Шабац – другачији од других

У суботу, 13. јуна, свачно је откривен споменик Јеврему Обреновићу, оснивачу и утемељитељу модерног Шапца. Импозантно дело академског вајара Владимира Товића, симбол је града који следи пут свог књаза који је направио „прву варош Србије“.
Откривање споменика био је и свечани повод за доделу Априлских награда Града Шапца, које се традиционално додељују 22. априла, за Дан Града, чија је прослава одложена због пандемије вируса корона и заштитних мера.
Градоначелник Шапца Небојша Зеленовић и аутор споменика свечано су открили симбол града Шапца.
Према градоначелниковим речима, „Дан града је ове године закаснио два месеца, али нас у Шапцу ни зараза, ни политичка болест са којом се цела Србија бори, не могу да спрече да славимо живот и слободу“.
- Част ми је да са свима Вама поделим радост што нам се Господар Јеврем вратио у град. Јеврем Обреновић је дошао у Шабац 1816. године. Он је Европу довео у Шабац.
Шабац капија кроз који улази Европа
Шабац је постао капија кроз коју је Европа почела да улази у Србију. Јеврем је записан као први европски политичар у Срба. Он је у Шапцу поставио темељ за репутацију „Малог Париза“. Био је једини писмен од све браће Обреновића.
Живео је у складу са модерним и прогресивним идејама. Имао је визију за читав један век унапред. Тада је Шабац постао културна престоница Србије. Ми смо поносни на Јевремово доба, чији дух и данас снажно надахњује грађанке и грађане Шапца. Из Шапца се чуо први клавир и овде је била прва библиотека у Србији. Данас је Шабац једини град у земљи и у региону који издваја 7% буџета за културу. Када нема културе, нема ни развоја. У Србију је дошло време некултуре. Десанку Максимовић избацују из лектире, а ријалити програм је постао угледни пример културног живота. Ипак није све безнадежно, јер Србија има Шабац, своју тврђаву за одбрану културе. Јеврем Обреновић је био први човек Шапца. Да није било Јевреме просвећености, воље и посвећености у борби за прогрес и слободу, Шабац би остао Турска касаба, а Србија необразована и заостала држава. Шабац је одувек био другачији од остатка Србије. Тако је и данас. У најтежим тренуцима, у великим кризама, када нам прете поплаве или непозната болест, ми који слободно живимо и радимо у Шапцу, увек смо побеђивали и давали пример остатку Србије. И данас показујемо правац куда треба да се креће Србија. Ми овде живимо слободно,
не одређује нама власт шта ћемо да радимо. Ми на референдуму одлучујемо како се троши наш новац, шта нам је најважније и шта прво градимо од наших пара. Ми Шапчани волимо да кажемо да смо потпуно различита цивилизација у односу на друге градове у Србији. Зато што не дозвољавамо да нас било ко уцењује и потцењује. Свако ко дође у Шабац сусрешће се са поносним, вредним и поштеним људима. То су европске вредности, то је слобода за коју се вреди борити и у тој борби поново победити. Ми смо се овде у Шапцу удаљили од традиције која нас вуче назад, у прошли век. Ми се развијамо, ми слободно радимо, запошљавамо се и слободно живимо. Данас када откривамо споменик господар Јеврему, прави је тренутак да кажемо како је он градио Шабац.
Просекао је улице под правим углом. У овим улицама које се и данас налазе ту око нас, постојале су апотеке, школа и њима је ишао први фијакер у Србији.
Ми смо поносни на то што је и данас, Шабац шампион у развоју. Потпуно смо реконструисали град. Урадили смо 165 улица и путева. Правимо тргове и паркове. Градимо водовод и канализацију. Шабац данас излази на Саву.
Изградили смо Савску авенију и стварамо величанствени Сава парк на 300 хектара, плућа нашег града. Шабац је инфраструктурно најопремљенији град у Србији. последње четири године 11 хиљада људи се запослило. Данас 40 хиљада наших суграђанки и суграђана свакога дана иде на посао. Направили смо највећу индустријску зону на Балкану. Увели смо најбољи, еколошки градски превоз у Србији. У нашем граду свако дете може да иде у вртић и само у Шапцу нема листе чекања. Сва деца ће ићи у школу у једној смени, како би њихови родитељи били безбрижни, јер знају да су им деца на сигурном, да уче и припремају се за успешан живот у нашем Шапцу. Заједно са нашим пољопривредницима у Поцерини створили смо услове за производњу воћа као у развијеној Европи. Сада ћемо са нашим Мачванима да омогућимо наводњавање 20 хиљада хектара најплоднијих ораница у Србији. У Шапцу је Јеврем одлучивао онако како се тада одлучивало у Европи. И данас се у Шапцу одлучује као у Европи. Вредни људи могу да добију посао, а да их нико не уцењује и потцењује. Ми смо створили такве услове да се послодавци такмиче за своје раднике. То нема нигде у Србији, само у Шапцу. Поносни смо што је чувени Финанциал тимес наш град сврстао међу десет градова у Европи који су најбољи за развој бизниса. То значи да живимо све боље и да смо слободни у свом граду. Господар Јеврем је од Шапца за 15 година направио европски град.
А ми, сви заједно, за 4 године, направили смо град који се најбрже развија у Србији, рекао је Зеленовић.
Споменик је освештао Његово Преосвештенство епископ шабачки господин Лаврентије, који је, благословивши присутне, истакао да су наши велики преци, попут Јеврема Обреновића, путоказ и светлост која нам осветљава пут.
Након откривања и освећења споменика, уручене су Априлске награде, највише градско признање, које се додељују онима који следе вредности на којима почива традиција Малог Париза, од Јеврема до наших дана.
Кључеви града
Априлске нагарде додељују се у три категорије, а добитницима су уручени Кључеви града.
Комисија за доделу Априлских награда, одлучила је да награда у категорији: Развој демократских вредности и поштовања људских права и слобода – додели Александру Обрадовићу, раднику ваљевског „Крушика“, узбуњивачу, који је јавности указао на корупцију у трговини оружјем. Обрадовић је ухапшен, а да ништа није украо, никог није преварио и ништа није слагао, а све што је рекао је истина за коју постоје докази. С обзиром да добитник награде није Шапчанин, додељен му је и статус Почасног грађанина града Шапца.
- Свака награда годи, али ова за мене има посебно значење. Током мог боравка у Централном затвору, добио сам поруку која ми је осветлила зидове и вратила снагу и оптизимам. У Србији охладнелих срца, гест господина Небојше Зеленовића заувек се урезао у мене. Нажалост, Крушик није једина афера у овој држави. Све док се надлежне институције озбиљније не позабаве овим питањем, тешко да ће било ко од нас моћи да уради. Дошли до зида, осим у Шапцу, где видим драстчне промене набоље и надам се да ће се семе које је посејано у Шапцу расклијати свуда по Србији, поручио је Обрадовић
Награду у категорији: Развој села, пољопривреде и месних заједница као средишта одлучивања људи о побољшању услова живота и рада, комисија за доделу Априлских награда равноправно је доделила Месној заједници Прњавор и пољопривреднику из села Криваја - Живодару Алексићу.
Велики број грађана Прњавора окупио се око идеје директног одлучивања и показао снагу општег интереса једне заједнице. Кроз јединствен модел којим је Град Шабац омогућио да се сазна шта је права воља грађана, мештани Прњавора директно су одлучили шта је најбоље за развој њихове средине. Новац од пореза на имовину, враћен из градске касе, уложили су у уређење центра, асфалтирање улица и постављање тротоара. Кључеви града уручени су Живораду Васићу, председнику МЗ Прњавор.
- Ова престижна награда је подстрек и снага да наставимо даље и боље. Посебно срећним би ме чинило да завршимо пут који смо започели уз помоћ града Шапца, да урадимо све улице и тротоаре и уведемо градску воду у нашем Прњавору, рекао је Васић
Живодар Алексић Буба рођен је у Криваји, где је одрастао и започео бављење пољопривредом, којој је до данас остао веран. Посветио се, први у селу, производњи јагоде. Данас је Криваја широм Србије позната по производњи овог воћа. Такође, био је први пољопривдерник који се прикључио градској акцији субвенционисања бушења дубинских бунара, чиме је решио проблем наводњавања и унапредио своју производњу.
