141. ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА КОСТЕ АБРАШЕВИЋА
КУД чува сећање на песника
Иако је живео само 19 година, Коста Абрашевић је оставио велики траг у српској култури. Сећање на његу у Шапцу још чува Културно уметничко друштво “Абрашевић”. На дан када је рођен, 29. маја и ове године су положили венац на његов гроб на Камичком гробљу.
-Рођен је као Коста Христић. Како је дућан који је његов отац држао у Охриду почео лоше да ради, породица је кренула “трбухом за крухом” и дошли су у чувени трговачки град Шабац. Када је учитељица Косту уписивала у школу није знала како се он презива, него је написала надимак његовог оца који је био Абраш. Тако је једини Абрашевић у фамилији Христић био Коста. Оставио је значајан траг у историји овог града и земље и сахрањен је међу својим Шапчанима, тако да се може рећи да је Коста Абрашевић Шапчанин. Умро је почетком јануара 1898. године. Шабац га је достојно сахранио, али традицију и сећање на Косту Абрашевића одржавамо искључиво ми. Овде смо као поштоваоци дела Косте Абрашевића и као представници КУД “Абрашевић” које ове године слави 115. година постојања, рекао је др Драган Миловановић из КУД “Абрашевић”
Рођен је у Охриду 1879. године, али је са девет година дошао у Шабац где се школовао и умро. Поред писања песама, бавио се и превођењем са немачкој језика.
-О делу Косте Абрашевића, данас у време либералног капитализма, тешко је и говорити. На његовом споменику је уклесана песма “Црвена” коју старији грађани знају. Живео је у кући на углу улица Карађорђеве и Проте Смиљанића, на данашњем Тргу Станислава Винавера, који је могао и да се зове Трг Косте Абрашевића. Оно што повезује Косту Абрашевића и Станислава Винавера јесу неке речи које је Винавер говорио давно, а отприлике гласе “Не треба човек да буде само јунак, већ и да осети нешто нежно, тихо, танано, страсно”. То је управо та нит која повезује реку младости која пролази кроз “Абрашевић” и никада неће престати. Поводом стогодишњице његовог рођења написана је “Ода Кости Абрашевићу” која има речи које нас терају на размишљање “Живи човек док се не да. Не буди се ко не снева. Што Пелагић проповеда, Абрашевић Коста пева”, рекао је Драган Миловановић на гробу Косте Абрашевић.
-Рођен је као Коста Христић. Како је дућан који је његов отац држао у Охриду почео лоше да ради, породица је кренула “трбухом за крухом” и дошли су у чувени трговачки град Шабац. Када је учитељица Косту уписивала у школу није знала како се он презива, него је написала надимак његовог оца који је био Абраш. Тако је једини Абрашевић у фамилији Христић био Коста. Оставио је значајан траг у историји овог града и земље и сахрањен је међу својим Шапчанима, тако да се може рећи да је Коста Абрашевић Шапчанин. Умро је почетком јануара 1898. године. Шабац га је достојно сахранио, али традицију и сећање на Косту Абрашевића одржавамо искључиво ми. Овде смо као поштоваоци дела Косте Абрашевића и као представници КУД “Абрашевић” које ове године слави 115. година постојања, рекао је др Драган Миловановић из КУД “Абрашевић”
Рођен је у Охриду 1879. године, али је са девет година дошао у Шабац где се школовао и умро. Поред писања песама, бавио се и превођењем са немачкој језика.
-О делу Косте Абрашевића, данас у време либералног капитализма, тешко је и говорити. На његовом споменику је уклесана песма “Црвена” коју старији грађани знају. Живео је у кући на углу улица Карађорђеве и Проте Смиљанића, на данашњем Тргу Станислава Винавера, који је могао и да се зове Трг Косте Абрашевића. Оно што повезује Косту Абрашевића и Станислава Винавера јесу неке речи које је Винавер говорио давно, а отприлике гласе “Не треба човек да буде само јунак, већ и да осети нешто нежно, тихо, танано, страсно”. То је управо та нит која повезује реку младости која пролази кроз “Абрашевић” и никада неће престати. Поводом стогодишњице његовог рођења написана је “Ода Кости Абрашевићу” која има речи које нас терају на размишљање “Живи човек док се не да. Не буди се ко не снева. Што Пелагић проповеда, Абрашевић Коста пева”, рекао је Драган Миловановић на гробу Косте Абрашевић.
Увек актуелне речи
Др Драган Миловановић приликом полагања венаца одрецитова је стихове Абрашевићеве мало познате песме.
-Раскини, патниче, оков што те стеже и од њега сакуј осветнички мач, па онда онима што слободи теже протерај са земље невољу и плач.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
