Разрешена дилема

Ових дана воде се полемике у вези са свећењем водице у Петровском посту. Откуд то да се „Васкршња водица“, „ретроактивно“ врши по домовима, питају се неки од суграђана. Према речима свештеника Николе Ковачевића, „Васкршња водица“ није у директној вези са датумом прославе највећег хришћанског празника. Реч је о обреду малог освећења воде.
Вода у хришћанству има посебан смисао?
- Вода је древни символ живота - без ње живот каквим га ми познајемо на овом свету не постоји. Но, пуноћа живота, за нас хришћане, незамислива је без нашег заједништва са Богом. Без Бога нема освећења и просвећења, мира, радости, наде, блаженог спокојства, које иде даље и шире од пуког биолошког постојања. Управо због тога ми кроз разне молитвене и богослужбене обреде покушавамо да имамо везу и контакт са Богом.
Шта је обред освећења воде?
- Освећење воде је древна пракса Цркве и темељи се на догађају Христовог крштења у реци Јордану, који је описан у Јеванђељима. Христос је Својим присуством осветио природу воде и повезао је са светим крштењем као рођењем за нови живот. На тај начин је снажно посведочио разлог због чега је постао човек, не престајући да буде Бог – да имамо живот који не престаје, живот у изобиљу (Јн 10,10)! Та истина се у животу Цркве изражава кроз молитве које говоре о освећењу света и човека, које само Бог може даровати. Зато је врло рано молитвено формулисан чин освећења воде: „велико освећење воде“ које се врши на Богојављење и „мало освећење воде“, код нас популарно названо „водица“, које се врши у разним приликама. Некада се врши самостално, а понекад као уводни чин неке свештенорадње освећења: при почињању неког дела, посла, приликом освећења дома и слично.
Који је смисао обреда освећења воде?
- Смисао овог чина је у снажном истицању везе освећења и живота. Зато је вода веома погодан символ. Воду која је освећена користимо или као храну и пиће, дакле кроз конзумирање, или преко кропљења (свештеник босиљком кропи - прска верујућег човека или простор где се налази). О томе јасно сведоче молитве које се том приликом читају: „... и удостој нас да се пијењем и кропљењем ове воде испунимо Твога освећења, и да нам буде, Господе, на здравље душе и тела“ (Молитва главоприклоњења). Неке праксе, попут заливања цвећа том водом, фарбања јаја пред Васкрс, или просто просипања те воде, неприхватљиве су и погрешне зато што су у директној супротности са смислом освећења воде – да се ми њеном правилном употребом освећујемо.
Када се врши чин освећења воде?
- Освећење воде у посебним приликама, дакле, као самостални чин, у нашој средини најчешће је везано за „свећење водице“ пред крсну славу (или за преславе) и у периоду васкршњег поста. Свећење водице пред славу је јасно фиксирано за датум кад се одређена крсна слава прославља. Међутим, такозвана „Васкршња водица“ чин је освећења воде који није у вези са датумом слављења Васкрса. Своје порекло води из обичаја да свештеници на Богојављење и у данима након тога носе богојављенску воду и њоме кропе домове верујућих, ради освећења и благослова. Такву праксу можемо видети у православној Грчкој и још неким православним срединама, али и у оквирима Српске Православне Цркве (на пример, у Хрватској).
Дакле, Васкршња водица није уско везана за васкршњи пост. Ако сам добро разумела, мало освећење воде може да се обави у било које доба године?
- У неким срединама у оквиру СПЦ, попут наше, из практичних разлога премештено је кропљење домова са Богојављења на период васкршњег поста. Понегде то бива у периоду Апостолског (тј. Петровског поста), као у неким планинским крајевима (код нас околина Љубовије), понегде чак пред Божић (нпр. Бачка Паланка). Дакле, нема ни говора о „ретроактивном“ свећењу водице.
Да ли је оправдано да се због ванредних прилика привремено одложи посета храму и освећивање домова?
- Историја нас учи да је таквих ситуација било много на овим просторима. Да ли је примерено да се пропуштено надокнади чим се за то стекну услови? Итекако, још и више. Наравно, свему овоме треба да претходи искрена вера, жеља и намера. Оно што је у свему овоме најбитније јесте суштина, а то је – „удостој нас да се пијењем и кропљењем ове воде испунимо Твога освећења“. Суштина, а не форма, коју Црква може по своме нахођењу и мудрости да мења и прилагођава, као што је то одувек и чинила.