Бели лук и ракија

Истини за вољу ту је и домаћа дебела сланина сушена на буковом дрвету и ето решења по сељанима за било који вирус. У теми која окупира планету у многим селима Поцерине и Посавотамнаве теку и пошалице типа отићи ће вирус и брже него је дошао ако будео смео и накучити. И подсећају да се Срби изборише са безброј проблема тајном званом село али кренимо редом.
У народу а наслеђено од старих да јутро почиње чењем белог лука који се гута цео и као шлаг долази ракија да залије и ето брисања свих потенцијалних проблема и за бројне болести. А у правило иде и ракија по једна пред оброк из оних чашица званих напрстак. И сведоци да ни прехладе а камоли грипа у ово збркано време климом нема тамо где лук и ракија коло воде.
И када се није знало за болести овог типа све је истоветно уз воће и поврће из трапа и у туршији где опет цар свих царева је, веле времешни, кисели купус који брише и трагове као гумицом. Ту опет у помоћ долази и оних традиционалних пет трава око сваког домаћинства које све помажу да буде у здрављу и сваком добру. Ту се некако намеће хајдучица која је превентива управо искушењима овог дела године али се са паузом пије и током лета уз прекиде већ по нанином рецепту.
Шерети пак наводе примере са фудбалских утакмица када се обавезно јела сланина и бели лук па је противнички тим који није следио дедове имао уз публику и противника више а у новије време и један прволигаш је неговао тај обичај. Опет шерети додају, веровали или не из престоног града.
Било је да се траг затре и ашиковању тајне коју су знали они виспренији. Бели лук се носио у џепу од урока говориле баке а ракија у унутрашњем џепу гуња да се страх од кршних лепотица умањи. А онда, по народној ком опанци ком обојци. А искуснији су говорили да су у скровитим шљивицима остајали и опанци. Беше то време неки ће рећи дивље а опет меко ко памук. Свакако ни налик садашњем...
Народски лек је остао и сада па се изрека бео лук ти у очи вишеструко значи и помаже. И сада верујући народ врти главом а онај ослоњен и на народне обичаје помаже да се разуме попут црвеног кончића око руке и тако редом. Небески народ има и загонетне тајне. Па и у виртуелно време јер кажу стари и сада кад се кликом може све, џаба кликтање ако је речено да тако буде.
И опет стижемо до вируса који од села до села има своје име али само један, нанин лек. Има кажу тежу и лакшу верзију. Е и лек народни има и благу већ речену али и тежу када чењ лука белога преноћи у ракији па побије и чега било није вазда спремни на шалу додају. Тек у страху који се негује причом уз мезе и покоју ракију и више али и по главицу лука вели постарији брка и пси чувари шапама покрију и очи и уши а богами ни дисајним органима није лако ...
Да се са темом свих тема не треба шегачити зар и рећи али ни на трен ни игнорисати искуство израсло из предања. Дан почиње зором а уз умивање видика на празан желудац како воле рећи пије се лек у комбинацији која се осети у пракси делотворнијом. За крај остављајући упадицу нане Данојле да где ракија дрема ту вируса нема.
Ајд живели...