Инфо

2. април 2020.2. апр 2020.
ПРОТИВ ОПАСНОСТИ -ЛЕКЦИЈЕ НИКАДА НИСУ ДОВОЉНЕ
Пише: Проф. Др. Слободан И. Марковић

ПРОТИВ ОПАСНОСТИ -ЛЕКЦИЈЕ НИКАДА НИСУ ДОВОЉНЕ

Овом, свакако, најактуелнијом темом данашњице, што у медијима што у друштвеним мрежама и сваком дому, баве се бројни стручњаци и читава лепеза научних институција. У маси информација, поред опасности од вируса као невидљивог непријатеља јавља се још једна прилично озбиљна претња. Ако је вирус прва, информације су друга. Обе су моћне и извор претњи. Иако стручњаци разумљивим језиком, посредством јавних медија, упознају јавност са природом претње и могућностима заштите, јавност је изложена страху од двојаке опасности. Прво, од последица самог вируса, а друго од опасности у избору праве информације коју нам нуде портали и друштвене мреже. Ти проблеми, данас, имају универзални карактер, што значи да нису ни национални ни локални.
У правој маси информација које нас запљускују и у затвореном простору, консултујући многе изворе, за ову прилику издвојио сам неке које сматрам корисним. Пре свих, то су оне које је у виду лекције „хитне помоћи“ понудио амерички Универзитет „Johns Hopkins“.

Против Корона
вируса - лекције
никада нису довољне
У електронском издању италијанског „ЗероЗероНењс“ дана 26. марта 2020. појавио се један занимљив чланак представљен као „Приручник“ за избегавање заразе. Приручник је израдио амерички Универзитет „Johns Hopkins“ са препоруком да лекције које се нуде никада нису сувишне. Оценио сам их корисним, па их са поверењемса италијанског портала преносим у целини:
„* Вирус није живи организам, већ молекул протеина (ДНК) покривен заштитним слојем липида (масти) који, ако их апсорбују ћелије очне, носне или усне мукозе, мења свој генетски код (мутира) и претвара их у мултипликатор и ћелије нападача.
* Пошто вирус није живи организам, већ молекул протеина, он се не убија, већ пропада сам. Време распада зависи од температуре, влажности и врсте материјала у коме се налази.
* Вирус је веома крхак; једина ствар која је штити је танак спољни слој масти. Зато је сваки сапун или детерџент најбољи лек, јер пена разбија масти. Али морате да трљате најмање 20 или више секунди и направите пуно пене. Растварајуцћи масни слој, молекул протеина се распршује и разграђује сам.
Топлота топи масти; затим користите воду изнад 25 степени за прање руку, одеће и свега осталог. Поред тога, топла вода ствара више пене и то је чини још кориснијом.
* Алкохол или било која смеша са алкохолом већим од 65% раствара било коју масноћу, посебно спољни липидни слој вируса.
* Свака смеша са 1 делом избељивача (candeggina) и 5 делова воде директно раствара протеин, разграђује га изнутра.
* Водоник пероксид помаже пуно након сапуна, алкохола и хлора, јер пероксид раствара протеине вируса, али мора се користити чист и штети кожи.
Без бактерицида. Вирус није живи организам попут бактерија; не може се убити антибиотицима оно што није живо, али брзо разграђује његову структуру са свим оним што је речено.
* НИКАДА не тресите коришћену или некоришћену одећу, чаршаве или одела. Он се лепи на порозној површини, веома је инертан и распада се након 3 сата (ако је тканина порозна), 4 сата на бакру, јер је природни антисептик, и на дрвету, јер уклања сву влагу и не може га одвојити и распасти се; 24 сата на картону; 42 сата на металу и 72 сата на пластици.
Ако тресете или користите прашину, молекули вируса лебде у ваздуху до 3 сата и могу се таложити у носу.
Вирусни молекули остају врло стабилни на спољној или вештачкој хладноцћи попут клима уређаја у кућама и аутомобилима. Такође, да би остали стабилни потребно им је много влаге и посебно тамног простора (мрак). Због тога ће га суво, топло и ведро окружење брже деградирати.
* УВ светлост на било којем објекту који га може садржавати разбија протеин вируса. На пример, савршено је дезинфиковати и поново користити маску. Будите опрезни, такође разграђује колаген (који је протеин) на кожи и на крају може изазове боре и рак коже.
* Вирус НЕ МОЖЕ проћи кроз здраву кожу.
* Сирћетна киселина НИЈЕ корисна јер не разбија заштитни слој масти.
*НЕ алкохол и вотка. Најјача вотка је 40% алкохола и уместо ње треба достицћи 65%.
* Листерине за испирање уста могу бити корисне јер садрже 65% алкохола.
* Што је мањи простор, вецћа је концентрација вируса. Отвореније или природније вентилирано окружење је боље.
* Оперите руке пре и после додиривања слузнице, хране, браве, дугмади, прекидача, даљинског управљача, мобилног телефона, сатова, рачунара, столова, телевизора итд. Наравно, и када користите купатило.
* Умирујте руке непрекидно их перући, јер се молекули могу сакрити у микро боре или посекотине. Што је гушћа хидратантна маса, то је боље.
* Увек држите кратке нокте да се вирус не сакрива тамо“ .
Уместо коментара на „Приручник“, у времену опасности којим смо сви - као људи, изложени, незахвално је класификовати претње. То бих оставио за другу прилику. Међутим, у ситуацији дугог карантина - због претње за физички опстанак, прилика је да средимо многа схватања и да оснажимо традиционалне вредности породичних односа. У доброј мери, те могућности могу да доведу у питање не селектована сазнања као претње из „свезнајућих извора“ друштвених мрежа за наш ментални склоп. Као друштво, с њима би могли имати проблема када напустимо карантин. Дакле, и једне и друге претње су озбиљне. Лек за прве је у знању и поверењу, а за друге – пре свега у традицији наше хришћанске културе, а не у веровању у све што нам „свезнајући“ нуде. С њима би могли у заједници без породице и на улици без школе.
Да је вредност у кругу породице и своје традиције моралних вредности, добри примери нису на западу него на далеком истоку. Као пример,може нам послужити Кина и њена конфучијанска доктрина. Она је једноставна. У њој односи између очева и синова припадају њиховој традиционалној култури. Научена морална правила се преносе наслеђем породичног живота. У социјалној вертикали, поред породичних, дефинисани су и други - односи учитеља и ђака, лекара и пацијента, владара и поданика. Традицију сматрају предношћу, а не маном. Уосталом, кинези не користе штапиће за храну зато што су закључили да су практичнији од западних ножева и виљушака, него зато што сви Кинези једу храну штапићима. и од њих има шта да се научи, не само када смо у опасности него када она прође.
Да не буде и код нас као на западу – код Енглеза, како је рекао њихов неименовани песник „…ми верујемо у Бога и војника само кад смо у опасности, кад опасност прође и све постане обично, Бога заборавимо и војника – логично!
Проф. др Слободан И. Марковић, Факултет за Правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић“ – катедра за безбедност и
криминалистику, Нови Сад.
Аутор је доктор из мултидисциплинарне области из политичких, правних и техничких наука. Дугогодишњи предавач групе предмета из области безбедности: Међународне, корпоративне, методологије истраживања безбедносних појава. Научни, стручни и овлашћени судски преводилац италијанског језика. slomark@gmail.com
https://www.zerozeronews.it/vade-retro-coronavirus-le-lezioni-non-bastano-mai/ 26.mart 2020 u 21:20

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa