ВИШЕ ОД ДВА ВЕКА И ШЕСТ ГЕНЕРАЦИЈА ПОРОДИЧНЕ ПЧЕЛАРСКЕ ТРАДИЦИЈЕ
Од мираза до бренда Веселиновића
Историја пчеларења Веселиновића почела са пра-прабабом Живаном која је у мираз донела десетак вршкара. Поред производње меда и других продуката који се овим путем могу добити, од овог пролећа у двориште Веселиновића може се доћи и на АПИ терапију – лечење пчелињим ваздухом и производима од пчела
Више од два века пчеларења и шест генерација пчелара у породици Веселиновића из Церовца традиција је која заслужује свако поштовање. Да би се опстало у овом послу кажу да је поред упорности љубав најважнија. Истичу и да се од пчеларства не може обогатити, али се може пристојно живети.
Породична историја
Историја пчеларења Веселиновића почела је са пра-прабабом Живаном која је у мираз донела десетак вршкара (старинских плетених кошница). Њеног мужа овај посао није занимао, али Живана је љубав према пчелама пренела на сина Обрена и посебно на унука Живана, који је од детињства радио са бабом. Живана је у пчеларском послу наследио Веселин. Млађи син Радослав успешан је у приватном бизнису са компанијом „Галеб“, али није заборавио породичну традицију. Веселинов син Зоран, са супругом Горданом, успешно је наставио посао и до пре две године био је председник Пчеларског друштва „Шабац“. Сада имају око 600 кошница. Најмлађи Веселиновић, Зоранов син Живан, почео је да уводи и значајне иновације и нови приступ искоришћавању свега доброг што ови племенити инсекти нуде. Чак су и женска деца, када су се удавала, у своје нове породице преносиле традицију пчеларења.
Младост уводи новине
Поред производње меда и других продуката који се овим путем могу добити, од овог пролећа у двориште Веселиновића може се доћи и на АПИ терапију – лечење пчелињим ваздухом и производима од пчела.
-На сајмовима у Немачкој и Словенији видели смо да се овакве терапије код њих примењују већ дуже време. Пчелињи ваздух – ариосол, успешно помаже код астме, проблема са дисајним путевима и синусима, крвног притиска, мигрене, али и генерално јача организам. Схватили смо колико је то добро за здравље и дошли на идеју да можемо да помогнемо на првом месту људима који су нам драги, а имају ове проблеме, а затим и свима другима. Систем ради по принципу да инхалатор издувава ваздух из кошница и он се помоћу маске удише. Потребно је 10 терапија да се осети бољитак. Једна терапија траје сат времена и прва је бесплатна, објашњава Живан Веселиновић.
Сву опрему су набавили из Словеније, јер се код нас још увек овим нико не бави. Инхалаторе могу да користе и људи алергични на пчеле и њихове производе.
За ову намену Веселиновићи су направили и посебан простор. Дрвени објекат смештен уз лозу, са две стране затворен само комарником. Пчеле излазе напоље са друге стране ограђеног простора и не постоји опасност да уједу неког. Друга два зида, поред кошница са системом за инхалацију, красе бројне дипломе које су генерације Веселиновића добијале на сајмовима и манифестацијама, али и током усавршавања. Најважније међу дипломама су оне за унапређење и развој пчеларства које додељује Савез пчеларских организација Србије и које представљају највише признање које пчелари код нас могу да добију, а додељене су Живану старијем, Веселину и Зорану. Надају се да ће и млађи Живан понети једну. Ипак, породица је посебно поносна на Диплому о завршеном семинару из пчеларства коју је Живан старији добио давне 1958. године.
-Овај простор смо направили и да би људи који дођу да купе мед и наше друге производе могли да виде и чују како смо и шта радили свих ових година. Овде могу да седну и упознају се са нашом два века дугом пчеларском традицијом. То нам је, уз жељу да помогнемо људима, било пресудно када смо се одлучили на овај корак, а не новац, каже Зоран Веселиновић.
Сећања на давна времена
Веселиновићи су имали 24 кошнице када је Веселин напустио Пољопривредну школу и одлучио да се озбиљније бави овим послом. Било је бољих и лошијих времена, али сложни су да су последње две, три године јако тешке, не за продају, него за производњу меда.
-Природа је раније била боља, клима питомија. Мање су се користили хемијски препарати. Није било толико болести. Доста кошница сада мора да се лечи. Продаја није проблем, она је некада боља, а некада лошија. Сада је тешко произвести мед, каже Зоран.
