БИОДИВЕРЗИТЕТ
Биолошка разноврсност кључ опстанка
Ако посматрамо биодиверзитет који је кључан за нашу храну и пољопривреду, онда подразумевамо све оне биљке и животиње (домаће и дивље), које обезбеђују храну за људе, сточну храну, гориво и влакна. Оно што је у свему овоме врло забрињавајуће, јесте то, да биодиверзитет као велика подршка нашим прехрамбеним системима нестаје, што будућност наше хране, здравља и животне средине у будућности ставља пред озбиљну претњу, јер ако се једном изгуби, све биљне и животињске врсте не могу се више опоравити
Биолошка разноврсност је појам који говори о томе да на Земљи никад нису постојала, не постоје, нити могу постојати два биолошки истоветна жива система и да свеукупно стање и укупни биолошки потенцијал променљивости претстављају услов опстанка живе супстанце на Земљи. Иако постоје различите процене, сматра се да је на нашој планети познато преко милион животињских и пола милиона биљних врста, а да са неописаним облицима тај број досеже од 3-10 милиона.
Биодиверзитет је биолошка разноврсност и претставља свеукупност гена, врста и екосистема. Генетички диверзитет је скуп гена свих постојећих живих бића на нашој планети, јер је сваки организам непоновљива комбинација гена. Све врсте на нашој планети од постанка живота претстављају специјски диверзитет, где по неким проценама на нашој планети живи преко 80.000.000 врста. Екосистемски диверзитет претставља разноврсност станишта, биоценоза, као и свих процеса које врше организми у саставу екосистема. Разноврсност живог света је најбоље проучена код еволуционо најсавршенијих биљака и животиња.
Биолошка разноврсност је појам који говори о томе да на Земљи никад нису постојала, не постоје, нити могу постојати два биолошки истоветна жива система и да свеукупно стање и укупни биолошки потенцијал променљивости претстављају услов опстанка живе супстанце на Земљи. Иако постоје различите процене, сматра се да је на нашој планети познато преко милион животињских и пола милиона биљних врста, а да са неописаним облицима тај број досеже од 3-10 милиона.
Ако посматрамо биодиверзитет који је кључан за нашу храну и пољопривреду, онда подразумевамо све оне биљке и животиње (домаће и дивље), које обезбеђују храну за људе, сточну храну, гориво и влакна. Оно што је у свему овоме врло забрињавајуће, јесте то, да биодиверзитет као велика подршка нашим прехрамбеним системима нестаје, што будућност наше хране, здравља и животне средине у будућности ставља пред озбиљну претњу, јер ако се једном изгуби, све биљне и животињске врсте не могу се више опоравити. Такође, не могу се заборавити ни микроорганизми, инсекти, птице, корали, морске траве, црви, гљиве, бактерије које живе у земљишту, јер су користи од ових организама те, што они одржавају земљиште плодним, опрашују биљке, пречишћавају воду и ваздух, одржавају дрвеће здравим и помажу у борби против штеточина и болести код усева и стоке. Зато је једини и најзначајнији задатак да користимобиодиверзитет на одржив начин, тако да можемо боље да одговоримо на растуће изазове климатских промена, али и да производимо храну на начин који не штети нашој животној средини.
Истраживања које је спровео FAO, указују на смањење разноликости на њивама пољопривредника и смањење броја раса стоке које су у опасности од изумирања, јер смањена биолошка разноврсност указује да су биљке и животиње подложне штеточинама и болестима, а повећани губитак биодиверзитета у пољопривреди доводи у опасност сигурност хране као и прехрану целокупног становништва. Главни окидач одговоран за велике губитке у биодиверзитету у пољопривреди су свакако, промене у коришћењу и управљању земљиштем и водама, загађење, климатске промене, пораст броја становника и нагла урбанизација.
