Инфо

(4. јун 2020.)
Прелазак са линеарне на циркуларну економију

Шта ради држава, а шта привреда?

И наша привреда показује интересовање за иновативна решења и прилагођава се светским токовима. Домаћи пословни систем Elixir Group, у чијем је саставу седам чланица и 1.500 запослених у фабрикама минералних ђубрива и фосфорне киселине у Шапцу и Прахову, ради на примени новог пословног модела, са циљем рационализације потрошње природних ресурса и енергетске ефикасности
Шта ради држава, а шта привреда?
Циркуларна економија је све присутнија тема и у нашој земљи, како због реалних потреба за одрживим развојем, тако и због примене свих стандарда које подразумева Поглавље 27 у приступним преговорима Србије са Европском унијом. Циркуларна економија представља нови пословни модел који предвиђа максималну оптимизацију привредних процеса, уз поновно искоришћење расположивих сировинских и енергетских ресурса из отпадних токова, ефикасно коришћење енергије и људских ресурса и уштеду у времену и начину организовања пословања, уз максималну редукцију негативног утицаја на животну средину и на климатске промене.
Република Србија је предузела неколико важних корака ка преласку са линеарне на циркуларну економију. Дефинисање стратешког оквира је један од најважнијих и у том смислу може се рећи да је Србија лидер у региону када је ова област у питању.
- Током 2019. године израђена је Ex-ante анализа ефеката за циркуларну економију, која претходи документу јавне политике. Закључак овог документа је потреба за израдом посебног документа јавне политике за ову област. Документ јавне политике Програм за циркуларну економију са акционим планом на три године биће израђен у складу са Законом о планском систему РС и подзаконским актима који прописују методологију израде ових докумената, током 2020. године. Овим документом биће дефинисане мере и активности које ће помоћи имплементацији концепта циркуларне економије у Србији у периоду 2021-2023. година – каже Александра Вучинић, из Сектора за стратешко планирање и пројекте Министарства заштите животне средине РС.
У априлу 2020. године, Министарство је, уз подршку УНДП пројекта ‘’Платформа циркуларне економије за одрживи развој у Србији’’, завршило документ под називом ‘’Мапа пута за циркуларну економију’’.
- Циљ Мапе пута је да повећа тржишне могућности производње кроз циркуларне пословне моделе, да подстакне индустрију за креирањем нових радних места и унапређење пословања кроз изналажење иновативних еколошки одрживих решења за тржишта. Намера је да се подстакне цело друштво на корените промене у размишљању, култури и односу према ресурсима, као и да доносиоце одлука подстакне на политичко обавезивање промена јавних политика и дијалога у контексту циркуларне економије – додаје Вучинић.
Мапа пута је иницијални документ који ће покренути дијалог између доносилаца одлука и представника индустрије, академског сектора и цивилног друштва.
И наша привреда показује интересовање за иновативна решења и прилагођава се светским токовима. Домаћи пословни систем Elixir Group, у чијем је саставу седам чланица и 1.500 запослених у фабрикама минералних ђубрива и фосфорне киселине у Шапцу и Прахову, ради на примени новог пословног модела, са циљем рационализације потрошње природних ресурса и енергетске ефикасности.
- Производња у хемијској индустрији подразумева значајну потрошњу топлотне енергије, где доминира потрошња водене паре, за концентацију фосфорне киселине и за процесе гранулације и сушења НПК ђубрива, а она се тренутно подмирује из фосилних горива. У складу са Стратегијом развоја пословног система Elixir Group 2020-2025 фокус је на унапеђењу енергетске ефикасности у хемијској дивизији, као и потпуну супституцију фосилних горива алтернативним енергентима из обновљивих извора. У складу са тим, планирамо имплементацију концепта “Waste to Energy” који подразумева производњу енергије примарним третманима отпада или прерадом отпадних материјала у енергенте, чиме се остварују вишеструки бенефити – каже Игор Радош, директор Elixir Energy, новоформиране чланице групе.
Elixir Groupа је почела реконструкцију складишних простора капацитета 5.500м2 на локацији у Шапцу и добила дозволе за привремено складиштење 5.000 тона отпада на годишњем нивоу, као и третман неопасног отпада.
- Истовремено, покренута су и два капитална пројекта на локацији индустријског комплекса Прахово и то изградња постројења за термички третман индустријског и нерециклабилног отпада капацитета 30 до 80.000 тона, као и инсталација постројења за пиролизу отпадних гума капацитета 30.000 тона на годишњем нивоу. Оба пројекта су у фази израде базног инжењеринга који су уговорени са референтним пројектантским компанијама из ЕУ, и очекује се да оба погона буду у функцији у току 2022. године. На овај начин се стварају реални услови да се са делом индустријског и нерециклабилног отпада генерисаног у Србији, поступа у складу са 5Р постулатима хијерархије управљања отпадом чиме Elixir Energy даје пун допринос испуњењу општих циљева одрживог развоја – каже Радош.
- Планирамо и активно укључивање у токове циркуларне економије, у складу са најновијом ЕУ регулативом “CE Fertilizer” 2019/2019, која снажно подстиче индустрију минералних ђубрива и оплемењивача земљишта на употребу нових, алтернативних сировина и поновно искоришћење отпадних материјала који настају у циклусима производње, снабдевања или новим технологијама за третман отпада. – додаје он.
Као значајно, у Elixiru истичу и опредељење да се у даљем развоју истражи потенцијал коришћења пепела од спаљивања муља из пречишћавања комуналних вода. Овај пепео има статус неопасног отпада, који има висок садржај фосфора и као такав је поново искористив у различитим процесима хемијске индустије, као парцијална замена за сирови фосфат као необновљив природни ресурс.
Овакви пионирски подухвати доприносе ширењу свести о важности примене иновативних решења са циљем уштеде природних ресурса и енергије, као и очувања и заштите животне средине, што је и део плана европских институција у овој области.
Европска комисија је у децембру 2019. године представила „Европски зелени договор“ као један од приоритета рада Комисије у наредних пет година. Једна од активности предвиђена Зеленим договором је и израда Зелене агенде за Западни Балкан. „Зелени договор“ подразумева смањење емисије ЦО2 на 50% до 2030. године, са тежњом достизања 55% до 2050. године. Идеја је да Европа постане први климатски неутралан континет и светски лидер у циркуларној економији и чистим технологијама. За Европу до 2030. године потенцијална економска добит од преласка на циркуларну економију се процењује на 1,8 милијарди евра.

Извор: Е-Капија

Најновији број

22. октобар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa