СЛАВОЉУБ ПАНДУРЕВИЋ, ЗИДАР ИЗ БАДОВИНАЦА
Пола века у грађевинарству
Захвалница Удружења предузетника општине Богатић за дуг радни стаж. Најважнија породица, а унук Урош иде дединим стопама. Млади “беже” од овог посла
Прошло је скоро пола века откако је Славољуб Пандуревић из Бадовинаца, ступио у екипу познатог мајстора (Драгане) за изградњу кућа и других објеката, широм Мачве и околине. Био је веома упоран и жељан нових сазнања у грађевини тог доба. Зато се, наглашава одмах на почетку овог разговора за “Глас Подриња” дуго задржао код мајстора, а касније и његовог брата који се бавио истим послом. Пандуревић је добро “испекао”занат и недавно је од Удружења предузетника општине Богатић, које обележава 90. годишњицу рада, добио захвалницу, као најстарији мачвански зидар. У међувремену је основао и сопствено предузеће и са својим друштвом изградио више од стотину породичних кућа и других објеката широм Мачве. Без обзира на године и даље ради, а захтева инвеститора је на претек.
- Породица ми је најважнија. Унук Урош, који студира грађевину у Новом Саду, увек ме обрадује неком новином. Тешко је данас ангажовати неког радника у овом послу. Чим пронађу лакши, одмах нас напуштају, а то се дешава брзо, каже Пандуревић.
Констатује да је тешко ангажовати раднике у овом послу, који је ове године захваљујући лепом времену кренуо знатно раније.
- Захтева инвеститора има доста. Прегршт посла је пред нама, а често и време омета у извођењу радова, додаје.
Без обзира на све, стално ангажује 4-5 људи, а кад затреба, поред зидања, које је његова основна делатност “прискаче у помоћ” и при обављању неких других грађевинских послова.
У селу га боље знају као “Слава изградња”. Увек је спреман да модернизује рад набавком неких нових машина али за то су финансије највећа препрека. Исто се односи и на новине у овом захтевном послу које доноси унук Урош. Он ће највероватније и наставити његовим путем.
- И друштвена заједница морала би да има више разумевања за наш посао. То је веома захтевна работа, а осим што доприноси удобнијем животу, подстиче и убрзанији привредни развој. Ми смо практично у двострукој улози, а само интересовање младих за овај посао, довољно говори о њиховој тежини и захтевима. Закључио бих утиском да је све теже ангажовати човека у грађевинарству, које захваљујући новим технологијама и код нас доживљава препород, закључује наш саговорник.
- Породица ми је најважнија. Унук Урош, који студира грађевину у Новом Саду, увек ме обрадује неком новином. Тешко је данас ангажовати неког радника у овом послу. Чим пронађу лакши, одмах нас напуштају, а то се дешава брзо, каже Пандуревић.
Констатује да је тешко ангажовати раднике у овом послу, који је ове године захваљујући лепом времену кренуо знатно раније.
- Захтева инвеститора има доста. Прегршт посла је пред нама, а често и време омета у извођењу радова, додаје.
Без обзира на све, стално ангажује 4-5 људи, а кад затреба, поред зидања, које је његова основна делатност “прискаче у помоћ” и при обављању неких других грађевинских послова.
У селу га боље знају као “Слава изградња”. Увек је спреман да модернизује рад набавком неких нових машина али за то су финансије највећа препрека. Исто се односи и на новине у овом захтевном послу које доноси унук Урош. Он ће највероватније и наставити његовим путем.
- И друштвена заједница морала би да има више разумевања за наш посао. То је веома захтевна работа, а осим што доприноси удобнијем животу, подстиче и убрзанији привредни развој. Ми смо практично у двострукој улози, а само интересовање младих за овај посао, довољно говори о њиховој тежини и захтевима. Закључио бих утиском да је све теже ангажовати човека у грађевинарству, које захваљујући новим технологијама и код нас доживљава препород, закључује наш саговорник.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