Да би се зауставио губитак биодиверзитета треба појачати интересовање за очувањем истог, а решења се могу наћи у повећању органске пољопривреде, интегралне заштите од штеточина, одрживог управљања земљиштем, шумама, агроекологијом, диверзификацијом у аквакултури, као и обнова рибарства и екосистема. Мере које су предузеле развијене земље су заштићена подручја или одрживо управљање фармама, али и индиректно, као нпр. банке гена, зоовртови или ботаничке баште које су глобално у порасту али је степен покривености и заштите често недовољан и неодговарајући. Већина држава је успоставила правни, политички и институционални оквир за одрживу пољопривреду, али је ово често недовољно, па се позивају владе земаља и међународне заједнице, да учине више на јачању оквира за оспособљавање, креирање подстицаја, промовисање иницијатива и решавања кључних узорака губитка биодиверзитета. Такође, велика улога потрошача би могла да се заснива на куповини производа директно од пољопривредника, на пијацама који се гаје на одржив начин, чиме би бојкотовали храну коју сматрају неодрживом.
Услед наглог губљења биодиверзитета, Уједињене нације су посветиле посебну пажњу очувању биосфере, где је крајем 20. и почетком 21. века одржано неколико конференција, (1992. год. у Рио де Женеиру на „Самиту о Земљи” ), где је усвојена значајна декларација која институционализује концепт одрживог развоја, и где је донета чувена „Агенда 21” која претставља план активности ради спречавања даљег уништавања животне средине. Тада је донета и Конвенција о биодиверзитету која је поставила темеље и промовисала биодиверзитет као централно питање у биолошком, социјалном, економском и политичком смислу, коју је ретификовало 190 земаља света, а међу њима и Србија 2001. године.
Као закључак, можемо рећи да, биодиверзитет као феномен укључује разноврсност еколошких интеракција, разноврсност еколошких односа који су се у дугогодишњој еволуцији успостављали између различитих врста и који у ствари чине основу постојања, сложености, стабилности и функционисања како сваког појединачног екосистема, биома, односно биосфере у целини, тако и опстанка будућности и еволуције сваке органске врсте, па и врсте Homo sapiens. Без биодиверзитета нема биогеохемијских циклуса и продукције кисеоника, нема функционисања екосистема, нема фотосинтезе нити разградње органске материје, јер очување биодиверзитета доприноси регулацији климе, умањeњу ефекта гасова стаклене баште, одржава квалитет ваздуха и воде, јавља се као контролор суша и поплава... биодиверзитет нам обезбеђује системе за одржавање живота, једноставно: БИОДИВЕРЗИТЕТ = ЖИВОТ НА ЗЕМЉИ. Зато јавно апелујем, ЧОВЕЧАНСТВО, ЗАПИТАЈ ТЕ СЕ!
Биодиверзитет је биолошка разноврсност и претставља свеукупност гена, врста и екосистема. Генетички диверзитет је скуп гена свих постојећих живих бића на нашој планети, јер је сваки организам непоновљива комбинација гена. Све врсте на нашој планети од постанка живота претстављају специјски диверзитет, где по неким проценама на нашој планети живи преко 80.000.000 врста. Екосистемски диверзитет претставља разноврсност станишта, биоценоза, као и свих процеса које врше организми у саставу екосистема. Разноврсност живог света је најбоље проучена код еволуционо најсавршенијих биљака и животиња.
Биолошка разноврсност је појам који говори о томе да на Земљи никад нису постојала, не постоје, нити могу постојати два биолошки истоветна жива система и да свеукупно стање и укупни биолошки потенцијал променљивости претстављају услов опстанка живе супстанце на Земљи. Иако постоје различите процене, сматра се да је на нашој планети познато преко милион животињских и пола милиона биљних врста, а да са неописаним облицима тај број досеже од 3-10 милиона.
Ако посматрамо биодиверзитет који је кључан за нашу храну и пољопривреду, онда подразумевамо све оне биљке и животиње (домаће и дивље), које обезбеђују храну за људе, сточну храну, гориво и влакна. Оно што је у свему овоме врло забрињавајуће, јесте то, да биодиверзитет као велика подршка нашим прехрамбеним системима нестаје, што будућност наше хране, здравља и животне средине у будућности ставља пред озбиљну претњу, јер ако се једном изгуби, све биљне и животињске врсте не могу се више опоравити. Такође, не могу се заборавити ни микроорганизми, инсекти, птице, корали, морске траве, црви, гљиве, бактерије које живе у земљишту, јер су користи од ових организама те, што они одржавају земљиште плодним, опрашују биљке, пречишћавају воду и ваздух, одржавају дрвеће здравим и помажу у борби против штеточина и болести код усева и стоке. Зато је једини и најзначајнији задатак да користимобиодиверзитет на одржив начин, тако да можемо боље да одговоримо на растуће изазове климатских промена, али и да производимо храну на начин који не штети нашој животној средини.
Истраживања које је спровео FAO, указују на смањење разноликости на њивама пољопривредника и смањење броја раса стоке које су у опасности од изумирања, јер смањена биолошка разноврсност указује да су биљке и животиње подложне штеточинама и болестима, а повећани губитак биодиверзитета у пољопривреди доводи у опасност сигурност хране као и прехрану целокупног становништва. Главни окидач одговоран за велике губитке у биодиверзитету у пољопривреди су свакако, промене у коришћењу и управљању земљиштем и водама, загађење, климатске промене, пораст броја становника и нагла урбанизација.
Да би се зауставио губитак биодиверзитета треба појачати интересовање за очувањем истог, а решења се могу наћи у повећању органске пољопривреде, интегралне заштите од штеточина, одрживог управљања земљиштем, шумама, агроекологијом, диверзификацијом у аквакултури, као и обнова рибарства и екосистема. Мере које су предузеле развијене земље су заштићена подручја или одрживо управљање фармама, али и индиректно, као нпр. банке гена, зоовртови или ботаничке баште које су глобално у порасту али је степен покривености и заштите често недовољан и неодговарајући. Већина држава је успоставила правни, политички и институционални оквир за одрживу пољопривреду, али је ово често недовољно, па се позивају владе земаља и међународне заједнице, да учине више на јачању оквира за оспособљавање, креирање подстицаја, промовисање иницијатива и решавања кључних узорака губитка биодиверзитета. Такође, велика улога потрошача би могла да се заснива на куповини производа директно од пољопривредника, на пијацама који се гаје на одржив начин, чиме би бојкотовали храну коју сматрају неодрживом.
Услед наглог губљења биодиверзитета, Уједињене нације су посветиле посебну пажњу очувању биосфере, где је крајем 20. и почетком 21. века одржано неколико конференција, (1992. год. у Рио де Женеиру на „Самиту о Земљи” ), где је усвојена значајна декларација која институционализује концепт одрживог развоја, и где је донета чувена „Агенда 21” која претставља план активности ради спречавања даљег уништавања животне средине. Тада је донета и Конвенција о биодиверзитету која је поставила темеље и промовисала биодиверзитет као централно питање у биолошком, социјалном, економском и политичком смислу, коју је ретификовало 190 земаља света, а међу њима и Србија 2001. године.
Као закључак, можемо рећи да, биодиверзитет као феномен укључује разноврсност еколошких интеракција, разноврсност еколошких односа који су се у дугогодишњој еволуцији успостављали између различитих врста и који у ствари чине основу постојања, сложености, стабилности и функционисања како сваког појединачног екосистема, биома, односно биосфере у целини, тако и опстанка будућности и еволуције сваке органске врсте, па и врсте Homo sapiens. Без биодиверзитета нема биогеохемијских циклуса и продукције кисеоника, нема функционисања екосистема, нема фотосинтезе нити разградње органске материје, јер очување биодиверзитета доприноси регулацији климе, умањeњу ефекта гасова стаклене баште, одржава квалитет ваздуха и воде, јавља се као контролор суша и поплава... биодиверзитет нам обезбеђује системе за одржавање живота, једноставно: БИОДИВЕРЗИТЕТ = ЖИВОТ НА ЗЕМЉИ. Зато јавно апелујем, ЧОВЕЧАНСТВО, ЗАПИТАЈ ТЕ СЕ!
Дипл. инж. ГОРДАНА РЕХАК
Најновији број
18. април 2024.
