Били смо прваци света

Актуелни светски шампион је Холандија, највећи ривал да им звање преотме је Грчка, најтрофејнија репрезентација у историји је Шкотска, петоструки шампион планете је Југославија, а титуле је освајала и у периодима Краљевине, СФР и СР алтернативе. Дабоме, говоримо о фудбалу, правом, не виртуелном, сениорском, најјачем и да говоримо о звању светског шампиона! Добро сте прочитали, није грешка, реч је о звању незваничног шампиона света у фудбалу. Следи разјашњење...
Незванично Светско првенство у фудбалу установљено је 2003. године званично, али са ретроактивним признавањем резултата готово век и по у назад. Наиме, по принципу титула у свету бокса или свима познатог принципа „победник остаје на постољу“ установљено је надметање које је стално у току, обухвата све утакмице које признаје ФИФА и до сада је обухватило 964 утакмице. Како је све почело?
Први званични фудбалски меч одиграле су 1872. године Енглеска и Шкотска, било је 0:0, а већ у марту 1873. Енглези су победили Шкоте 4:2. Како су у том тренуто то биле једине две државе са репрезентацијама, Енглеској је ретроактивно додељена титула светског шампиона. По поменутим правилима, она је носилац титуле, ривал је изазивач и да би неко други узео звање, мора претходног шампиона да победи у званичној пријатељској утакмици, признатом турниру или званичном такмичењу (Светском шампионату, контитннеталним првенствима, квалификацијама, баражима, Купу конфердерације. Олимпијске игре нису укључене). Попут бокса, у случају нерешеног исхода, ако пропозицијама меча нису предвиђени продужеци и пенали, титула не мења власника. Већ у наредном мечу Шкота и Енглеза 1874. Шкоти су победили 2:1 и постали, аутоматски шампиони...
Био је то претпрошли век, није било даљих путовања, а посебно острвљани нису играли признате утакмице против ривала из континенталне Европе. Незваничну титулу светског првака су делили: Шкотска, Енглеска, Велс, Ирска (најпре уједињена под Британијом), односно Северна Ирска као територија шест грофовија ирског острва. Најбољи су били Шкоти. Тек 1927. године је први пут незванично финале играла неострвска држава. Белгија је у Бриселу, у пријатељској утакмици изгубила 9:1 од Енглеске, а прву победу забележила је Аустрија, 1931. против Енглеске 5:0 у Бечу, чиме је виртуелни трофеј први пут стигао у континентални део Европе.
Важно правило је да нови победник МОРА победити старог у званичном мечу. Иако се свакако вреднују резултати на касније установљеним Светским првенствима, односно Куповима континената, уколико носилац звања незваничног шампиона света не учествује, титула је његова до првог пораза.
Остало је убележено да је овај принцип одређивања најбоље репрезентације света помињан у ратним годинама, те је током Другог светског рата одиграно 26 званичних пријатељских утакмица, промењено неколико шампиона, а посебно се истиче моћни тим Шведске и херојска победа у Берлину 1942. 3:2 после преокрета. Као вид казне за пораз, сви репрезентативци нацистичке државе послати су на источни фронт. Преживела су само двојица.

Доминација „Југе“
Овај принцип је прву титулу Југославији донео још у периоду Краљевине. Дана 18. маја 1939. у пријатељској утакмици победили смо Енглеску 2:1 у Београду и тако постали незванични владари планете. Кратко смо трон чували, само до 6. јуна када смо изгубили од Италије, такође у нашој престоници, 1:2. До рата смо још два пута „изазвали“ Мађаре, 1940. и 1941. у марту, али су ремијима 0:0 и 1:1 звања остала у њиховим рукама. Чекали смо до нове титуле 44 године. Другог јуна 1984. победили смо Португал у пријатељском мечу 3:2 и тако им преотели титулу, а одбранили је у новом мечу припрема за Европско првенство, победивши Шпанију 1:0. На Европском првенству гд смо доживели дебакл, титулу смо предали Белгији поразом у првом колу, а интересантно је да је Шпанија стигла до финала тог лета. Једанаест година касније, на турниру у Хонг Конгу, поново смо постали незванични шампиони, овај пут као СР Југославија, победом над Јужном Корејом 1:0, да би је одбранили 31. марта против Уругваја у Београду 1995. Последње „финел“ одиграли су „плави“ 31. маја 1995. када су изгубили од Русије 1:2.

Педесет шампиона
Кроз 147 година трајања незваничног такмичења које чак има и свој виртуелни трофеј (Алок трофеј) и званичну маскоту, диносауруса Хагија, више од 50 репрезентација је било шампион. Шкотска је најтрофејнија са 86 титула, уз одиграних 149 „финалних“ утакмица. Енглеска има 73, Аргентина 62 на трећем месту. Најмања држава која је освајала су Холандски Антили, а успевали су ово и репрезентације попут: Зимбабвеа, Куарака, Хонг Конга, Грузије. Северна Кореја има десет, Боливија, рецимо, осам. Хрватска три ...
Актуелни шампион је Холандија. Постала је победом над Немачком 4:2 у квалификацијама за Европско првенство у септембру претходне године, а први изазивач је Грчка са којом би у јуну требало да одигра пријатељски меч.