ИЗАЗОВ НА ДАЛЕКОМ ИСТОКУ

Навикли смо да уз име Уроша Павловића стоји „тренер у кајакашкој репрезентацији Србије“. Ипак, остао је у спорту свог живота, али је у 2020. годину ушао са новим изазовом и новим кораком већ успешне каријере. Данас је то тренер мушког кајакшког тима Јужне Кореје.
-Претходне године ми је истекао уговор са Кајакашким савезом Србије, променило се много тога и желео сам нови изазов у каријери. Нисам имао конкретну идеју, али се указало слободно место на позицији тренера у Корејском кајакашком савезу, тражили су тренера са међународним искуством, ступили смо у конатакт. Брзо смо се договорили, сарадња је успостављена на неколико месеци, уз касније разговоре о даљим корацима. Дивне године су иза мене у репрезентацији и мом клубу „Зорка“, матичном тиму и клубу који је и моја кућа – каже нам познато има кајакашког спорта Шапца и Србије УРОШ ПАВЛОВИЋ, стратег мушког кајакашког тима далеке земље.
Дочекао је Нову годину и у новој је започео нови изазов.
-Спаковао сам кофере и почетком фебруара сам стигао на ново радно место.
Неколико месеци је делило светски спорт од Олимпијских игара у оближњем Јапану. Знао си осећај и значај Игара, круне спорта, носио си искуство из Рија, али све је променила зла „круна“.
-Када сам допутовао, у Кини је већ била актуелна прича о епидемији новог вируса, али у Кореји скоро да није било заражених, међутим ситуација се, у сегменту бројева рапидно погоршала. Овде је здравство на највишем нивоу, убрзо је уведена дезинфекција на свим местима и отпочело је тестирање свих, чак и оних са најмањом сумњом у корону, а истовремено је омогућено свима који то желе да се тестирају. Дисциплина становништва је велика, апсолутно сви носе маске и већих рестрикција није било. Да, затоврени су спортски објекти, завбрањене масовне манифестације, али свакодневни живот се одвија нормално и са епидемијом се одлично боре Смањује се број заражених.
Постоји ли по доласку обавезан карантин?
-Да, сви који дођу из иностранства се подвргну тестирању, тестиро сам се и ја, налаз је био негативан, стигао је у року од 24 сата, наравно на енглеском језику.
Које су твоје обавезе у ванредном периоду за светски спорт. Мења се много тога?
-У фебруару и марту су се припреме одвијале према плану, календар такмичења смо имали јасно. Ипак, убрзо се све променило, сва такмичења су одложена, а тренинг камп је распуштен. Такмичари су се вратили у своје градове и клубове. Убрзо је моја обавеза постала припрема тренинга и тестова за њихове тренинге у новим условима. Тренутно израђујем едукативне тестова за тренере и такмичаре, а ново окупљање заказано је за почетак маја. Ништа излазак на воду и тренинге не може заменити, ништа тај осећај не може да победи и једва чекам наставак припрема.
После искуства рада у српском кајаку и искуства великих такмичења, где можеш позиционирати корејски кајак?
-Значајно заостаје за европским и српским кајаком, али је у Азији добро позициониран. Прокламована су два циља и оба су реална. Најбољи кајакаш на дистанци од 200 метара има олимпијски потенцијал и сасвим добре шансе да се пласира на Игре, било кроз Куп Азије или доквалификације на светском ниову. Остали нису у добром положају, али постоји велики потенцијал и простор за напредак и то је други циљ који је руководство поставило пред све нас.
Одложене су Олимпијске игре, сезона није почела, али је већ сада јасно да ће календар претрпети велике измене, што се и догодило. Које потезе очекујеш у том правцу?
-Никоме није драго што су Игре одложене, али верујем да нико нема ни аргументе против те одлуке, једноставно то је било једино решење. Ипак здравље увек мора да има приоритет. Изборене квоте остају, а други добијају додатно време да подигну форму и испуне сан о наступу на највећем такмичењу. Добили су додатно време које морају да искористе на прави начин. Све зависи од развоја ситуације са КОВИД 19. Мислим да ће Светска федерација покушати да спасе сезону такмичењима у августу и септембру. Биће спорта, такмичења и изазова и ту је извор мотивације за кајакашки и спортски свет, односно ту је енергија за тренинге и у кућним условима.