Наташа Старчевић
Моја препорука
Вирус се шепури, постао је главна тема – у разговорима пријатеља, супружника, случајних пролазника, појављује се и у дечијим играма, чак! У жељи да му угрозимо популарност, препоручујем вам да прочитате роман Јелене Ленголд „Одустајање“ и да одгледате диван грчки филм „Додир зачина“ (A Touch of Spice/Politiki kouzina)
Држим да је читање интиман читан, па вам сугеришем да читате (у) себи. Након прочитаног, књигу увек можете да проследите „другом“ читаоцу, па да касније дискутујете о прочитаном; никада није касно да се на-учимо аргументованом дискутовању.
Роман „Одустајање“ плени, од прве до последње странице. Тема коју ауторка образлаже је интригантна – породични односи, улоге и положаји које заузимамо у породичној хијерархији, те начини на које се са тиме носимо. Роман је испричан у првом лицу. Нараторка је и главни протагониста. Истовремено, нема високоинтелектуалних пасажа – Ленголдова се не труди да нас одушеви својом ерудицијом, нити енциклопедијским образовањем; њен рукопис је читак, разумљив, али и колоритан, садржински богат, па је ужитак у читању потпун. Дакле, ако желите да прочитате роман о животу, без козметичких препарата и без филозофирања, прочитајте роман „Одустајање“ - али, не одустајте, никада (а вирус ће, надам се, напокон, да одустане).
Филм, с друге стране, може да гледа више особа у исто време, а филм „Додир зачина“ је идеалан за такву активност.
„Додир зачина“ (на појединим местима га можете пронаћи преведен као „Цариградска кухиња“) је топао филм – додирује вам душу, у потпуности (без драмског претеривања). Прича прати живот грчке породице, настањене у Константинопољу, током инвазије Турске на Кипар. Но, ратна позадина представља само декор, мизансцен. Истовремено, то је прича о љубави између грчког дечака и турске девојчице који, сплетом животних околности, проузрокованим нестабилном политичком ситуацијом у Константинопољу, бивају удаљени једно од другога. „Дечак“ и „девојчица“ се поново сусрећу деценијама касније. Разговор воде у присуству подмлатка – ћеркице турске девојчице, с почетка приче.
Вратимо ли се на почетак филма, у средишту збивања се налази старији Грк, деда породице, власник радње у којој се продају зачини. Деда упућује унука у животну филозофију, користећи зачинске биљке и њихова својства; учи дечака да буде толерантан, да поштује различитости, али и да буде свестан свога порекла и лепоте свога народа. Сигурна сам да ћете гледањем овог филма зачинити свој живот.
Роман „Одустајање“ плени, од прве до последње странице. Тема коју ауторка образлаже је интригантна – породични односи, улоге и положаји које заузимамо у породичној хијерархији, те начини на које се са тиме носимо. Роман је испричан у првом лицу. Нараторка је и главни протагониста. Истовремено, нема високоинтелектуалних пасажа – Ленголдова се не труди да нас одушеви својом ерудицијом, нити енциклопедијским образовањем; њен рукопис је читак, разумљив, али и колоритан, садржински богат, па је ужитак у читању потпун. Дакле, ако желите да прочитате роман о животу, без козметичких препарата и без филозофирања, прочитајте роман „Одустајање“ - али, не одустајте, никада (а вирус ће, надам се, напокон, да одустане).
Филм, с друге стране, може да гледа више особа у исто време, а филм „Додир зачина“ је идеалан за такву активност.
„Додир зачина“ (на појединим местима га можете пронаћи преведен као „Цариградска кухиња“) је топао филм – додирује вам душу, у потпуности (без драмског претеривања). Прича прати живот грчке породице, настањене у Константинопољу, током инвазије Турске на Кипар. Но, ратна позадина представља само декор, мизансцен. Истовремено, то је прича о љубави између грчког дечака и турске девојчице који, сплетом животних околности, проузрокованим нестабилном политичком ситуацијом у Константинопољу, бивају удаљени једно од другога. „Дечак“ и „девојчица“ се поново сусрећу деценијама касније. Разговор воде у присуству подмлатка – ћеркице турске девојчице, с почетка приче.
Вратимо ли се на почетак филма, у средишту збивања се налази старији Грк, деда породице, власник радње у којој се продају зачини. Деда упућује унука у животну филозофију, користећи зачинске биљке и њихова својства; учи дечака да буде толерантан, да поштује различитости, али и да буде свестан свога порекла и лепоте свога народа. Сигурна сам да ћете гледањем овог филма зачинити свој живот.
Наташа Старчевић, асистенткиња у Високој школи струковних студија за васпитаче у Шапцу
Најновији број
18. април 2024.
