КЉУЧНА УЛОГА У СУЗБИЈАЊУ КОВИДА

Ветеринарски специјалистички институт Шабац одиграо је кључну улогу у епидемији која је на искрају. Захваљујући квалитетној опреми којом располаже и тиму људи навикнутом на борбу са заразним болестима, ВСИ је био спреман да се суочи и са непознаницом какав је ковид19. Тестови које је радио Ковид тим, пре свега брзина добијених резултата, били су од великог значаја за заустављање ширења вируса на територији Мачванског и Колубарског округа. Разговарали смо са директором ВСИ Николом Милутиновићем, доктором ветеринарске медицине.
У изазовној, благо говорећи, ситуацији, ВСИ показао је своју ефикасност и спремност да пружи помоћ здравственом систему?
- ВСИ одиграо је битну улогу зато што је у епидемији време пресудан фактор. Ми смо републичка институција регионалног карактера, која је индиректни корисник буџетских средстава. С обзиром да је у нашој надлежности, између осталог, борба против заразних болести, од којих су неке зоонозе, оне које се са животиња преносе на људе, Министарство пољопривреде нас је препознало као испомоћ здравственом систему Србије. Одмах смо направили реорганизацију посла са повишеним степеном безбедности и изашли у сусрет грађанима оба округа која су у нашој надлежности. Договорили смо протоколе узорака са Заводима за јавно здравље Шабац и Ваљево да бисмо били ефикасни у пријему узорака и давању резултата. Наша лабораторија је једна од четири ветеринарске у Србији која је била спремна за тај изазов.
Колико је тестова до сада урађено?
- Преко 6.500 хиљада, за седам недеља. На почетку смо радили до сто педесет узорака дневно, али смо врло брзо прешли цифру од триста узорака. С обзиром да смо наставили са нашим редовним активностима, Ковид тим смо поделили у две смене. Радили смо прековремено, у пуној заштитној опреми, у скафандерима, са заштитним маскама, рукавицама... У таквим околностима, препоречено је да се ради четири сата, али с обзиром на околности, „пребацили“ смо тај тајминг. Морам да напоменем да смо све анализе радили без икакве новчане надокнаде.
Када сте „ускочили“ у игру, ситуација је кренула у супротном, позитивном смеру у смислу заустављања епидемије у Мачванском и Колубарском округу?
- Захваљујући нашој струци, препознато је да је најважнија брзина добијања резултата, због чега је Мачвански округ добро прошао. Колубарски је на самом почетку био избачен из колосека, с обзиром да су лекари из Завода за јавно здравље били у изолацији због инфекције, оболелих је било много и каснили су у борби са ковидом, али када смо преузели анализе тестова, за три недеље су успели да сузбију епидемију. Битно је нагласити да смо ми једна од три лабораторије у Србији која је резултате добијала истог дана, што је најјаче оружје у борби против епидемије.
Овај изазов сте дочекали спремни, између осталог, зато што се свакодневно сусрећете са великим бројем узорака и анализа у контроли здравственог стања животиња?
- Пре три и по године, почели смо да развијамо молекуларну лабораторију. Купили смо опрему коју смо касније допуњавали и слали људе на обуку, дакле, подигли смо људске и техничке ресурсе на највиши ниво. Зато смо били ефикасни и у првим редовима против корона вируса. То су резултати показали. У Шапцу смо, у односу на неке крајеве Србије, имали најмање заражених. Такође, здравствени и ветеринарски системи датирају из некадашњег времена који је био (и данас је) доступан свима и није уско специјализован, за разлику од система у напредним земљама Европе, који се показао неефикасан у борби са заразним болестима.
Сви смо били „захваћени“ страхом, а здравствена и ветеринарска струка, верујем, више од осталих?
- Наравно да је било страха у почетку зато што је вирус непознат и није било свеједно ником ко се са њим носио. Није било лако ући у болницу ни лекарима, ни медицинским сестрама, ни сервиркама... Ветеринарска медицина део је јавног здравља. Људи се плаше непознатог, али нико у нашем Институту није био против да се пружи помоћ, напротив, сви смо били јединствени у одлуци да изађемо у сусрет здравственом систему. Важно је нагласити да смо из ове приче изашли без иједног оболелог међу запосленима. Штитили смо се придржавајући се мера које су прописали епидемиолози, људи су на паузама били одвојени, били смо подељени у две групе, које су се смењивале на седам дана. Уколико би се догодило да се неко зарази у једној, ангажовали бисмо другу смену, која је планирана наредне недеље. Тестове смо добијали од државе, али смо потрошни материјал имали у својим залихама. Пакете заштитне опреме увек имамо на лагеру у случају појаве било које заразне болести.

РЕЗУЛТАТИ У ТОКУ ДАНА
„У питању су молекуларне технике испитивања, real time PSR тестови. То је утврђивање дела генома везаног за овај вирус, који се детектује код пацијената који су у том тренутку инфективни, без обзира да ли имају тешке, благе симптоме, или су асимптоматски. Брзина издавања наших резултата је данас за данас, што значи да нам ујутру стижу узорци, а већ поподне шаљемо резултат епидемиолошким службама Завода за јавно здравље. Долазило је до застоја у лабораторијама које нису могле да обраде довољно узорака. Ветеринарски институти, заједно са Националном референтном лабораторијом, урадили су 30% свих узорака. Истакла бих да су сви у нашем Институту, без обзира да ли су били део Ковид тима, дали свој допринос. Сви су дали све од себе.“
Светлана Мрковачки, доктор ветеринарске медицине
специјалиста, шеф Сектора за лабораторијска испитивања у ВСИ Шабац.

„Почетак развоја молекуларне лабораторије започели смо пре три и по године и, у међувремену, развили високу софистицирану технологију, коју има Ниш, Краљево, Научно-ветеринарски институт Нови Сад и Национална референтна лабораторија. Интензивно смо радили на развоју молекуларних испитивања, где спада real time PCR у дијагностици вируса и бактерија. Рад је био у сукцесивном набављању не само апарата за PCR, него у помоћној опреми коју смо допуњавали из сопствених средстава да бисмо подигли капацитет лабораторије за ветеринарске заразне болести. Наша лабораторија сада може да се стави и у службу дијагностике ковида, као испомоћ здравственој струци. Иначе, јавно здравље је са ветерином увек блиско повезано зато што се ветеринарски институти, као и заводи за јавно здравље и друге лабораторије, баве испитивањем хране коју конзумирају људи, хране за животиње, као и дијагностике заразних болести од којих су неке зоонозе. Ми смо мала институција са двадесет три запослена. С обзиром да никада нисмо били на буџету, код нас нема вишка људи. Морамо да водимо рачуна колико средстава можемо да издвојимо за плате, а колико за нове технике микробиолошких испитивања, којe су од значаја за будућност фирме.“