Веселин памти када су, док је био дете, запрежним колима превозили пчеле на пашу у Платичево. Памти и када су их крајем ‘70-их и ‘80-их возили на паше по целој бившој Југославији.
-Било је година када смо цедили и по 100 килограма меда по кошници. Имао сам 12-13 година када сам почео озбиљније да радим са пчелама. Тада смо коњима и колима ишли у Платичево где смо држали пчеле или смо их, евентуално, водили у Прово на пашу. Крајем ‘70-их и ‘80-их година имали смо око 700 кошница. Прво би их у фебруару возили у Босну, на Лукавац, после смо их враћали овде на багрем, а нешто касније на Рудник, јер багрем тамо цвета касније. После тога су ишле на кестен у Сасе у Босни, па на Фрушку Гору на липу, онда на сунцокрет, затим на Лоњско Поље код Загреба, па одатле у Босанско Грахово, прича Веселин и сећа се драматичних сцена управо из Лоњског Поља, када је Сава почела да надолази. Успели су тада, помоћу трактора и камиона, газећи кроз воду, да спасу све кошнице.
Уз мед иде ракија
-Мој отац је говорио да се од пчела не може обогатити, али се може пристојно живети, истиче Веселин.
Живан је прошле године завршио Средњу пољопривредну школу. Каже да има превише посла да би студирао, али зато проширује посао. Поред пчела засадио је и шљиве. Један део прерађује у ракију, а други ће сушити, од чега ће нешто остати обична сушена шљива, а остало ће се преливати чоколадом. Ракију већ пече за неколико фирми, од којих је једна, наравно и „Галеб“, а они који су је пробали веома су задовољни квалитетом.
Породична историја
Историја пчеларења Веселиновића почела је са пра-прабабом Живаном која је у мираз донела десетак вршкара (старинских плетених кошница). Њеног мужа овај посао није занимао, али Живана је љубав према пчелама пренела на сина Обрена и посебно на унука Живана, који је од детињства радио са бабом. Живана је у пчеларском послу наследио Веселин. Млађи син Радослав успешан је у приватном бизнису са компанијом „Галеб“, али није заборавио породичну традицију. Веселинов син Зоран, са супругом Горданом, успешно је наставио посао и до пре две године био је председник Пчеларског друштва „Шабац“. Сада имају око 600 кошница. Најмлађи Веселиновић, Зоранов син Живан, почео је да уводи и значајне иновације и нови приступ искоришћавању свега доброг што ови племенити инсекти нуде. Чак су и женска деца, када су се удавала, у своје нове породице преносиле традицију пчеларења.
Младост уводи новине
Поред производње меда и других продуката који се овим путем могу добити, од овог пролећа у двориште Веселиновића може се доћи и на АПИ терапију – лечење пчелињим ваздухом и производима од пчела.
-На сајмовима у Немачкој и Словенији видели смо да се овакве терапије код њих примењују већ дуже време. Пчелињи ваздух – ариосол, успешно помаже код астме, проблема са дисајним путевима и синусима, крвног притиска, мигрене, али и генерално јача организам. Схватили смо колико је то добро за здравље и дошли на идеју да можемо да помогнемо на првом месту људима који су нам драги, а имају ове проблеме, а затим и свима другима. Систем ради по принципу да инхалатор издувава ваздух из кошница и он се помоћу маске удише. Потребно је 10 терапија да се осети бољитак. Једна терапија траје сат времена и прва је бесплатна, објашњава Живан Веселиновић.
Сву опрему су набавили из Словеније, јер се код нас још увек овим нико не бави. Инхалаторе могу да користе и људи алергични на пчеле и њихове производе.
За ову намену Веселиновићи су направили и посебан простор. Дрвени објекат смештен уз лозу, са две стране затворен само комарником. Пчеле излазе напоље са друге стране ограђеног простора и не постоји опасност да уједу неког. Друга два зида, поред кошница са системом за инхалацију, красе бројне дипломе које су генерације Веселиновића добијале на сајмовима и манифестацијама, али и током усавршавања. Најважније међу дипломама су оне за унапређење и развој пчеларства које додељује Савез пчеларских организација Србије и које представљају највише признање које пчелари код нас могу да добију, а додељене су Живану старијем, Веселину и Зорану. Надају се да ће и млађи Живан понети једну. Ипак, породица је посебно поносна на Диплому о завршеном семинару из пчеларства коју је Живан старији добио давне 1958. године.
