КРИВИНА У ОГЛЕДАЛУ
Врабац 95 и голуб 205
Не знам да ли је напредњаке у Шапцу изненадила републичка листа за посланике „Александар Вучић - За нашу децу“, али мене, Бога ми, јесте. И то не изненадила, већ запрепастила.
Читаво лето доктори Александар Пајић и Бобан Бирманчевић, плус Радивоје Мићић, за сада без докторске титуле, организовали су свакодневне протесте против градске власти. Извлачили су људе са посла, претили, обећавали, само да их буде, да се виде, да би они могли да се похвале код шефа како, ето, и они нешто раде, боре се. И онда похвала у виду шипка на републичкој листи. Њихов бој није озбиљно узет у разматрање и доживели су додатно понижење из Београда, односно из Централне отаџбинске управе.
У досадашњем парламентарном сазиву, шабачки напредњаци су били представљени са два народна посланика - Бирманчевић и Блажа Кнежевић, а била је још једна госпођа, али је она посланичку плату примала у име ПУПСа. Ситуација са новом листом је хладан туш за шабачку екипу. Једини сигурни кандидат за посланика је др Бобан Бирманчевић и то на високој позицији - 95. Други, Радивоје Мићић, вероватно нема чему да се нада - позиција бр. 205. И то је крај. Нема Кнежевића, нема коалиционих партнера. Кажу неки добронамерни људи, није тако причано, обећања су била другачија.
Улоге су подељене. Шабац је поново казнио Београд, али добро је што су кажњени само појединци из СНС. За сада, град још није у великој мери начет, сем чињеницом да из Београда редовно „отимају“ инвеститоре који самостално дођу у град на Сави, а онда захваљујући масним субвенцијама по правилу ти исти инвеститори одлазе у неке друге градове. Наравно да актуелну екипу шабачких напредњака боли доњи део кичме што су неке фабрике отишле у друге градове само због тога што Београд није хтео да да инвеститорима исте субвенције које су добили други градови, и то са циљем да неко случајно не би изградио фабрику у нашем граду. То је нешто што највише замерам шабачким напредњацима - воле више Прворођеног од сопственог града. То је међутим, нека друга прича и њихова срамота.
Елем. кажу птичице на грани, да су тешке речи, али оне праве, изречене пре објављивања листе СНС за републичке изборе. Не верујем, упркос неким сведочењима, да је дошло и до физичких обрачуна, али то је унутрашња ствар напредњака. Нека се и бију. Боље између себе, него некога ко не мисли као они. Мада, нисмо далеко ни од тога.
Шабачки напредњаци су стварно у незавидном положају. Треба и њих разумети. Колико год се трудили, трчали, радили све што им се нареди, покушавали да буду бољи од других, никако да се нађу у његовој милости. Као да не постоје. Добију по неку ситну државничку функцију, од које, да се на лажемо, лепо живе, али то је то. Утицај раван нули. Не смем ни да помислим шта ће са свима њима бити ако не предају Прворођеном Шабац у руке после локалних избора.
Пуних осам година су шабачки напредњаци у статусу повереништва. Немају градски одбор. Не смеју ни да организују изборе иако су обећавани неколико пута у последњих неколико година. И то више него чврсто обећавани. Сада имају та три повереника. Никада ми није било јасно у чему је проблем изабрати једног човека за председника, нарочито у СНС где се један човек пита за све. Организујете изборе, јавне или тајне и изаберите једног човека, мало једнакијег од осталих, и удрите. У чему је проблем да троглава аждаја руководи једним одбором. Али, и то је њихова ствар. Унутарстраначка.
Колико капирамо, ни на другим републичким листама, наш град не стоји добро. Извесна кандидаткиња на листи СПС-ЈС је, такође „високо“ пласирана, готово без теоретских шанси да постане посланица. Социјалисти, додуше, нису ни постојали у претходне четири године, а они који су иоле нешто и радили, сада су ваљевском метлом очишћени.
Сва је дакле, прилика, да ће Шабац представљати један једини народни посланик и то др Бобан Бирманчевић. Питам шта то би са Кнежевићем, кажу да га спремају за неку локалну функцију. Нешто не верујем да је тако лако пристао на голуба на грани, уместо врапца на руци, али знате како, једном када уђете у то коло, једино шта можете да радите јесте да климате главом и да се надате милости његовој.
Вероватно да шабачки напредњаци, без обзира што мисле да су то заслужили, нису ни завредили другачији положај од овог у којем су се нашли. Њихов скор је минималан - један саветник у Министарству просвете, два народна посланика и то је то. Велика је вертоватноћа да ће у наредном периоду бити само један саветник и један посланик. Мада, ако народ буде подржао СНС са неких 80 одсто гласова, ето и Мићића у парламенту. Само неће бити оне цуре из СНС којој је то место обећато. Врапци су врапци, а голуби су голуби.
