Инфо

Берза

  • akdm 350 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 5.999 ▲ 1,68%
  • kmbnpb 799 ▲ 1,65%
  • niis 572 ▼ -2,05%
  • rso20197 99,55 ▲ 0,14%
  • rssds20237 93,00 ▼ -7,00%
  • rssds20238 90,00 ▼ -10,00%
  • tlvc 2.500 ▼ -2,57%
  • utsi 1.400 ⚫ 0,00%
  • zisr 3.300 ▼ -0,09%
(12. март 2020.)
сликарка Мира Ковачевић - страст винорела

Магија жене и вина

Винорел је био корак напред у тренутку када сам осетила да стагнирам. Да није било велике љубави према вину не бих ни почињала да сликам са њим. Слика се из дана у дан мења, баш као и вино
Магија жене и вина
Људи су одувек тежили да проникну у тајне напитака богова како би се приближили бесмртнима и обезбедили место у аналима вечности. Једно такво пиће, некад вредније и од злата, отварало је пут до тананих женских срца, мисли, уз њега су започињали ратови, војеване су пресудне битке, јунаци видали ране, царства склапала примирја. Вино, божански еликсир истине крије још понеку тајну.

Стваралаштво, вино и жене повезани су тананим нитима. Тај грожђани нектар оставља траг на успоменама, боји сећања посебним нијансама, али уме да освоји пространство белине папира. Уметник има дар да свет види другачијим очима, те да и траг вина претвори у дело које мења хиљаду речи.

Винорел, стара, помало заборављена техника сликања свој живот дугује драгоценом, опојном напитку богова. Академска сликарка Мира Ковачевић очарана овом медитеранском ликовном традицијом ствара уметничка дела инспирисана лепотом жене.

Дипломирали сте на Академији лепих уметности, одсек сликарство. На који начин и због чега се баш винорел наметнуо испред других техника уметничког израза?
Дуго сам неговала особен сликарски израз који је произашао из вишегодишњег рада са децом. Те слике биле су радосне, колоритне, пуне живота. Међутим, у једном тренутку дошло је до засићења, чинило ми се да нема напретка, да тапкам у месту, да се понављам и неопходна ми је била промена. Знала сам да та нова поетика мора такође, као и претходна, бити препознатљива и другачија од уобичајеног сликарства. Десило се да сам у лето 2017. боравила пар дана у Херцеговини, где сам обилазила винарије, пробала предивна вина тога краја и баш тамо се сетила једне помало заборављене технике, винорел. Након првог урађеног винорела схватила сам да ће то бити техника коју ћу надаље неговати.

Како лаицима објаснити технику винорела?
Винорел је готово непозната сликарска техника која се најчешће ради црвеним вином, али може се користити и бело, као и розе вино. То је “жива” техника, јер вино мења свој изглед из дана у дан, стога слика никада нема дефинитиван изглед. Винорел се обавезно урамљује под стакло, важно је слику поставити даље од извора светлости, било природне или вештачке, јер винорел, попут вина од ког настаје, воли тамнија места.

На који начин се вино користи у сликарству и која врста вина је најбоља за тај вид експресије?
Вино се на папир наноси такво какво је, није потребно користити воду нити некакав медијум. Оставља најлепше нијансе љубичасте, бордо и смеђе боје, зависно од сорте грожђа од ког је вино настало. За сликање се још користе и вински талози. Најзахвалнија за оно што желим да постигнем на сликама су вина која имају јаку боју, нпр сираж, каберне совињон, мерло, а од сорти из региона вранац, плавац мали, блатина и прокупац. Не постоји универзалан савет, нити препорука, сваки уметник сам бира своју винску палету.

Уметност представља израз у коме стваралац ужива. Да ли сте, уз сликање вином и љубитељ укуса вина, којег неки називају божанским пићем?
Да није било моје велике љубави према вину не бих ни почињала да сликам са њим. Те две љубави се преплићу и међусобно допуњавају. Заправо, сликам оним винима која волим да пијем.

Вашим уметничким делима доминирају фигуре жена. Због чега и постоји ли посебна спона између вина и жена?

Многима, па и мени једна од првих асоцијација на вино су жене. Имају пуно сличности, као млада вина и младе жене су лепршаве, сензуалне и мирисне, како старе, баш као и вино жене добијају на озбиљности, карактеру и вредности. Има их тако пуно и свака је своја и другачија, као и вино. Сликане вином жене су посебно лепе и зато су моја велика инспирација.

Вино је пиће које нема ограничен рок трајања, кажу да што је старије, то је боље. Време оставља добар траг и на делима насталим винорелом?
Време је једнако важно за винорел као и вино којим се слика. Оно даје изглед винорел сликама. Слика се из дана у дан мења, јер вино на слици, као и у бачви или флаши стари. Винорел слике неће нестати, али ће се променити и од првобитних љубичастих, ружичастих и бордо тонова прелазе у смеђе.

Техника којом стварате је истински специфична, да ли, према Вашем мишљењу, оваква дела захтевају посебан и другачији амбијент за излагање?
Недавно сам излагала у Сарајеву у једном невероватном простору. То је тзв. концепт простор четири собе госпође Сафије. Место на коме се једу најфинија јела и пију најквалитетнија вина, где долазе прави љубитељи вина и уметности. Изложба је имала одличан успех. Данас уметник мора да се прилагођава публици, да иде за њом, а не да је чека у пустим галеријама. Своје слике често излажем и као пратећи програм винских фестивала и сајмова вина, јер сматрам да су ту управо они које овакве слике занимају.

Винорел је стара техника сликарства, међутим, за разлику од других, не постоје едукативна дела или радионице на којима се изучава баш она. На који начин неко ко се заинтересује за винорел може напредовати у свом раду?
О винорел техници не постоји литература, не изучава се на академијама нити у уметничким школама, њом се бави мали број уметника у целом свету. Због свега тога сликар винорела је некако препуштен сам себи и само вредним радом, и упорним вежбањем може упознати технику, вино и њихове особине.

Које Вас успомене вежу за Шабац?
Пуно тога лепог десило ми се у Шапцу. Похађала сам тадашњу Школу за уметничке занате, прву озбиљну самосталну изложбу имала сам у галерији Културног центра, где сам након завршетка студија неко време и радила као уредник дечије сцене, мој син рођен је Шапцу. Често када ме питају одакле сам кажем да сам из Шапца, јер некако тај град, иако јако дуго не живим у њему, доживљавам као свој.


Рођени сте у Земуну, а средњу школу сте похађали и завршили у Шапцу. Шта вас је довело у наш град и ондашњу Школу за уметничке занате?
Моји родитељи дуго су живели и радили у Београду. Када сам имала шест година преселили смо се у место које сматрам својим завичајем, највеће мачванско село, у Бадовинце. Цело детињство памтим по томе да сам непрестано цртала и сликала. Када је дошло време за упис у средњу школу није било дилеме, знала сам где ћу ићи.
М. Живановић

Најновији број

2. јул 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa