Инфо

4. јун 2020.4. јун 2020.
Мистерије и непознанице  српске прошлости
Осиње гнездо - Влада Арсић

Мистерије и непознанице српске прошлости

Да ли су мошти Светог Саве спаљене на Врачару? Да ли је могуће да највећа реликвија није заштићена? Колико је вероватно да би црква допустила да Турци мирно униште највећу српску светињу?
Археолог Јован Глигоријевић је погинуо у саобраћајној несрећи. Како је био на трагу епохалног открића, његов брат Горан и бивша девојка Весна сумњају да је у питању убиство. Потрага за истином водиће их неочекиваним путем опасних сусрета до актера мање познатог тока историје, али и једног од највећих питања националне прошлости. Да ли су мошти Светог Саве заиста спаљене на Врачару?

Влада Арсић у свом новом роману “Осиње гнездо” у издању „Лагуне“ креирао је јединствени трилер, чија срж преиспитује мит о моштима Светог Саве и поставља бројна питања у вези са судбином народа на овим просторима.
-Полазиште за књигу било је истраживање базирано на архивској грађи, која у овом случају не постоји. Све оно што је доступно није примарни извор, него је „пета, шеста рука“. Званична историографија наводи да су мошти спаљене како би се застрашили Срби због подизања устанка у Банату 1594. године - каже аутор постављајући питање, због чега је уништења симбола вере српског народа учињено у престоници, Београду.

-Данас када посматрате десну обалу Дунава, и уколико бисте запалили било шта на том месту, не би било уочљиво са леве стране. Када је у питању поменути догађај много је нелогичности и контроверзи, почевши од материјалних доказа. Све што је припадало Светом Сави, односно било похрањено уз мошти, касније је пронађено на путу ка Црној Гори. Ћивот, штап и рука свеца откривени јужно од Милешеве - појашњава писац и наглашава да је ово само једна од мистерија која прати нестанак моштију.

- Да ли је могуће да највећа реликвија није заштићена? Колико је вероватно да би допустили да Турци мирно униште највећу српску светињу? Због чега су одбацили ћивот? Не дајем коначан одговор, али указујем на два могућа решења. На први поглед књига је трилер, али примарна прича у „Осињем гнезду“ је колико смо на путу светосавља и православља, а колико смо скренули са тог пута.

Национална прошлост, чар истраживања и откривања драгоцености које се крију иза бројки, имена фасцинирала је Владу Арсића и нагнала да се посвети романсираним историјским књижевним делима.

-Историју сам заволео уз Иву Андрића и Душана Баранина. Читајући њихова дела сам сазнавао више од онога што се налази у класичним уџбеницима. Школско градиво обилује подацима, бројкама и не баш занимљивим чињеницама. Кроз дела поменутих писаца сам „упознао“ владаре као људе од крви и меса, са свим слабостима и манама. То је оно што ме је привукло ка националној прошлости. Волим да откривам догађаје из националне историје који су случајно, или намерно скрајнути и о којима се не зна много - открива Арсић уз напомену да су детаљи оно што чини основну нит његових књига. Иако истиче да су његова дела плод фикције потпора у виду извора је увек присутна.
-Узмимо за пример „Када звона занеме“ роман о епидемији пегавог тифуса. Биле су ми позната само четири чињенице, али сам истраживањима дошао до фрапантних података. Болест је харала у сенци Великог рата, а та тема није била довољно заступљена након Другог светског рата. Био сам уверен да дело неће бити за широку читалачку публику, што због садржаја, што због помереног фокуса искључиво на Ваљево. Ипак, показало се да сам погрешио и књига је била 2017. године најчешће позајмљивана у свим библиотекама у земљи.

Биографија
Влада Арсић рођен је у Београду, 1963. године. Дугогодишњи је уредник и новинар у бројним листовима и часописима. Писао је за Пресс, Илустровану политику, Политикин забавник, Националну ревију Србије, ревију САТ Плус… Аутор је и први уредник телевизијске серије Од злата јабука. Аутор је публицистичке књиге Лопатање ђавола (2010) и романа Изгубљене у магли (2012), Армагедон (2014), Бродолом (2014) и Кад звона занеме (2016). Роман Изгубљене у магли адаптиран је у радио-драму која је премијерно емитована на Другом програму Радио Београда, 2015. године. Живи и ствара у Београду.


Влада Арсић је посвећен хуманитарном и друштвено-одговорном раду као сарадник и предавач у Фондацији „Тијана Јурић“.
-Социјално-одговорне теме као што су наркоманија, трговина људима, педофилија нису лаке за писање, али су књиге са том тематиком нужне како би људи схватили да стваран свет, али и онај виртуелни није безбедан. Родитељи често имају погрешну перцепцију да је за децу „мрежа“ безбедније окружење, а својим делима желим да покажем да није увек тако и да су насилници некада из стварног света на друштвеним мрежама, само су развили софистицираније методе у врбовању жртава.
М. Ж.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa