Мачвански сељаци народни посланици

У Светоандрејској Скупштини, када су се на власти у Србији смењивале династије Карађорђевића и Обреновића 1858. године из Мачве је било 12 посланика, угледних домаћина, сељака.
Поменута чињеница од пре два века у највишем законодавном телу Србије је корисна за подсећање. Наиме у другој половини 19. века је и Устав Србије дефинисао да народни посланици могу бити угледни домаћини, сељаци одређене старости, никако млађи од 40 година. Посланик је морао бити примеран домаћин у свом крају, богатог искуства, који кад дође у Скупштину може помоћи тиме што је већ нешто радио, патио и стварао, а никако без икаквог сазнања о стварању у животу.
Дугачак списак Мачванских сељака у тадашњем највишем законодавном телу Србије, почиње од Јована Гуцоњића, домаћина из Бадовинаца. Наставља се преко Живана Вуковића из Богатића. Низ од 12 употпуњује других десеторица из већине мачванских села, а на крају је Јован Гаврић, угледни сељак из Штитара.
У време владавине краља Милана Скупштину Србије је чинило 90 посланика, од којих је краљ бирао 30, а народ 60. Све у свему већину су чинили посланици који су живели на селу. Имали су имовину, на којој су најчешће производили житарице, гајили стоку и поврће.