Инфо

14. мај 2020.14. мај 2020.
Фашизам- лице и наличје
9. мај - Дан победе и мира

Фашизам- лице и наличје

“У коренима фашистичке психологије лежи опсесија завером, или још боље, међународном завером. Али завера мора такође доћи изнутра. Фашистичке владе осуђене су на то да губе ратове јер су неспособне да исправно процене непријатеља. У фашизму не постоји борба за живот, напротив, живот се живи само због борбе. Због тога, пацифизам је колаборација са непријатељем. Грађани се позивају само када треба одиграти улогу народа”, Умберто Еко (Фашизам, зло у 10 тачака)
У Европи 9. мај се обележава као као Дан победе над фашизмом и Дан Европе, у знак сећања на завршетак Другог светског рата на старом континенту 1945. године и почетак стварања Европске уније (ЕУ), пет година касније.
Немачки представници су два пута потписали капитулацију. Прву са савезницима у Ремсу 7. маја и она је ступила на снагу 8. маја у 23:01 по средњоевропском времену, али је због совјетске реакције то поново учињено дан касније. Наиме 9. маја 1945. (по московском времену) године маршал Жуков ратификовао је испред савезника споразум о немачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину.
Иако је Други светски рат коначно завршен тек неколико месеци касније безусловном капитулацијом царског Јапана после трагичне употребе атомских бомби у Хирошими и Нагасакију, 9. мај се слави као Дан победе.
Почев од тада, свечано се обележава у значајном броју земаља света: Русији, Јерменији, Азербејџану, Белорусији, Грузији, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Таџикистану, Туркменистану, Украјини, Узбекистану и Израелу од 2000.
Сваке године највећа парада традиционално је у Москви, како би свету демонстрирали величину победе над фашизмом и тековине мира.
Три четвртине века Европа са поносом слави пораз фашизма и делимично се сећа најстрашнијег сукоба у историји човечанства. Селективно памћење није условљено преласком учесника и сведока у друге светове, већ заменом теза, суштине борбе, рата, мира и победе. Термин фашизам постао је дневно-политичка фраза, а сазнања просечног грађанина о поменутој теми су минорна. Колико знамо о феноменолошком и епистемиолошком пореклу? Да ли је значење подложно промени, или је фашизам одувек исти, само су појавни облици другачији?
Назив потиче од лат. речи fascio - свежањ прућа са секиром у средини, симбол централистичке власти у Римском царству. Фашизам је генерички појам који означава идеологије, политичке покрете и организације као и владавинске покрете који су по својој функцији, те методама политичког деловања сродни италијанском фашизму. Посебно се користи као синоним са изразом нацизам, а не би требало.
Фашизам је идеологија радикалног ауторитативног национализма које карактерише моћ диктатора, насилна контрола опозиције и контрола средстава производње, размене и дистрибуције. Уједно је назив за идеологије и покрете који сматрају како је држава темељ људског друштва, односно институција која треба у потпуности да надзире сваки аспект друштвеног живота и као државно уређење које радикално ограничава људска права ради веће стабилности и бржег напретка. Фашизам се противи комунизму, конзервативизму, демократији, индивидуализму, либерализму, материјализму, пацифизму и политичком плурализму. Поредак, ауторитет и правда основне су крилатице.
Идеологија настала у Италији, под будним оком Бенита Мусолинија, а замах је добила у времену кризе. У таквом окружењу фашизам и слични покрети стичу масовност. Свакако да он постоји и данас, али нестручном и лаком употребом ове речи, борба против њега не добија на снази, већ напротив, помера фокус, омогућавајући да истинска опасност прође неопажено.
На основу дефиниције тешко је разумети због чега се вандализам, бахатост, недостатак опште и културе понашања доводе у везу са термином фашизам. Општеприхваћена је идеја спиновања и појмови са другачијом конотацијом се често „подведу“ под поменути и све је учесталија примена у различитим сферама. Чак ни сама реч не звучи елегантно као неке, а сигурно да богатство српског језика нуди бројне алтернативе уколико желите неког да дискредитујете и умањите његов кредибилитет. Без обзира на политичку (не)припадност, злоупотреба одређених појмова и позивање на прошлост без историјске потпоре може бити опасна замена теза. Истовремено, банализација појма фашизам испољена кроз погрешну примену умањује значај свих жртава палих у борби против једног од највећих зла у историји човечанства и руши кредибилитет тренутка у коме су велике силе, идеолошки и на сваки други начин супротстављене, превазишле све разлике како би заједно поразиле идеологију која је претила човечанству средином претходног века.
М. Ж.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa