Све зависи од пацијента

Проф. др Небојша Кнежевић, Шапчанин кога у Америци зову др Ник, један од водећих анестезиолога и лекара из области терапије бола у држави Илиноис и ванредни професор на тамошњем универзитету. Шеф је одсека за науку и едукацију на Катедри за анестезију и Центра за клиничке студије где ради на испитивању нових лекова. Разговарали смо са њим о актуелној светској пандемији.

Моје прво питање је и централно: Како лекари широм света лече ковид19, с обзиром да је корона вирус непознаница?

- Ваше питање јесте кључно, али, на жалост, немам адекватан одговор. Све зависи од болнице до болнице, од одељења до одељења, чак од смене до смене. У суштини, зависи од пацијента и његове ситуације зато што је све ово ново за све, јединствени протокол не постоји. Нико се и не усуђује да направи протокол. Свакоме је дата слобода. У Америци, лекари први пут имају ситацију да неће кривично одговарати за методу коју су применили у лечењу нечега што је потпуно непознато. Дате су се неке смернице, нпр од европског и америчког Удружења анестезиолога, али се свако ограђује и даје лекарима широм одрешене руке.

Дакле, лекови су експериментални?
- Постоји доста експерименталних лекова као што је хидрохлорокин, који не делује успешно на сваког пацијента. У Србији постоји хлорокин, који је “нечистија“ верзија тог лека и има још више нежељених ефеката. Ови лекови не смеју да се примењују ван болничких услова баш због тих нежељених дејстава, делују штетно на срце, могу да доведу до аритмије, или тежих тегоба. Са респираторима је такође велика непознаница. Лекари су, пратећи регуларне смернице за неке друге болести, постављали све пацијенте на респираторе када би им оксигенација пала испод 80, па се испоставило да је то доводило до велике смртности - Кинези су имали чак око 90%, али је просек око 50% смртних исхода код људи који заврше на респиратору. Пацијенти проводе у просеку око две недеље на респиратору, што није уопште безазлено, јер оне који изађу чека дуг процес рехабилитације.

Збуњује и чињеница да постоји неколико различитих типова истог вируса. То би било и логично, с обзиром да неки људи немају никакве симптоме, други веома тешке, а код неких дође до смртног исхода?
- То је једини начин да се објасни откуд толика разлика. Срећа је да већина људи има благе симптоме и да им не треба никакво лечење. Све док не постоји проблем са дисањем, ако је на нивоу прехладе са температуром и малаксалошћу, не би требало ни ићи у болницу, него примењивати класичну терапију за вирусну инфекцију – што више течности, витамина Ц и Д, који се показао као веома ефикасан. Ми смо овде повећали унос витамина Д. Ако дође до потребе за кисеоником, стварно је веома непредвидиво. Генерално, већина пацијената има пратећа обољења – гојазност, хипертензију, дијабетес, опструктивне болести плућа...

Постоје различити тестови. Можете ли да нам кажете који су поуздани?
- Најбољи су, испоставило се, тестови ПСР методе на чије се резултате чека два дана. Велико је питање ефикасности свих тестова. Имамо трудну пацијенткињу, која на скенеру има слику као да има ковид19, а оба теста која су рађена, дала су негативан резултат. Ми смо добили двадесет брзих тестова на дан за нашу болницу. У Америци је само 1% људи тестиран, дакле, урађено је око три милиона тестова на 300 милиона становника. То значи да су и бројеви које добијамо релативни.

Шта можемо, према Вашем мишљењу, да очекујемо у непосредној будућности?
- Немогуће је прогнозирати. Ми смо све елективне, хируршке и остале процедуре отказали до 1. маја. Надам се да смо прегурали половину. Сетим се мог ујака који ми је у четвртој години факултета, када сам се питао да ли ћу моћи да изгурам испите, рекао: „Знаш ли докле зец бежи у шуму? До пола, а од пола бежи из шуме“. Нико не може да предвиди крај, али дефинитно ће ићи полако. Ово ће трајати бар још месец, два док се не будемо вратили у нормалу. Дистанцирање и ношење маски потрајаће и дуже, док се не пронађе адекватан лек, кобинација лекова, или вакцина. Фармацеутске компаније убрзано раде на томе, остаје нам да видимо шта ће од свега тога да испадне.

Каква је ситуација у Чикагу?
- Од 17. марта затворене су школе, а од 21. уведено је ограничено кретање, што значи да је забрањено окупљање на отвореном, али свако може да прошета кад пожели у току дана. Људи су прилично самодисциплиновани, обавезно је ношење маски у затвореном простору, што је добро јер тако штитимо једни друге... Овде се рачуна на самосвест људи, нема ригорозних забрана, а резултати су евидентни.

Мислите ли да полицијски час није неопходан?
- Мислим да је сурово ограничавати кретање људима на тај начин. Не видим логику у томе да се људи затворе у куће, а онда их пустити неколико сати да праве гужву у продавницама. Људи би требало да се заштите и “раде“ на свом имунитету. Лакше је онима који имају двориште, или бар балкон и терасу, а шта да раде они који су затворени у становима, хронични болесници, пензионери који би требало да шетају? Како да стекну имунитет ако су константно у кући?

Шта поручујете суграђанима?
- Да схвате да је ситуација озбиљна. Дакле, детаљно и темељно прати руке после повратка кући и додиривања намирница или било чега напољу, поштовати дистанцу, носити максе у затвореном простору, али када се укаже прилика, изаћи и шетати, не у групама, али бити на свежем ваздуху. Чешће прање и средства за дезинфекцију руку могу више да помогну од рукавица. Избегавати контакте, дружења... Најважније, остати оптимистичан, чути се са родбином и пријатељима, конзумирати што мање информација, јер то може негативно да се одрази на психу. Требало би узети неку лепу књигу и опустити се.

НЕ ТРЕБА РИЗИКОВАТИ
„Пореде оболеле од грипа протекле године са констатацијом да није била већа смртност него што је сада, али заборављамо да смо ми бар месец дана у кућама, под строгим мерама, да је све затворено и, ако под таквим режимом имамо исте бројеве, онда то није исто. Дефинитивно, озбиљни случајеви који су дошли у нашу болницу су нешто што до сада нико није видео. Чињеница је да неки људи заврше на респираторима и смртним исходом и код обичног грипа, али не са оваквим клиничким сликама. Ко може да гарантује да ће се наћи у 80% лакших случајева? Не треба ризиковати.“

СВЕ СЕ МЕЊА ИЗ ДАНА У ДАН
„Најсигурније се осећам у јединицама интензивне неге, где имам комплетну опрему и знам са чим имам посла, ван тога све је питање. Велики проценат, око 30% људи је без симптома, што значи да не знам да ли је неко од пацијента које прегледам у болници потенцијални носилац вируса, а користим само хируршку маску. Ово је хаос на планетарном нивоу. Из дана у дан све се мења, сви се уклапају, прилагођавају. Нама је до пре две недеље била забрањена маска у болници да се не би уносио страх међу пацијенте. Од прошле недеље уведена је полиса да сви морају обавезно да носе маске.“