ОД НЕСТАШЛУКА ДО ФИНА КУПА

Иако је пливачка традиција међу Шапчанима дуга колико и новија историја овог града, ипак се као „рођендан“ Шабачког пливачког маратона узима 1970. година. Тог лета група младића, заљубљеника у реку Саву на којој су одрастали, одлучила је да „укрсти“ снагу и да покаже ко је најбољи пливач. Шест младића свакодневно је на јулској врућини размишљала како да своју разоноду претворе у витешко надметање. Тако се родила идеја о Маратону! Одредили су старт код кленачке Аде и запливали према плажи Старог града. До Аде су се одвезли војним чамцем, а знак за старт дао је Миладин Љујић, човек који је учествовао у организацији свих каснијих Маратона до 1984. године. Њих шест запливало је у историју манифестације која ће Шабац уцртати на мапу најзначајнијег светског пливачког Маратона - ФИНА КУПА.
Први на циљ овог првог Маратона стигао је Милорад Рајшић - Рајша, човек који ће прерасти у заштитни знак Маратона. Други је до циља стигао Драган Филиповић-Фића, новинар, књижевник и публициста. Треће место заузео је професор Славко Миловановић, који је према сведочењима учесника водио све време трку, али се није снашао у завршници, а стазу су препливали и такмичари Владан Павловић, Ненад Шврака и Милан Лукић.
Овај први Маратон остао је готово потпуно незабележен. Осим Саве која је била неми сведок храбрости и ентузијазма ових младића, нико није забележио њихов подвиг, а није ни слутио да се из ове обесне игре са непредвидивом реком може родити нешто велико. А родило се.