ЛЕПО ЈЕ МЕЂУ СТАТИВАМА

„Ајмо ЏС“... Браво ЏС!!!! чује се често и све фреквентније са трибина сале Гимназије пред и током утакмица Медицинара. Поруке подршке послате из срца за младог чувара мреже шабачког суперлигаша. Чудан спој сугласника само је, наравно надимак, ТАМАРЕ ГЛИШИЋ, потенцијалне репрезентативке Србије, уколико напредак настави овим темпом.
-Тај надимак ми је први дао покојни Зоран Обреновић, чика Ћела, који је био координатор школе клуба када сам почела да тренирам у Медицинару. Подсећала сам га на његову омиљену голманку коју су звали исто. Свако има више надимака, но овај ми је најдражи, јер је „кум“ човек са којим смо сви имали посебну спону.
У Шапцу си дуго, изданак си клупске школе рукомета, али твоји почеци у овом спорту нису у овом граду?
-Први сусрет са рукометом био је у Кленку, где сам похађала основну школу. Најпре сам играла на позицији бека и нисам баш била срећна када су ми рекли, на једном тренингу, да станем на гол. Ипак, послушала сам, одбранила сваки шут мојих саиграчица. Ондашњи тренер ми је рекао да је голман моја позиција и предложио да пређем у Медицинар. Од онда сам међу стативама.
Многи за позицију голмана кажу да је специфична. Да ли је тако и из угла голмана и постоји ли магија прве одбране?
-Велика је разлика, кажу да смо чудаци и зато смо ограничени на шест метара. Шалу на страну, специфична је позиција и ми зависимо од остатка екипе, али и они од нас. Добра одбрана значајно олакшава посао, исто колико лоша отежава. Прва одбрана може да има велики значај за самопоуздање, но не сматрам да је пресудна, било је добрих утакмица које су почеле лоше и обрнуто. Психолошка снага је пресудна и наша обавеза је да одмах по завршетку једне, мислимо о другој акцији. Сваку освртање је лош потез.
Постоји ли посебно важан тренутак у досадашњој каријери?
-Лето 2019. и титула државног првака генерације 2002. Тај последњи звук сирене заувек ћу памтити. То је круна једног заједништва. Великом већином су њу чиниле девојке са којима сам расла и стасавала у клубу, знали смо да је то крај нашег заједничког пута кроз млађе категорије и то смо обележили на најлепши начин, победничким пехаром.
Ове сезона имаш значајно већу минутажу у сениорској екипи. Резултати говоре о успешном првенству до сада. Колико ти осећаш сезону успешном кроз свој учинак?
-Веома ми значи већа минутажа и то је богатство које даје резултате у стицању искуства. Некада сам задовољна, некада не, свесна сам много грешака које морам да исправим. Ипак, захвална сам тренеру што верује у мене, што ми не дозвољава да „паднем“ и када не иде најбоље и због тога верујем да ћу напредовати још много.
Броба за плеј оф траје и можда кључни дуел је гостовање у Врбасу наредног викенда.
-Тренутно смо четврти, али сва пажња и фокус је на наредној утакмици, увек, не на калкулацијама и проценама. Гостујемо квалитетној екипи, посебно доброј на свом паркету. Можда звучи као фраза, али заиста нас очекује тежак меч. Циљ је свакако победа.