Шабац носим у срцу

Шабац је мој град, увек ћу бити поносна на своје родно место, ма где ме живот одвео. Породица и пријатељи су ми тамо. Сваки пут када одем из Шапца, јави се доза носталгије, за људима, местима у граду. Много тога се променило, на боље, рекла бих. Неке ствари изгледају лепше, уређеније, и то ме радује - каже на почетку разговора за ваш и наш лист Александра Кузмановић, менаџерка друштвених мрежа Светске здравствене организације.

Ова Шапчанака живи и ради у Женеви, свакодневно бринући о правовременом и валидном информисању милиона људи широм света као део најважније глобалне организације у домену здравља.

Ситним корацима од малог места у Србији, дошла је до најпознатијег града у Швајцарској. Пут, за посматрача, чини се поплочан успехом започео је на основним студијама Факултета организационих наука у Београду, Ми планирамо, али живот усмерава и увек има јаснију визију где је наше одредиште.

-Размишљала сам да студирам економију, можда језике. Као и већина тинејџера нисам имала јасну слику о томе шта је то што желим. Кум ми је указао на Факултет организационих наука и по преузимању индекса схватила сам да је то прави избор. Сматрам да је ФОН идеалан за младе људе различитих интересовања, склоности и сензибилитета, те образовањем на овом факултету могу да искажу свој пун потенцијал. Он је идеалан избор за студенте који су активни и желе да, уз академско образовање, стекну друге вештине.

Професори су велика подршка, потпора и усмеравају академце за даље усавршавање - појашњава Александра и наводи да је тежња за усавршавањем одвела у Швајцарску где је након завршених мастер студија постала део Светске здравствене организације.

-Била сам члан студентске европске мреже студената ESTIEM и желела сам да нова сазнања стекнем на мастер студијама, пре свега изван граница Србије. Захваљујући препоруци професорке сазнала сам за програм у Женеви. Мастер рад сам писала на основу одрађене праксе у СЗО. То је био почетак мог ангажмана у овој институцији.
Млада Шапчанка креира и води свет друштвених мрежа СЗО, као што су Facebook, Twitter, Instagram, LinkedIn, Pinterest, TikTok и Snapchat. Ситуација изазвана корона вирусом је велики тест и нешто ново практично за сваког.

-Ово је прва пандемија у савременој историји човечанства, прва од када су друштвене мреже део наше свакодневице, а самим тим је и проток информација био много већи. Ипак, одговорност је подједнако важна. Погрешна вест у периоду пандемије, али и редовним околностима, може негативно да утиче на нечији живот. Информације које делимо су конципиране тако да људи могу да заштите себе, своје здравље, али и здравље својих најближих.

Друштвене мреже и дигиталне технологије нам омогућавају да допремо до већег броја људи него традиционалним изворима информисања, но постоји поменути ризик од ширења непроверених вести. Ипак, ни то није новина, али едукација је кључ свега.

Наша саговорница је задужена и за евалуацију ангажмана, односно „одјек“ СЗО на друштвеним мрежама, као и рад са генералним директором ове организације.

-У зависности од средине приступ је другачији, што је и најтежи задатак који је пред нама. Изазов је да озбиљне информације представимо на прихватљив, занимљив начин корисницима различитих платформи и да их они разумеју и усвоје. Желимо не само да виде наше објаве, него да увиде да су значајне и сматрају да треба да их поделе са окружењем као нешто значајно - наводи наша саговорница.

Кажу да мудри људи верују идејама, не околностима. Изазови пред којима се нађемо дају животу посебну драж, жељу за променом, малом у космосу, али великом у личној егзистенцији и напретку.

-Изазов и мотивација је то што сам на позицији да утичем на свест јавности. Сваки клик и пуштање одређене информације у етар директно утиче на неког. Самим тим је одговорност већа. Планирање, истинитост садржаја, начин презентације је нешто на шта посебно обраћам пажњу, а то носи велику дозу одговорности. Знам да не могу променити свет у потпуности, али сазнање да сам својим радом, залагањем успела да допрем до одређеног броја људи ме радује, мотивише и инспирише да се се трудим.

Паднемија је утицала на нашу свест о значају и превенцији психо-физичког здравља. Иако сви знају за изреку „Боље спречити него лечити“, многи нису поступали у складу с њом. Иако разлози могу бити бројни, исходиште је исто и углавном превенција дође на ум, тек када је за њу касно.

-Нисам сигурна да смо свесни колики је значај у очувању здравља. Надам се да ће пандемија утицати на то да се посветимо превенцији, и очувању физичког и менталног здравља. Важно је да након свега поделимо своја осећања са особама којима верујемо, да разговарамо, будемо подршка и помоћ једни другима.

Док многи, углавном старији, у друштвеним мрежама виде, ако не опасност, онда бар губљење времена, бенефити, иако наизглед потиснути, у ствари су далеко већи. Захваљујући баш тим социјалним “нетовима”, били смо у могућности да уживо са нашом Шапчанком разговарамо, иако нас дели 1300 километара. Без размишљања о кредиту и без накнадног страха док ишчекујемо телефонски рачун. Друштвене мреже су даровале да у позадини чујемо бат корака на женевском асфалту, и звуке запослених у „Гласу Подриња“ на другој страни, у простору омеђном још једном причом о истакнутој суграђанки.

-Када се осврнемо на нашу прошлост видимо успешне Шапчанке и Шапчане и корене са којима треба да се поносимо. Срећна сам што нас Шапчанке представљају у свету. Сматрам да је лепо да се чује више нешто о њиховом раду и дорпинос у свету. Оно што увек носим са собом је сећање на Стари град и стан у Бенској бари где сам одрасла. Поглед са терасе ка тврђави, Јанкова школа, дани у Гимназији. Ипак, „највећа“ носталгија је сладолед код Рајка. Тај укус нема замену - каже Александра за крај разговора док ужурбаним корацима иде ка свом радном месту.