ОДРЖАНИ ДАНИ ЈАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋА У ГЛОГОВЦУ
Одата пошта и обновљено сећање
Корона вирус је допринео да уметнички програм буде знатно краћи уз поштовање мера опреза
Генерално узевши Јанко Веселиновић није заборављен у својој Мачви, коју је много волео и задужио. Одавање почасти и пригодан културно уметнички програм, одржан је прошле недеље, шесту годину за редом у Глоговцу уз поштовање мера опреза, због деловања корона вируса. Овом приликом обележен је и Дан сеоске основне школе, која је уствари одељење истоимене (“Јанко Веселиновић”) у оближњој Црној Бари.
Крај спомен обележја( гробница) Веселиновића у сеоском гробљу, где су сахрањени Јанко, његов отац и мајка, супруга и браћа, свештеници Црквене општине Богатић држали су опело, а положени су венци и одата пошта.
Краћи културно-уметнички програм у сеоској школи састојао се из читања делова Јанкових прозних радова, рецитације о Мачви Дејана Николића и песама које је знаменити књижевник волео.
Наступили су глумац аматер Бранислав Ковић, мушка певачке група “Дрина” из Бадовинаца, изворна певачка група Фолклорног ансамбла “Ђидо” уз музичку пратњу на хармоници Зорана Пузића из Богатића, млади свестрани уметник Младен Ђурђевић, а читав, сажети програм уобличио је директор Културно-образовног центра Богатић Милош Симић.
Тако су се присутни (ограничен број) још једном подсетили на школске дане знаменитог књижевника, његов боравак и рад у Коцељеви, потом Скадарлији, боемској четврти Београда и уопште кратком, али бурном животу Јанка Веселиновића.
Уобичајени књижевни конкурс, њему посвећен, за најбољи историјски роман, који су покренули Удружење књижевника Србије и општина Богатић, само је одложен, као и проглашење победника, а све због новонасталих проблема око корона вируса.
Посебно је указано на величанствени допринос Јанка Веселиновића, који је резултирао објављивањем романа “Хајдук Станко”, чиме се дефинитивно учврстио на трону најзначајнијих српских књижевника, тог доба. Није изостало сећање и на друга његова дела која се значајно допринела утемељењу српске државе и приповедању о селу.
Наравно није могао бити заобиђен и одлазак великог књижевника, када се у Глоговац сјатило око 5.000 људи, међу којима су били тада најпознатији српски књижевници, али и многи Јанкови сељани и ђаци. Тада је, на Јанковој сахрани, кажу цела Мачва плакала, а као ехо одзвањале Матошеве (хрватски писац) речи, крај одра великог пријатеља: Теби, драги мој чича Јанко, лака била, земља прадедовска. Како мора да те памти твоја Мачва, кад те не могу заборавити ја, коме си дао парче хлеба и парче душе?
Крај спомен обележја( гробница) Веселиновића у сеоском гробљу, где су сахрањени Јанко, његов отац и мајка, супруга и браћа, свештеници Црквене општине Богатић држали су опело, а положени су венци и одата пошта.
Краћи културно-уметнички програм у сеоској школи састојао се из читања делова Јанкових прозних радова, рецитације о Мачви Дејана Николића и песама које је знаменити књижевник волео.
Наступили су глумац аматер Бранислав Ковић, мушка певачке група “Дрина” из Бадовинаца, изворна певачка група Фолклорног ансамбла “Ђидо” уз музичку пратњу на хармоници Зорана Пузића из Богатића, млади свестрани уметник Младен Ђурђевић, а читав, сажети програм уобличио је директор Културно-образовног центра Богатић Милош Симић.
Тако су се присутни (ограничен број) још једном подсетили на школске дане знаменитог књижевника, његов боравак и рад у Коцељеви, потом Скадарлији, боемској четврти Београда и уопште кратком, али бурном животу Јанка Веселиновића.
Уобичајени књижевни конкурс, њему посвећен, за најбољи историјски роман, који су покренули Удружење књижевника Србије и општина Богатић, само је одложен, као и проглашење победника, а све због новонасталих проблема око корона вируса.
Посебно је указано на величанствени допринос Јанка Веселиновића, који је резултирао објављивањем романа “Хајдук Станко”, чиме се дефинитивно учврстио на трону најзначајнијих српских књижевника, тог доба. Није изостало сећање и на друга његова дела која се значајно допринела утемељењу српске државе и приповедању о селу.
Наравно није могао бити заобиђен и одлазак великог књижевника, када се у Глоговац сјатило око 5.000 људи, међу којима су били тада најпознатији српски књижевници, али и многи Јанкови сељани и ђаци. Тада је, на Јанковој сахрани, кажу цела Мачва плакала, а као ехо одзвањале Матошеве (хрватски писац) речи, крај одра великог пријатеља: Теби, драги мој чича Јанко, лака била, земља прадедовска. Како мора да те памти твоја Мачва, кад те не могу заборавити ја, коме си дао парче хлеба и парче душе?
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
