Дрина плаче и памти

Храбар поглед, шабачког адвоката, магистра права Слободана Лала Смиљанића на људе губитнике, злостављане и убијане на праговима својих кућа у средњем Подрињу од марта 1992. до фебруара 1993. године, дакле у периоду од пре четврт века, не губи на актуелности, без обзира на проток времена. Његова нова књига, шеста по реду, која је ових дана изашла из штампе је уствари документарна прича о страдањима Срба, који су живели по селима у околини Сребренице, током последњег рата у Босни. Протеривани су систематски од стране муслимана, под командом Насера Орића.
- То је спомен на њих. Вечно сећање и запис за оне који долазе за нама. Један по један човек, једна по једна судбина, стапају се у смрти и чине страшни мозаик затирања српског живља, пише у рецензији Небојша Цвејић.
Истина је, аутор се очигледно ослањао на поверене му документе. Стиче се утисак, као да иде од села до села и прати ток дешавања, набрајајући поименце све актере језивих догађаја. Злодела се понављају и свугде много надмоћнији у људству и наоружању (модерне аутоматске пушке) муслимани, нападају српске домаћине и њихове породице, са којима су до јуче заједно пили кафу, ракију, славили. Слабо наоружани(ловачке пушке), сатерани у ћошак Срби у тој неравноправној борби, немају готово никакве шансе. Спас траже у оближњим шумама. Неки прелазе Дрину, да би сачували живу главу.
Смиљанић је слабовида особа и у свему му је од велике помоћи супруга Гордана. Књижевним радом се бави од 2016. године. Прва књига коју је објавио зове се “На Христовом распећу”. Ређале су се потом: “Небески кораци изнад Крупња”, “Златиборски бик пред чајетинским судом”, “Рађање нове наде” и “Тајна виле на Дедињу”. Све су наишле на добар одзив јавности.
У припреми су два нова романа: “Велики прота” и “Изгубљене душе”. Аутор се нада да ће и њих штампати до краја ове године.