Инфо

28. мај 2020.28. мај 2020.
Душин кутак
ФАРМАЦЕУТ ДУШИЦА НИКОЛИЋ: ХОМЕОПАТИЈА КАО НАЧИН ЛЕЧЕЊА

Душин кутак

Да бисмо дошли до конститутивног лека који је за сваког другачији, тражимо различите типове личности код деце и одраслих и проналазимо начине на које ћемо савладати емоционалне тешкоће које су камен спотицања у лечењу соматских проблема. Хомеопатија нас учи како да се вратимо уравнотеженом животу који води до љубави према себи самом, здрављу и постојању
Чињеница је да су људи пуни предрасуда када је у питању нешто што је изван „мејнстрима“. Пошто су предрасуде присутне у свим сегментима друштва, има их и када је у питању хомеопатија, иако се ова метода лечења примењује већ двеста година. У овом Кутку фармацеут Душица Николић говори о предрасудама у вези са хомеопатијом и појашњава шта она заправо јесте.

Могли бисмо заједно
Да је хомеопатија плацебо, да ли је безбедна у примени, може ли да лечи све болести, да ли је нека врста хербализма, или вакцина, да ли је мистериозна и ненаучна, супротна верским убеђењима... само су нека од питања која су ми постављана протеклих једанаест година. Мишљења сам да на свако питање треба одговорити са највећим стрпљењем, али сам увек непријатно изненађена када их постављају лекари и медицински радници. Тада се запитам да ли се иза њиховог смешка, када изговарају реч плацебо, крије нешто више од пуке необавештености. Схватам да људи не прихватају оно чији учинак не познају, или су имали негативно искуство и не желе да га понове. На последњем скупу лекара, питала сам да ли је неко од присутних пробао било који хомеопатски лек и добила негативан одговор. Не могу, а да се не запитам, зашто не би оба начина лечења применили код болести којима ниједна терапија не може у потпуности да помогне...

Свако има свој хомеопатски лек
Што се тиче плацеба, није згорег знати, да се одређени проценат дејства сваког препарата објашњава плацебо ефектом. Чак се наводи и постојање плацебо рецептора, дакле, рецептора нечега што не постоји, или на које све може да делује. Другим речима, плацебо је вера у излечење. Током двеста година примене хомеопатског лечења, доказано је да није о томе реч. Драматични позитивни ефекти у тешким болестима, примена на деци и животињама, који не подлежу сугестији, искључује тај ефекат. Такође, наводе се истраживања двоструко слепом пробом која се врше на неким клиникама. Та метода подразумева да, ни болесник ни лекар, не знају коме је дат лек, а коме неутрална супстанца. То би било у реду да је могуће применити један исти лек за сваког пацијента али, ко је било шта прочитао о хомеопатији, зна да је у основи индивидуализација лечења. Дакле, свако има своју конститутивну комбинацију, на два различита човека са истим симптомима не можемо применити исти лек.
Хомеопатија има јасно постављене принципе рада и праћење ефеката који се нису мењали од почетка, јасну хипотезу како се примењују и испитују лекови, као и технологију израде препарата. Описана је у националним фармакопејама. Не постоје тајни поступци, састојци ни рецепти. Једина разлика је у чињеници да се постулат хомеопатије управља искључиво према болеснику. Све то се учи кроз петогодишњу едукацију, а данас се може доказати кроз огледе из квантне медицине. Дозирање је индивидуално, јер ефекат не даје величина дозе, него интервал дозирања што значи да честим узимањем лека појачавамо његов ефекат.

Да ли је хомеопатија лек за све?
С обзиром да не постоји ниједан универзални метод ни лек за све болести (panacea), то се односи и на хомеопатију. Ова метода може много да замери хербализму, посебно дуготрајној примени биљака са медицинским дејством, одсуству правог испитивања дејства, комбинације лекова итд. Одговора има много, као и Неверних Тома, којима препоручујем да пробају хомеопатски лек у случају повишене температуре, ударца или убоја, болних стања или дијареје. Једино тако могу схватити зашто је овај начин лечења други у свету (после кинеске традиционалне медицине) и има све више следбеника, оних који нису нашли адекватно решење за своје тегобе у званичној медицини.
Узимање анамнезе: Да бисмо дошли до конститутивног лека, који је за сваког другачији, тражимо различите типове личности код деце и одраслих и проналазимо начине на које ћемо савладати емоционалне тешкоће које су камен спотицања у лечењу соматских проблема. Најкраће, хомеопатија нас учи како да се вратимо уравнотеженом животу који води до љубави према себи самом, здрављу и постојању.
Не могу, а да не поменем, да сам имала срећу да ме у основе хомеопатије уведе највећи познавалац ове науке на нашим просторима др Милош Поповић, редовни професор Медицинског факултета у Београду, који је, захваљујући својој репутацији, успео да постави хомеопатску секцију као званичну компаративну грану медицине.

ПОЧЕЦИ ХОМЕОПАТИЈЕ
Историја медицине почиње Хипократом, који је у 5 веку п.н.е. записао да се болест може лечити на два начина, супротним средством и средством које у организму изазива исти ефекат као сама болест. Током историје, лекари су се опредељивали за један од ова два начина лечења са променљивим успехом. Гален је заузео став о супротним средствима за лечење тако да је друга метода постепено занемарена. После много година, средином 18. века, родио се радознали дечак у породици индустријалаца који су производили порцелан. Требало је да настави породичну традицију и преузме фабрику, али је изабрао другачије. С обзиром да је био познавалац шест језика (и старогрчки између осталих), пред њим се отварао потпуно нови свет. Знатижељу су му будили текстови о лечењу на други начин, изазивањем симптома који су слични болести коју би требало лечити. С обзиром да су тада људи имали лоше искуство са медицином, јер се лечење сводило на давање средстава за чишћење, или пуштање крви помоћу пијавица, није чудо што се млади човек заинтересовао за такво штиво. Самуел Ханеман (Samuel Hahnemann), као млади лекар и хемичар, почео је да проучава лековито дејство коре кинина која се користила за лечење маларије. Интересантно је да је први лек, чије је дејство спознао тако што га је применио на себи, био предмет многих расправа о лечењу корона вируса. Након овог експеримента, са сарадницима је проучио неколико хиљада лекова, детаљно забележио и направио прву књигу о лековитом дејству биљака и начинима на које се могу применити у лечењу болести. Огромни успеси, које је постизао у лечењу, учинили су да постане славни лекар са одличним резултатима и у лечењу куге, која је харала у то доба. Када је у питању припрема лекова, увео је нове начине справљања појединих супстрата. Све је поставио на ниво доказиве науке. Најважније је да је дошао до закључка да нема напретка у лечењу, ако се не спозна, да је човек јединство тела, душе ума и да се не може лечити део издвојен из целине. Написао је много књига и све их објединио у једну „Органон“, која је основ будућим нараштајима и најважнија књига о хомеопатији. Она је наш буквар и фармакопеја, којој се увек враћамо, и налазимо решење уколико залутамо због начина на који функционише хомеопатија - узимање анамнезе и припрема лекова.

Текст приредила: М. Филиповић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa