Домови културе по мачванским селима, често без културе
Фолклор на удару технологије
Уместо биоскопских представа, наступа фолклорних стваралаца, певача аматера, глумаца, све чешће складишта разноврсне робе, хладна и ретко служе својој сврси
Изграђени, својевремено значајним напорима свих мештана (самодоприноси) и многих привредних субјеката на селу, најчешће тадашњих земљорадничких задруга, већина домова културе по мачванским селима, данас су хладни, понекад послуже као магацини свакојаке робе или у друге намене. Свеједно, најмање ономе зашта су грађени, а о томе им и сам назив говори.
Подсећања ради идеја некадашњих културних прегалаца мачванских месних заједница, тих педесетих година прошлог века, када су поменуте грађевине већином изграђене, била је да доприносе свестранијем културном животу житеља села. Ту су првих година, по изградњи организоване разне манифестације које су привлачиле велику пажњу грађана у овим руралним крајевима. Старији житељи и хроничари села бележе биоскопске представе, наступе фолклорних стваралаца, певача аматера, глумаца, а као „круну“ активности истичу манифестацију „Сусрети села Мачве“, која је мање-више обухватала све поменуте садржаје, по чему су овдашњи аматери били познати и у ширим размерама. Данас су ови, не мали објекти изграђени углавном у центрима села постали великим делом „споменици прохујалог времена“.
-Јесте се време променило, а с тим у везии „попустио“ ентузијазам младих у сеоским месним заједницама. Они често своју срећу траже у градским срединама, а у село долазе с времена на време. Нове технологије су учиниле своје. Дошло је до својеврсног нагативног става овдашњих људи према разним видовима културног стваралаштва у овим срединама. Као да је то постало нижеразредна ствар, готово сратота. Среједно тај импулс, пре свега код младих на селу, није на потребном нивоу. Уочљиво је то у многим овдашњим месним заједницама. Људи су некако отуђени, незаинтересовани, а изостаје и материјална подршка која није занемарујућа и рекао бих да добија на значају, каже један од ранијих учесника оваквих догађаја, који није желео да му се име помиње у новинама.
Додаје да су домови културе ипак испунили своју сврху, а за даље, то је „комплексније“ питање.
Наш саговорним је мишљења да се и на овом плану у последње време доста тога мења. Истина је да континуирани рад ретко где постоји али економско јачање села и афирмација његовог значаја на ширем плану, могли би да означе и јачање улоге домова културе у укупно бољем културном животу младих на селу.
Подсећања ради идеја некадашњих културних прегалаца мачванских месних заједница, тих педесетих година прошлог века, када су поменуте грађевине већином изграђене, била је да доприносе свестранијем културном животу житеља села. Ту су првих година, по изградњи организоване разне манифестације које су привлачиле велику пажњу грађана у овим руралним крајевима. Старији житељи и хроничари села бележе биоскопске представе, наступе фолклорних стваралаца, певача аматера, глумаца, а као „круну“ активности истичу манифестацију „Сусрети села Мачве“, која је мање-више обухватала све поменуте садржаје, по чему су овдашњи аматери били познати и у ширим размерама. Данас су ови, не мали објекти изграђени углавном у центрима села постали великим делом „споменици прохујалог времена“.
-Јесте се време променило, а с тим у везии „попустио“ ентузијазам младих у сеоским месним заједницама. Они често своју срећу траже у градским срединама, а у село долазе с времена на време. Нове технологије су учиниле своје. Дошло је до својеврсног нагативног става овдашњих људи према разним видовима културног стваралаштва у овим срединама. Као да је то постало нижеразредна ствар, готово сратота. Среједно тај импулс, пре свега код младих на селу, није на потребном нивоу. Уочљиво је то у многим овдашњим месним заједницама. Људи су некако отуђени, незаинтересовани, а изостаје и материјална подршка која није занемарујућа и рекао бих да добија на значају, каже један од ранијих учесника оваквих догађаја, који није желео да му се име помиње у новинама.
Додаје да су домови културе ипак испунили своју сврху, а за даље, то је „комплексније“ питање.
Наш саговорним је мишљења да се и на овом плану у последње време доста тога мења. Истина је да континуирани рад ретко где постоји али економско јачање села и афирмација његовог значаја на ширем плану, могли би да означе и јачање улоге домова културе у укупно бољем културном животу младих на селу.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
