Белег за стара времена

На почетку Улице кнеза Лазара у шабачком насељу Бенска бара „ниче“ споменик Хемијској индустрији „Зорка“ Шабац. Скулптура која се зове „Фабрика“ дело је уметника Бранислава Николића. Композиција је у армираном бетону и представља фабрику у малом. У делу града где скулптура „ниче“ живи највећи број Зоркиних радника. Скулптура је висине четири метра а ширине три. Представља уметничку визију Зоркине хале са димњаком ком је у овој верзији висина четири метра. Уметник је на свој начин приказао Зоркине хале са димњаком.

У знак сећања на гиганта
-„Фабрика“ је једна од мојих старих идеја, које стално на неки други начин интерпретирам. Иницијатива за смештање споменика на ово место је потекла од Дома културе у Шапцу. Понуђена ми је локација у Бенској бари. Ту је насељен највећи број бивших радника Зорке. Скулптура је осмишљена баш за тај простор. Сви се сећамо периода нашег детињства када нас је свуда окруживао логотип (силуета) фабрике. Скоро да не постоји кућа која није имала календар, мајицу, роковник, заставицу на којој се налазио троугласти назубљени кров и оџак који доминира изнад њега- каже аутор скулптуре Бранислав Николић.
У златном добу „Зорке“ како га многи називају, половина становништва Шапца и околине радила је у неким од бројних погона овог предузећа. Улагала је у све области друштвеног живота у граду. Захваљујући томе Шабац је постао модеран европски град.
-Она се симболично повезује са историјом града Шапца. Трг на који је скулптура постављена оживеће и освежити овај део града. Унеће посебну свежину обогатиће културни садржај насеља и сачуваће сећање на то што је била „Зорка“ у нека прошла, срећнија времена – додаје Николић.

Велики утицај на историју
Компанија „Зорка“ је била међу највећим гигантима у бившој Југославији. Њена градња започета је 1936. године, а први производ је потекао 1938. године. У њеним погонима радило је 10.000 људи. Имала је металургију. Производила вештачка ђубрива, цинк, средства за заштиру биља, плочице...
У оквиру холдинга пословало је 16 фирми. Имала је свој фабрички лист. Редакцију је чинило 10 новинара. Излазио је двонедељно у тиражу од 12.000 примерака. У историју је отишла почетком овог миленијума. Захваљујући њој изграђено је много тога између осталог комплетно насеље Бенска Бара. На самом тргу поменутог насеља биће „Фабрика“ у византијско плавој боји, која је боја бившег шабачког колектива.
-Тек када неко оде у историју дижу му споменик. Скулптура је симбол да је Зорка отишла у историју можда пре него што је требало. Она је ово заслужила. Плава боја ме асоцирала на боју хемичара. Што се тиче Зорке први погон је био плави камен. Мислим да је погођена боја, као и облик и место. Споменик је могао бити мало већи јер је фабрика била балкански и европски гигант за поштовање- истакао је Драгослав Мићић, новинар и уредник некадашњег листа „Зорке“.