Корона свет
После проналаска, проблем и у расподели
У трци за развој вакцине, владе, хуманитарне организације и велике фармацеутске компаније улажу милијарде долара с изузетно малим шансама за успех, истиче Ројтерс – тестирања се убрзавају без гаранција за успех, праве се производни капацитети за вакцине с малим шансама да буду одобрене и примају наруџбине за вакцине које имају мале шансе да уопште буду произведене
Док фармацеутске компаније убрзавају рад на проналажењу вакцине за ковид-19, расте бојазан да их, када једном буду направљене, неће бити довољно за глобалне потребе, што отвара питање правичне дистрибуције не само из етичких разлога, већ и да би се избегла будућа жаришта, преноси Радио слободна Европа писање светских медија.
У трци за развој вакцине, владе, хуманитарне организације и велике фармацеутске компаније улажу милијарде долара с изузетно малим шансама за успех, истиче Ројтерс – тестирања се убрзавају без гаранција за успех, праве се производни капацитети за вакцине с малим шансама да буду одобрене и примају наруџбине за вакцине које имају мале шансе да уопште буду произведене.
То је нова пандемијска парадигма, фокусирана на брзину и оптерећена ризицима, наглашава Ројтерс и указује да у просеку само шест одсто кандидата за вакцине заврши на тржишту, често после вишегодишњег процеса у којем велике инвестиције долазе тек када тестирања покажу да би производ могао бити делотворан. Сада су традиционална правила развоја лекова и вакцина остављена по страни с вирусом од којег је до недеље, 26. априла, заражено скоро 2,9 милиона, док је умрло више од 203.000 људи.
Циљ је да се вакцина пронађе, испроба и направи у стотинама милиона доза за 12 до 18 месеци. Фармацеутске компаније, владе и инвеститори повећали су због тога своја ризична улагања на невиђене нивое, указује Ројтерс и наводи да међу више од 30 шефова фармацеутских компанија, владиних званичника и стручњака за пандемије с којима је разговарано постоји сагласност да су ризици неопходни да би се обезбедило не само брз развој вакцине, већ и да буде спремна за дистрибуцију чим буде одобрена.
Чак и међу пројектима који највише охрабрују, шансе за успех су веома мале, међутим, како наводи Ројтерс, за компаније поред ризика постоје и користи, иако неки фармацеутски гиганти кажу да у почетку планирају да дају вакцине без профита, да би зарадили касније ако буду биле потребне сезонске вакцине или ако земље буду правиле залихе, а имају и прилику да поправе своју репутацију.
Стручњаци с којима је разговарао Ројтерс, кажу да и када се буде показала ефикасност вакцине, постоји могућност да их неће бити довољно. Они указују да би вакцинисање кључних делова становништва – здравствених радника, старијих и људи с другим медицинским проблемима – брже зауставило пандемију и оживело привреде, али да постоји могућност репризе претходне пандемије, Х1Н1 2009, када су богате земље правиле залихе, практично монополизујући глобално снабдевање вакцинама.
Ако се то понови, упозоравају стручњаци, жаришта инфекције ће наставити да се појављују, с потенцијалом да избију нови таласи болести.
У трци за развој вакцине, владе, хуманитарне организације и велике фармацеутске компаније улажу милијарде долара с изузетно малим шансама за успех, истиче Ројтерс – тестирања се убрзавају без гаранција за успех, праве се производни капацитети за вакцине с малим шансама да буду одобрене и примају наруџбине за вакцине које имају мале шансе да уопште буду произведене.
То је нова пандемијска парадигма, фокусирана на брзину и оптерећена ризицима, наглашава Ројтерс и указује да у просеку само шест одсто кандидата за вакцине заврши на тржишту, често после вишегодишњег процеса у којем велике инвестиције долазе тек када тестирања покажу да би производ могао бити делотворан. Сада су традиционална правила развоја лекова и вакцина остављена по страни с вирусом од којег је до недеље, 26. априла, заражено скоро 2,9 милиона, док је умрло више од 203.000 људи.
Циљ је да се вакцина пронађе, испроба и направи у стотинама милиона доза за 12 до 18 месеци. Фармацеутске компаније, владе и инвеститори повећали су због тога своја ризична улагања на невиђене нивое, указује Ројтерс и наводи да међу више од 30 шефова фармацеутских компанија, владиних званичника и стручњака за пандемије с којима је разговарано постоји сагласност да су ризици неопходни да би се обезбедило не само брз развој вакцине, већ и да буде спремна за дистрибуцију чим буде одобрена.
Чак и међу пројектима који највише охрабрују, шансе за успех су веома мале, међутим, како наводи Ројтерс, за компаније поред ризика постоје и користи, иако неки фармацеутски гиганти кажу да у почетку планирају да дају вакцине без профита, да би зарадили касније ако буду биле потребне сезонске вакцине или ако земље буду правиле залихе, а имају и прилику да поправе своју репутацију.
Стручњаци с којима је разговарао Ројтерс, кажу да и када се буде показала ефикасност вакцине, постоји могућност да их неће бити довољно. Они указују да би вакцинисање кључних делова становништва – здравствених радника, старијих и људи с другим медицинским проблемима – брже зауставило пандемију и оживело привреде, али да постоји могућност репризе претходне пандемије, Х1Н1 2009, када су богате земље правиле залихе, практично монополизујући глобално снабдевање вакцинама.
Ако се то понови, упозоравају стручњаци, жаришта инфекције ће наставити да се појављују, с потенцијалом да избију нови таласи болести.
Агенција Бета
Најновији број
25. април 2024.
