Зашто млади данас (не) читају?

Живећи у дигиталном свету, млади се све ређе одлучују за читање штампаних књига. Заменили су их филмовима, серијама, ријалити програмима.
Не можемо оспорити чињеницу да технологија напредује из дана у дан, чиме су створене аудио књиге као и онлајн издања. Млади заборављају какав је осећај књиге у руци. Брз живот утиче на данашње генерације тако да не брину о свом менталном и психичком здрављу, не баве се својим напретком. Ускраћују себи угођај који им може пружити реч на папиру.
Није познато у ком тренутку су млади почели да мисле да је читање потпуно губљење времена. Напротив, оно је јако битно у развоју личности, шири се фонд речи али и начин изражавања својих осећања и мисли.
-Књига је самоспознаја. Важно је да млад човек рано почне да чита баш због те спознаје добра и зла, моралног и неморалног. Што би рекао Иво Андрић: „...или је циљ тог причања да нам осветли, бар мало, тамне путве на које нас често живот баца, и да нам у том животу који живимо али не видимо и разумемо увек каже нешто више него што ми, у својој слабости, можемо да сазнамо и схватимо“ – каже Љиљана Бугарски, професорка српског језика и књижевности.
Истиче да је питање зашто млади данас читају мање него раније пре свега социолошко, психолошко, културолошко, као и да све потиче првенствено из породице.
–Децу треба одмалена васпитавати у том правцу, развијати им културу читања и радозналост. Изненадило ме је кад је већина ученика рекла да никад нису читали бајке. Значи, нису им читали када су били мали, а то је темељ.
Наводи да из наставног искуства може да каже да од тренутка када су снижени критеријуми у оцењивању, деца су престала да читају. Многи се питају: „Шта ће ми то, шта имате од тога?“ и додаје да књиге и те како утичу на наш развој који никад не престаје.
– Без дилеме одмах уочите ученика који чита, рецимо по богатству речника. Данас су млади прилично функционално „неписмени“. То што неко зна сва слова не значи да је писмен. Прочитано треба репродуковати. Аудио књиге не могу заменити штампане. Један од начина учења правописне норме је читање књига.
Када су у питању књиге које би свако требао да прочита, каже да су то класици али да треба читати и школске лектире.
–Многи данас читају свашта и тврде за себе да су начитани. Треба имати критеријум, познавати праву вредност књижевног дела. Књига не служи за забаву, за успављивање после добре вечере. Ученици тврде да им је лектира досадна. Па ако је Тесла прочитао сва дела Волтера, који му је био досадан, знао је зашто је то урадио. Не можеш много сазнати ако се бавиш само оним што ти је занимљиво и забавно.
Упркос времену у ком живимо, још увек постоје млади који читају књиге и схватају њихов значај.

Омиљени жанрови су ми психологија и научна фантастика. Књиге сам заволела читајући Хари Потера и остале фантазије које су ми родитељи куповали поред бајки за децу. То је нешто чему се препуштам и у чему уживам. Сталан рад на себи и својој личности, као и манама и навикама проналазим у психолошким књигама. То је занимљива и привлачна литература. Постоји још доста књига које радо узимам у руке, попут класика и биографија, чак и историјске литературе. Све што ми може пружити нова сазнања.
Сматрам да је модерна технологија проузроковала то да се млади све више окрећу филмовима и серијама, компјутерским игрицама и друштвеним мрежама уместо читања књига. Због лаког и брзог приступа информацијама, трајање пажње је сведено на минимум. У овом „модерном свету“ читање, према мишљењу младих, постало је старомодно и досадно. Шта више, у неким друштвима се може чути да је то чудно, губљење времена које се може паметније искористити. У овом дигиталном свету, млади имају друге приоритете међу којима се читање књиге сврстава у нешто непотребно.
Моја препорука књига за које мислим да би млади требало да их прочитају су светски класици, енциклопедије и све што је део опште културе.
Борка Бошковић, 18

Мој омиљени жанр је психологија. Највише ме је привукао због моје жеље да што боље упознам човека и његов процес мисли, тако да су ме ове књиге подстакле да променим замисао свог будућег занимања и да тежим ка томе да постанем психолог. Такође, волим и домаће класике, поготово песнике, јер кроз њихова дела се може упознати ретроспектива наше богате историје. Највећи проблем због ког млади не читају, по мом мишљењу је претерано лак начин долажења до информација путем интернета. Такође, постоје проблеми и у друштву младих где често долази до исмевања особе која чита књиге. Моји вршњаци радије гледају филмове и серије, на које троше дане и ноћи, док књигу сматрају губљењем времена јер немају слике пред очима него морају сами да их стварају у глави.
Сматрам да би млади требали да прочитају „Дневник једног чаробњака“ од Паула Коеља, нарочито ако тек почињу да читају, такође и његову књигу „Алхемичар“.
Растко Јојић, 17