- Граду посебно захваљујем на бунарима за које смо добили субвенције, рекао је Алексић.
Априлска награда у категорији: Укупан развој и промоција Града Шапца Комисија је доделила спортској породици Фајфрић. Кључеве града примио је Петар Фајфрић, који је освојио је златну медаљу на Олимпијским играма у Минхену 1972. године, две бронзане медаље на светским првенствима у Паризу ’70. и у Берлину ’74. године. Био је члан стручног штаба Металоплатике, која је 1986. године освојила Куп европских шампиона. Такође, био је успешан тренер Женског рукометног клуба Медицинар. Од 2012. члан је управе овог клуба.
Миљка Фајфрић била је успешна рукометашица и оснивачица Рукометног клуба Мачва из Богатића. Зоран Фајфрић је био дугогодишњи играч Металопластике, са којом је освојио титулу јуниорског првака Југославије. Био је јуниорски репрезентативац, а шест пута је наступао и за сениорску репрезентацију СФРЈ. Тренутно, живи и ради као тренер млађих категорија у Норвешкој, а бројним донацијама несебично помаже развој рукометног спорта у Шапцу и Богатићу.
Члан чувене породице Фајфрић је и Сандра Колаковић, која је спортску каријеру започела у Медицинару, са којим је, као млада играчица, освојила скоро бројне медаље. Била је дугогодишња играчица Рукометног клуба „Будућност“ из Подгорице, са репрезентацијом СР Југославије на Светском првенству у Италији 2001. године освојила је бронзану медаљу, док је са екипом РК Крим из Љубљане освојила Лигу Шампиона у рукомету 2003. године. Тренутно је шефица стручног штаба Клуба Медицинар у Шапцу.
Кључеви града је, у име породице, примио Петар Фајфрић, који је изразио своју захвалност граду који је препознао спортску породицу.
Награду за Укупан развој и промоцију Шапца, са спортском породицом Фајфрић поделили су ГОБЛИНИ, надалеко познати шабачки панк-рок бенд, који је скоро три деценије, миљеник суграђана, чему сведоче наступи овог бенда, који су најпосећенији на Шабачком летњем фестивалу.
Награду су примили Ален Јовановић и Милан Арнаутовић и тако постали први панкери са Кључевима града Шапца.
- У ратним годинама, Влада и ја смо дошли из Карловца, упознали Голуба и направили бенд са идеалом да се боримо за правду, истину и слободу. Данас се осећам као поносан Шапчанин. Награду нисмо очекивали, с обзиром да смо панк бенд који увек критикује систем и власт, али очигледно је да овај град има онакву власт каква би требала да буде у свим градовима у овој Србији, поручио је гитариста Јовановић.
За време трајања ванредног стања, нашем граду су помагале многе организације и појединци. Бројни донатори поклонили су оно што нам је било потребно да останемо сигурни и здрави, а многи наши суграђани одлучили су да постану волонтери како би та помоћ дошла до свих. Списак свих којима су додељене захвалнице је дугачак, али не и коначан. Суграђани су позвани да предложе појединце, удружење или организацију који су били од помоћи током пошасти кроз коју смо заједно прошли.

Шабац мора да се чува
У свечарској атмосфери, међу многобројним суграђанима и гостима са стране, били су и архитекта Драгољуб Бакић, карикатурста Предраг Кораксић Коракс и професор Факултета политичких наука Чедомир Чупић.
- Мислим да би Шабац требало да буде главни град Србије, да се Београд, на неки начин, казни. Све добро што ради Шабац, Београд ради лоше. Недавно је био врло занимљив и карактеристичан сусрет између градоначелника Шапца и градоначелника Београда. Том приликом, Зеленовић је рекао да су они два света и две цивилизације. То је истина, закључио је Бакић.
Проф. Чупић није крио одушевљење начином на који је Товић „излио своју идеу, спајајући традицију и модерност“.
- Колико год је Шабац ваш, толико је и мој. Шабац мора да се сачува. То је најважније у овим изборима. Убеђен сам да ова власт може да се сруши само ако се у градовима у Србији постигне јединство и квалитет који има Шабац, истакао је Коракс.