СРБИЈА У БОРБИ СА КОРОНАВИРУСОМ ОД
НАЈРИГОРОЗНИЈИХ МЕРА ДО ОТВАРАЊА ГРАНИЦА
НАЈРИГОРОЗНИЈИХ МЕРА ДО ОТВАРАЊА ГРАНИЦА
Из крајности у крајност
Грађани више и не размишљају о корони, а све се више окрећу нормалној свакодневици. И нормално је да смо се после свих оних ригорозних мера, мало и опустили, али да ли смо као држави спремни на отварање граница, друго је питање. Није најјасније зашто да први отворимо границе, а да не можемо нормално да идемо у друге земље
Забрана изласка из домова старијим од 65 година, полицијски час, најпре од 20 сати, а онда од 17, вишедневни карантини током викенда и четвородневни за време Ускршњих празника, неке су од мере које је држава Србија прописала током епидемије коронавируса. Свако ко би дошао у нашу земљу морао је да проведе 14, а онда је продужено на 28 дана у карантину. Парламент није могао да заседа и да прогласи ванредно стање. Сем продавница и апотека ретко шта је радило. Градски и приградски саобраћај, такође нису радили. Ове мере су биле најригорозније у Европи.
И поврх свега тога, резултати којима се власт и даље хвали, нису блистави. Многе државе су и без оваквих мера биле много успешније од Србије у борби против овог невидљивог непријатеља.
Србија се полако враћа у нормалу. Буквално преко ноћи су многе мере укинуте. Ми смо прва држава у којој ће бити организовани избори, иако су неким државама додатно пролонгирани, али смо и прва држава која је у потпуности отворила границе. Заражених је све мање, а имали смо, после 63 узастопна дана, неколико без смртних случајева. За улазак у Србију више није потребан негативан резултат на тест на коронавирус, нити било каква врста карантина. Питање које се справом поставља, одакле потреба за оволиком либерализацијом.
Грађани више и не размишљају о корони, а све се више окрећу нормалној свакодневици. И нормално је да смо се после свих оних ригорозних мера, мало и опустили, али да ли смо као држави спремни на отварање граница, друго је питање. Није најјасније зашто да први отворимо границе, а да не можемо нормално да идемо у друге земље. У тренутку када настаје овај текст, могуће је без негативног резултата на коронавирус ући само у Мађарску. У Босни у Херцеговину још не можемо, на пример, а многи једва чекају да из нашег краја пређу Павловића мост и натанкују јефтиним горивом своје аутомобиле.
Лекарска струка окупљена у Републички кризни штаб тврди да либерализација није преурањена, исто као и премијерка и председник. Та иста струка нас, међутим, опомиње да је пред нама други талас епидемије. Није спорно да ће се цео свет либерализовати у односу на коронавирус, али далеко спорије од нас. Без обзира на сваку причу, ни Грци који једва чекају да нас угосте на својим плажама су обазривији од нас.
Да ли неко експериментише са нама, није познато, али остаје нам да се надамо да је ситуација под контролом, да је вирус ослабио и да тог другог таласа, ипак, неће бити. Тешко је прихватити чињеницу да смо до пре неки дан имали најтеже мере, а сада отворене границе, али ту смо где смо. Остаје нам да верујемо да смо победили овај вирус, да нас више никада неће напасти и да ћемо моћи без страха да идемо у шопинг у Италију.
И поврх свега тога, резултати којима се власт и даље хвали, нису блистави. Многе државе су и без оваквих мера биле много успешније од Србије у борби против овог невидљивог непријатеља.
Србија се полако враћа у нормалу. Буквално преко ноћи су многе мере укинуте. Ми смо прва држава у којој ће бити организовани избори, иако су неким државама додатно пролонгирани, али смо и прва држава која је у потпуности отворила границе. Заражених је све мање, а имали смо, после 63 узастопна дана, неколико без смртних случајева. За улазак у Србију више није потребан негативан резултат на тест на коронавирус, нити било каква врста карантина. Питање које се справом поставља, одакле потреба за оволиком либерализацијом.
Грађани више и не размишљају о корони, а све се више окрећу нормалној свакодневици. И нормално је да смо се после свих оних ригорозних мера, мало и опустили, али да ли смо као држави спремни на отварање граница, друго је питање. Није најјасније зашто да први отворимо границе, а да не можемо нормално да идемо у друге земље. У тренутку када настаје овај текст, могуће је без негативног резултата на коронавирус ући само у Мађарску. У Босни у Херцеговину још не можемо, на пример, а многи једва чекају да из нашег краја пређу Павловића мост и натанкују јефтиним горивом своје аутомобиле.
Лекарска струка окупљена у Републички кризни штаб тврди да либерализација није преурањена, исто као и премијерка и председник. Та иста струка нас, међутим, опомиње да је пред нама други талас епидемије. Није спорно да ће се цео свет либерализовати у односу на коронавирус, али далеко спорије од нас. Без обзира на сваку причу, ни Грци који једва чекају да нас угосте на својим плажама су обазривији од нас.
Да ли неко експериментише са нама, није познато, али остаје нам да се надамо да је ситуација под контролом, да је вирус ослабио и да тог другог таласа, ипак, неће бити. Тешко је прихватити чињеницу да смо до пре неки дан имали најтеже мере, а сада отворене границе, али ту смо где смо. Остаје нам да верујемо да смо победили овај вирус, да нас више никада неће напасти и да ћемо моћи без страха да идемо у шопинг у Италију.
Када је крај епидемије?
Много се говори о званичном проглашењу завршетка епидемије коронавируса и када ће бити одсвиран крај. Политичари су то, скоро и урадили, али епидемиолози нису, нити ће ускоро. По њима, крај епидемије се проглашава када се забелиш 28 узастопних дана без иједног новог случаја заражавања. Ми смо, за сада, далеко од тог дана.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
