ВЕКОВНИ САН МНОГИХ МАЧВАНА О НАВОДЊАВАЊУ ЊИВА ПОСТАЈЕ ЈАВА
Вода за две жетве годишње
У склопу дуже стратегије снабдевања мачванских њива водом, урађено је више канала, укупне дужине скоро 1.000 километара, бројне црпне станице и уставе. Најновије је реконструкција читаве мреже канала, изградња укупно 17 црпних станица и две регулационе уставе, каже Тамара Станојчић, технички директор шабачког “Машинокопа”, који је на челу конзорцијума за извођење радова у овој фази који су при крају. Продуктивност у производњи хране могла би се увећати 10 пута
Имајући у виду значај пољопривреде у Србији, која би са одговарајућом подршком могла да постане важан покретач националног економског раста, као и расположиве потенцијале Србије, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, покренуло је пројекат “Развој наводњавања у пољопривреди Србије”. Једна од фаза је изградња регионалног хидросистема за наводњавање Мачве, који се састоји од неколико подсистема. Међу њима је и подсистем ЦСХ6 од 10.900 хектара
Инвестиција је вредна више од четири милиона еура (4. 123.193,11) ЕУР и средства су обезбеђена из Фонда за развој Абу Даби, кажу у предузећу Србијаводе.
Радови у оквиру поменутог хидросистема Мачве обухватају реконструкцију 61,8 километара каналске мреже, изградњу 17 каналских црпних станица и две регулационе уставе.
- После две године напорног посла, остало је још око месец дана да све што је планирано у оквиру нашег посла буде завршено. Овим се жели наводњавање плодних ораница и уверена сам да је овај део посла добро реализован. Иза нас су на кубици ископане земље, 17 црпних станица и две уставе. Послови су заиста били обимни, каже технички директор шабачког “Машинокопа”д.о.о. Тамара Станојчић. Поменуто, угледно предузеће је на челу конзорцијума извођача радова.
У току је завршна фаза на свим црпним станицама и измуљење једног канала.
Треба подсетити и на историјат веома значајног посла.
Визионарски пројекат наводњавања плодних мачванских ораница, пре више од једног века започели су тадашњи чланови Прве мачванске битвене водне задруге, која је основана 24. децембра 1924. године у Глушцима и чију традицију данас успешно наставља Водопривредно предузеће “Сава” Шабац.
Историјски је познато да је Мачва од давнина била под разним мочварама, баруштинама, мртвајама и каљама, које су скоро преко целе године, притискала напуштена корита некадашњих водних токова.
Свој данак узимала је и ћудљива Сава. Залетала се на мачванска поља, кад и како је хтела немирна Дрина. Плавиле су је и разбеснеле бујице са огранака Цера.
Скоро половина обрадивог земљишта, била је овде, још почетком прошлог века угрожена тим сувишним водама, што је умањивало приносе летине и угрожавало здравље људи.
Борба против водене стихије деценијама је организована. Тако је исушено 50.000 обрадиве земље. Генерације неимара, прво кулуком, а потом и на неке друге модерније начине прокопали су скоро 1.000 километара канала. Саграђени су моћни одбрамбени насипи, подигнуте акумлације, одбрамбене и црпне станице. Земља је овде постала плоднија и скупља. Многе болештине су искорењене. Промењен је чак рељеф, па и клима ове велике благородне равнице.
Само они који дуго памте могу поредити данашњу Мачву са оном некадашњом. Приноси су сада знатно већи, земља скупља, плоднија, траженија, а ту су и први ефекти у технологији производње здраве хране.
Комасацијом и мелиорацијом створени су основни услови да вода више Мачву не плави.
Учињен је нови, реалан потез, а то је већ поменуто наводњавање. Ефекти треба да буду оличени у повећаној производњи хране и до 10 пута. Друга жетва није сан.
Сагледали су то правилно и у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Отуда и покренути пројекат “Развој наводњавања у пољопривреди Србије”, као и реализација изградње регионалног система за наводњавање Мачве, чији подсистем ЦСН6 је при самом крају реализације.
Инвестиција је вредна више од четири милиона еура (4. 123.193,11) ЕУР и средства су обезбеђена из Фонда за развој Абу Даби, кажу у предузећу Србијаводе.
Радови у оквиру поменутог хидросистема Мачве обухватају реконструкцију 61,8 километара каналске мреже, изградњу 17 каналских црпних станица и две регулационе уставе.
- После две године напорног посла, остало је још око месец дана да све што је планирано у оквиру нашег посла буде завршено. Овим се жели наводњавање плодних ораница и уверена сам да је овај део посла добро реализован. Иза нас су на кубици ископане земље, 17 црпних станица и две уставе. Послови су заиста били обимни, каже технички директор шабачког “Машинокопа”д.о.о. Тамара Станојчић. Поменуто, угледно предузеће је на челу конзорцијума извођача радова.
У току је завршна фаза на свим црпним станицама и измуљење једног канала.
Треба подсетити и на историјат веома значајног посла.
Визионарски пројекат наводњавања плодних мачванских ораница, пре више од једног века започели су тадашњи чланови Прве мачванске битвене водне задруге, која је основана 24. децембра 1924. године у Глушцима и чију традицију данас успешно наставља Водопривредно предузеће “Сава” Шабац.
Историјски је познато да је Мачва од давнина била под разним мочварама, баруштинама, мртвајама и каљама, које су скоро преко целе године, притискала напуштена корита некадашњих водних токова.
Свој данак узимала је и ћудљива Сава. Залетала се на мачванска поља, кад и како је хтела немирна Дрина. Плавиле су је и разбеснеле бујице са огранака Цера.
Скоро половина обрадивог земљишта, била је овде, још почетком прошлог века угрожена тим сувишним водама, што је умањивало приносе летине и угрожавало здравље људи.
Борба против водене стихије деценијама је организована. Тако је исушено 50.000 обрадиве земље. Генерације неимара, прво кулуком, а потом и на неке друге модерније начине прокопали су скоро 1.000 километара канала. Саграђени су моћни одбрамбени насипи, подигнуте акумлације, одбрамбене и црпне станице. Земља је овде постала плоднија и скупља. Многе болештине су искорењене. Промењен је чак рељеф, па и клима ове велике благородне равнице.
Само они који дуго памте могу поредити данашњу Мачву са оном некадашњом. Приноси су сада знатно већи, земља скупља, плоднија, траженија, а ту су и први ефекти у технологији производње здраве хране.
Комасацијом и мелиорацијом створени су основни услови да вода више Мачву не плави.
Учињен је нови, реалан потез, а то је већ поменуто наводњавање. Ефекти треба да буду оличени у повећаној производњи хране и до 10 пута. Друга жетва није сан.
Сагледали су то правилно и у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Отуда и покренути пројекат “Развој наводњавања у пољопривреди Србије”, као и реализација изградње регионалног система за наводњавање Мачве, чији подсистем ЦСН6 је при самом крају реализације.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