-Овај простор смо направили и да би људи који дођу да купе мед и наше друге производе могли да виде и чују како смо и шта радили свих ових година. Овде могу да седну и упознају се са нашом два века дугом пчеларском традицијом. То нам је, уз жељу да помогнемо људима, било пресудно када смо се одлучили на овај корак, а не новац, каже Зоран Веселиновић.
Сећања на давна времена
Веселиновићи су имали 24 кошнице када је Веселин напустио Пољопривредну школу и одлучио да се озбиљније бави овим послом. Било је бољих и лошијих времена, али сложни су да су последње две, три године јако тешке, не за продају, него за производњу меда.
-Природа је раније била боља, клима питомија. Мање су се користили хемијски препарати. Није било толико болести. Доста кошница сада мора да се лечи. Продаја није проблем, она је некада боља, а некада лошија. Сада је тешко произвести мед, каже Зоран.
Веселин памти када су, док је био дете, запрежним колима превозили пчеле на пашу у Платичево. Памти и када су их крајем ‘70-их и ‘80-их возили на паше по целој бившој Југославији.
-Било је година када смо цедили и по 100 килограма меда по кошници. Имао сам 12-13 година када сам почео озбиљније да радим са пчелама. Тада смо коњима и колима ишли у Платичево где смо држали пчеле или смо их, евентуално, водили у Прово на пашу. Крајем ‘70-их и ‘80-их година имали смо око 700 кошница. Прво би их у фебруару возили у Босну, на Лукавац, после смо их враћали овде на багрем, а нешто касније на Рудник, јер багрем тамо цвета касније. После тога су ишле на кестен у Сасе у Босни, па на Фрушку Гору на липу, онда на сунцокрет, затим на Лоњско Поље код Загреба, па одатле у Босанско Грахово, прича Веселин и сећа се драматичних сцена управо из Лоњског Поља, када је Сава почела да надолази. Успели су тада, помоћу трактора и камиона, газећи кроз воду, да спасу све кошнице.
Уз мед иде ракија
-Мој отац је говорио да се од пчела не може обогатити, али се може пристојно живети, истиче Веселин.
Живан је прошле године завршио Средњу пољопривредну школу. Каже да има превише посла да би студирао, али зато проширује посао. Поред пчела засадио је и шљиве. Један део прерађује у ракију, а други ће сушити, од чега ће нешто остати обична сушена шљива, а остало ће се преливати чоколадом. Ракију већ пече за неколико фирми, од којих је једна, наравно и „Галеб“, а они који су је пробали веома су задовољни квалитетом.
Здравље у кашичици
Живан наводи податак да пчелињи производи имају 22,5 витамина и минерала, а да је човеку за здрав живот у току дана потребно 24. Дакле, 95 одсто витамина и минерала има само у њима. Добра потврда ових речи је и то да је Веселинова мајка у 94. години још увек потпуно здрава.
Тешко време за производњу меда
Веселиновићи кажу да је сада за младе пчеларе овај посао „мач са две оштрице“. Истичу да су ово незгодне године за пчеларство.
-Користи се доста хемије и долази до масовног помора пчела. Такође је и време нестабилно. Уз све то пчелама јако штете и сигнали мобилних мрежа. Дезорјентишу их и не могу да се врате у своје легло. За успех у овом послу потребно је много знања и упорности, али пре свега он мора да се воли. Ово се ради из љубави, а паре дођу као награда. Много је оних који пчеларе само две-три године. Ко хоће да опстане мора стално да надограђује своје знање. Све што се ствара годинама може да се упропасти за само једну, а важно је и после пада знати се опоравити, наводи Зоран Веселиновић.
Ово потврђује и његова супруга Гордана која се након удаје први пут сусрела са пчеларством. Каже да су јој стручне обуке највише помогле да савлада овај посао. Сада, после 20 година и она носилац бројних диплома.
Шабац први у Србији
Шабачки крај је центар производње меда у Србији са око 20.000 кошница и први је по количини оцеђеног меда у нашој земљи. Оваква ситуација није од скоро. Удружење пчелара је прославило 125 година постојања, а Веселин је некада, радећи за фирму у Словенији, из овог краја тамо извозио 240 тона меда.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
