Борба против вируса, немоћи и бахатости

Комунална полиција Града Шапца први пут се нашла у једној сасвим новој ситуацији, у борби против пандемије. Бројни задаци које су обављали током ванредног стања могу се подвести под једно име – заштита грађана Шапца. Контролисали су спровођење мера, делили заштитни материјал и директно помагали грађанима којима је помоћ била најпотребнија. Укратко, за нешто мање од два месеца трајања ванредног стања, бавили су се свим, од дезинфекције објеката до борбе против хулигана са бакљама.
-Ангажовани смо још пре почетка ванредног стања на дезинфекцији школа и вртића, док су они још увек радили. Наша обавеза је била да организујемо људе који ће радити дезинфекцију. Били смо центар у који је стизала сва заштитна опрема и дезинфекциона средства. Организовали смо поделу тога, а истовремено и разносили опрему онима који нису могли да дођу по њу. Наравно, о свему томе се морала водити евиденција, као и рачун да ли има свега у довољним количинама. Такође, били смо у сталном контакту са људима који су у фирмама били задужени за мере заштите, наводи Ненад Илић, шеф Одсека комуналне полиције.
Школе и вртићи убрзо су престали са радом. Град је појачао дезинфекцију целог града, а Одељење комуналне полиције било је задужено за организовање дезинфекције 530 стамбених зграда.
-Добили смо 60 прскалица за дезинфекцију стамбених зграда. Задужили смо их председницима кућних савета и волонтерима. Било је ситуација да један волонтер дезинфикује 10 зграда. Изгледа банално, али прскалице у том тренутку нису могле да се набаве, тако да смо о свакој морали да водимо рачуна, каже Ненад Илић.
Бавили су се и прерасподелом и дистрибуцијом канистера са дезинфекционим средством који су постављени на 15 места у граду и у свим приградским и сеоским месним заједницама. Потом су бринули и о томе да ли су они увек напуњени.
Сви ти послови углавном су били транспаренти и грађанима је било јасно коме треба да се обрате за помоћ у некој од ових ситуација. Оно што је, међутим, остало скривено од очију јавности, за некога је значило живот. Тек у овој ситуацији показало се колико је велики број самих и старих људи којима је неопходна нечија помоћ да би преживели. Нажалост, неки од њих су управо таква помоћ некима још немоћнијим. Када је увођена потпуна забрана кретања за старе и полицијски час за све остале није донета никаква одлука којом би се решио проблем немоћних и самих људи.
Град је другог дана по проглашењу ванредно стања отворио кол центар за помоћ старима који не смеју да излазе из својих кућа и станова. Ипак, било је доста специфичних ситуација у којима ово није могло да функционише.
-Често смо одвозили и довозили људе који су се бринули о неком другом. Једна од најпотреснијих прича је брат од 80 година који сваког дана са једног краја града иде на други крај пешке да би старијој сестри спремио да једе и дао јој лекове. Током ванредног стања ми смо га превозили. Било је још много сличних случајева, нарочито у Бенској Бари, где је доста старих људи који живе сами. Некима су деца у иностранству, некима ван Шапца и нису у могућности да ангажују неког да брине о њиховим родитељима или бабама и дедама. Њима није ништа значило да назову кол центар и да им неко купи храну или лекове. Њима је био неопходан онај ко се сваког дана брине о њима, а ко због потпуне забране изласка или полицијског часа то није био у могућности да чини. Звали су нас више пута стари, слабо покретни или чак особе са инвалидитетом који су пали и стану и није имао ко да дође да их подигне. Тек ова ситуација показала је колико је у овом граду самих, старих и беспомоћних људи, каже Ненад Илић.
Неколико дана пред укидање ванредног стања Србији се догодила још једна пошаст поред пандемије. Хулигани, наоружани бакљама и јаким пиротехничким средствима у сред полицијског часа опседали су улице, а посебно су им били занимљиви кровови зграда. Нису бирали начине како да се домогну највиших тачака у граду.
-Током дана смо почели да добијамо пријаве од председника кућних савета и станара да групе од 20-ак људи упадају у зграде. Лупали су људима на врата распитујући се ко има кључ од врата за излазак на кров. Увече су трчали са упаљеним бакљама кроз зграде, лупали по гелендерима. Све то представља ремећење кућног реда над чим ми имамо надлежност. Трагом позива из зграда где су се распитивали за кључеве током дана, почели смо да патролирамо ноћу аутомобилима. Тако смо успели да ухватимо једног од њих док су бежали из зграде у Улици Ћирила и Методија. Обавестили смо Основно јавно тужилаштво и Полицијску управу како би поднели кривичне пријаве из домена њихове надлежности, док смо ми поднели прекршајну пријаву за оно за шта смо ми надлежни, каже Илић.
Колико су добро организоване ове акције биле говори и податак да наведена зграда има три улаза. Иако су „бакљаду“ организовали на крову изнад првог улаза, хулигани су у зграду ушли на трећи улаз који једини није покривен камерама, а потом су преко кровова дошли до првог, да би се по завршетку акције вратили истим путем.
Ненад Илић наводи да су станари били посебно, али са разлогом, забринути да због паљења бакљи и бацања тзв. „топовских удара“ хулигани не запале кровове зграда. То уопште не би било тешко с обзиром да се на крововима зграда налази доста каблова и струје и углавном су обложени гумом или терпапиром који су лако запаљиви.

Енигма контаката
-Наш посао је био да уручујемо решења о самоизолацији позитивним на коронавирус, док им се не организује транспорт у Београд, као и њиховим контактима. Поред тога, покушавали смо да дођемо до што већег броја контаката оболелих. Ту је било проблема, јер често нису пријављивале све људе са којима су били у контакту, из различитих разлога. Да су сви били савеснији и да су сви контати на време изоловани број оболелих би, сигуран сам, био много мањи, бар у Шапцу, закључује Ненад Илић.

Привредници углавном поштовали мере
-Један од наших најважнијих задатака био је контрола поштовања донетих мера. Од проглашења до укидања ванредног стања контролисали смо 3.901 привредни објекат. Њих 2.523 је радило, а осталих 1.378 нису и уочене су неправилности у 321 објекта који је радио. Негде је то било непоштовање низа мера, а негде један до два недостатка. На самом почетку је био проблем што ни велики системи нису могли да дођу до маски, рукавица, топломера, средстава за дезинфекцију. Једноставно, није било да се купи. Имали смо разумевања и дали им рокове два до три дана да исправе неправилности. До краја је све то на шта смо указивали и исправљено. Не мислим да је неко намерно нешто саботирао. Проблем су били неодговорни појединци на које нисмо могли да утичемо. Највеће проблеме су имали у малим продавницама на сеоском подручју где је било мештана, често у алкохолисаном стању, који су улазили у објекте без маски и рукавица, наводи Ненад Илић.
Пријављен је чак случај у једном мачванском селу где су раднице помоћу “џогера” покушавале да удаље из продавнице мештанина који се тек био вратио из Италије и није поштовао ни мере самоизолације ни ношења заштитне опреме.