која се може “лечити” употребом одређених количина кречњака.
- Опасност је што и остали 30 одсто власника земљишта мислећи да је баш тај квалитет пресудан, забораве на потребу да испоштују време, начин и количине хранљивих ђубрива како би остварили већи, принос и коначно зараду у врло захтевном послу којим се баве, додаје Симић.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
