Суша ће отићи у заборав

Копање дубинских бунара уз субвенције Града Шапца у селима Поцерине омогућило је експанзију производње јагоде, по чијем квалитету је шабачки крај постао препознатљив у Србији и околним земљама. Град сада једнаке повољне услове покушава да омогући за развој ратарске производње у Мачви. Субвенционисано наводњавање системом „кап по кап“ на пољима кукуруза и соје у 20 мачванских села треба да обезбеди дупло веће приносе ових култура. Узрочно последично, боља берба створиће могућност и за повећање сточног фонда.
Од понедељка па у наредна три месеца пољопривредни произвођачи могу да конкуришу за средства за постављање система „кап по кап“. Град ће пољопривреднике субвенционисати са 200 евра по хектару, а одлуку је прошлог четвртка потписао градоначелник Шапца Небојша Зеленовић.
-Често нас задеси суша и када је таква година ми од приноса немамо ни да платимо оно што нас кошта. Са овом мером сушу смо бацили у заборав, каже Радиша Иванић из Слепчевића и објашњава да у селима и сточни фонд зависи од ратарских приноса, односно да о проширењу сточног фонда могу да размишљају тек ако је принос на њивама добар.
За пројекат се пријавило већ око 70 домаћинстава. Више од 20 њих је из Слепчевића, али интересовање је знатно веће.
-Код нас се доста гаји лубеница и људи су већ упознати са тим колико је бољи принос када се наводњава. Мислим да ћемо бити једни од лидера у Мачви и по броју домаћинстава и по површини земље коју наводњавамо. Због коронавируса све је застало па тако и пријављивање за овај пројекат, али много мештана је питало за услове, наводи Славко Иванић из Слепчевића и додаје да ће број домаћинстава која ће се пријавити за ову меру сигурно бити доста већи од тренутног и да ће вероватно око 70 хектара њива у Слепчевићу бити обухваћено пројектом.
Градоначелник Зеленовић у четвртак је посетио Слепчевић и њиву Радише Иванића под засадом кукуруза. Подсетио је да се већ годину дана овај програм разрађује и да он треба да омогући бољи принос на усевима у Мачви, као што се то десило са производњом јагода у Поцерини, после копања дубинских бунара, које је такође град субвенционисао.
-Имамо план како да род кукуруза буде 15 тона уместо досадашњих седам тона у 20 мачванских села. До тога ћемо доћи наводњавањем “кап по кап” и то је 1.000 евра зараде по хектару. Имамо око 5.000 домаћинстава у Мачви која се баве том производњом и за њих имамо јасан план како да наводњавањем дођу до профита од 20 милиона евра годишње. Одлуку смо потписали. Направићемо јавни позив и сва домаћинства у мачванском крају која желе да се укључе у овај програм могу да се јаве. Свако ко је у нашем крају вредан моћи ће безбрижно и сигурно да живи још боље, рекао је градоначелник.
Координатор пројекта Душан Туфегџић је навео да на цену пољопривредних производа не могу да утичу, али могу да се створи дупло више приноса по хектару.
-Око 20.000 хектара је под кукурузом и сојом у Мачви. Реално је да ће за две до три године сви почети да наводњавају, када виде како је то код других и може да се створи 20 милиона евра нове вредности годишње само на ономе што се већ ради, рекао је Туфегџић.

Сваки почетак је тежак
Ова идеја је кренула од пољопривредника и стручњака у пољопривреди који ово већ примењују. Имамо искуство са наводњавањем јагода. На почетку, када смо ушли у тај процес, јавило се троје или четворо људи који су одлучили да то почну. Данас има више од 700 ископаних бунара. Увек је на почетку тешко. Међути, када људи виде да постоји јасан план, подршка и евидентна зарада сигуран сам да ће се ово показати као добар модел не само за мачвански крај него за целу Србију, рекао је градоначелник Небојша Зеленовић.