Читаво лето доктори Александар Пајић и Бобан Бирманчевић, плус Радивоје Мићић, за сада без докторске титуле, организовали су свакодневне протесте против градске власти. Извлачили су људе са посла, претили, обећавали, само да их буде, да се виде, да би они могли да се похвале код шефа како, ето, и они нешто раде, боре се. И онда похвала у виду шипка на републичкој листи. Њихов бој није озбиљно узет у разматрање и доживели су додатно понижење из Београда, односно из Централне отаџбинске управе.
У досадашњем парламентарном сазиву, шабачки напредњаци су били представљени са два народна посланика - Бирманчевић и Блажа Кнежевић, а била је још једна госпођа, али је она посланичку плату примала у име ПУПСа. Ситуација са новом листом је хладан туш за шабачку екипу. Једини сигурни кандидат за посланика је др Бобан Бирманчевић и то на високој позицији - 95. Други, Радивоје Мићић, вероватно нема чему да се нада - позиција бр. 205. И то је крај. Нема Кнежевића, нема коалиционих партнера. Кажу неки добронамерни људи, није тако причано, обећања су била другачија.
Улоге су подељене. Шабац је поново казнио Београд, али добро је што су кажњени само појединци из СНС. За сада, град још није у великој мери начет, сем чињеницом да из Београда редовно „отимају“ инвеститоре који самостално дођу у град на Сави, а онда захваљујући масним субвенцијама по правилу ти исти инвеститори одлазе у неке друге градове. Наравно да актуелну екипу шабачких напредњака боли доњи део кичме што су неке фабрике отишле у друге градове само због тога што Београд није хтео да да инвеститорима исте субвенције које су добили други градови, и то са циљем да неко случајно не би изградио фабрику у нашем граду. То је нешто што највише замерам шабачким напредњацима - воле више Прворођеног од сопственог града. То је међутим, нека друга прича и њихова срамота.
Елем. кажу птичице на грани, да су тешке речи, али оне праве, изречене пре објављивања листе СНС за републичке изборе. Не верујем, упркос неким сведочењима, да је дошло и до физичких обрачуна, али то је унутрашња ствар напредњака. Нека се и бију. Боље између себе, него некога ко не мисли као они. Мада, нисмо далеко ни од тога.
Шабачки напредњаци су стварно у незавидном положају. Треба и њих разумети. Колико год се трудили, трчали, радили све што им се нареди, покушавали да буду бољи од других, никако да се нађу у његовој милости. Као да не постоје. Добију по неку ситну државничку функцију, од које, да се на лажемо, лепо живе, али то је то. Утицај раван нули. Не смем ни да помислим шта ће са свима њима бити ако не предају Прворођеном Шабац у руке после локалних избора.
Пуних осам година су шабачки напредњаци у статусу повереништва. Немају градски одбор. Не смеју ни да организују изборе иако су обећавани неколико пута у последњих неколико година. И то више него чврсто обећавани. Сада имају та три повереника. Никада ми није било јасно у чему је проблем изабрати једног човека за председника, нарочито у СНС где се један човек пита за све. Организујете изборе, јавне или тајне и изаберите једног човека, мало једнакијег од осталих, и удрите. У чему је проблем да троглава аждаја руководи једним одбором. Али, и то је њихова ствар. Унутарстраначка.
Колико капирамо, ни на другим републичким листама, наш град не стоји добро. Извесна кандидаткиња на листи СПС-ЈС је, такође „високо“ пласирана, готово без теоретских шанси да постане посланица. Социјалисти, додуше, нису ни постојали у претходне четири године, а они који су иоле нешто и радили, сада су ваљевском метлом очишћени.
Сва је дакле, прилика, да ће Шабац представљати један једини народни посланик и то др Бобан Бирманчевић. Питам шта то би са Кнежевићем, кажу да га спремају за неку локалну функцију. Нешто не верујем да је тако лако пристао на голуба на грани, уместо врапца на руци, али знате како, једном када уђете у то коло, једино шта можете да радите јесте да климате главом и да се надате милости његовој.
Вероватно да шабачки напредњаци, без обзира што мисле да су то заслужили, нису ни завредили другачији положај од овог у којем су се нашли. Њихов скор је минималан - један саветник у Министарству просвете, два народна посланика и то је то. Велика је вертоватноћа да ће у наредном периоду бити само један саветник и један посланик. Мада, ако народ буде подржао СНС са неких 80 одсто гласова, ето и Мићића у парламенту. Само неће бити оне цуре из СНС којој је то место обећато. Врапци су врапци, а голуби су голуби.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
