СПОРТОМ ЗА ЗДРАВИЈУ БУДУЋНОСТ (8)
Игре као некад
Недавно истраживање које су спровели шабачки доктори, физиотерапеути и професори физичке културе, показало је да је проценат гојазне деце у шабачким школама чак 23 одсто (државни ниво 13, 7 одсто у узрасту од 7-14 година), сличан проценат је и по питању неправилног држања тела. С обзиром да је реч о младој популацији пројекат је усмерен подједнако и на младе и на њихове родитеље. Пријемчивим речником за основношколце, намера нам је да их подсетимо и упутимо у важност здраве исхране, да их подучимо о значају спортова, за правилан психофизички развој, али и популаризујемо физичку активност код младих нараштаја
Лето код данашње средње асоцијације буди бројне успомене на детињство. Игре са другарима на дворишту, око зграда... реци или мору. Нису постојали различити модерни “скретачи пажње” и “телепортери у виртуелни свет”. Живело се у стварности, живело и играло са особама, не стварима или измишљеним пријатељима. Довољна је била екипа из краја и оно, што је на сву срећу, свим генерацијама деце заједничко: неисцрпна машта,
У складу са овим помало романтичним уводом и сећањем на нека стара времена, у данашњем тексту пројекта “Спортом у здравију будућност”, ћемо вам представити неке од игара којима су се забављали ваши родитељи у вашим годинама. Игара, које су истовремено будиле дух заједништва, али и јачале тело, училе нас да осетимо своје постојање у свету и сналазимо се са оним што имамо.
Жмурке
Жмурке су сигурно најпознатија дечија игра. Потребно је да се скупи мало веће друштво, и игра почиње тако што се прво одреди особа која ће да жмури. Жмури се окренут ка зиду или ка дрвету, и док та особа броји наглас до нпр. броја 100, бројећи “по пет” (5,10,15,20,25,…), остали покушавају да се сакрију. Када се заврши са бројањем, викне “Полазим!” и крене да тражи остале. Ако неко успе да непримећен стигне до места где се жмури треба да каже “Пу за мене!”, и тако себе спасе од жмурења у следећој партији. Али, уколико особа која жмури угледа неког ко се крије и препозна га, треба што пре да отрчи до места где се жмури и да га “запљуне”, односно да каже нпр. “Пу Јелена!”.
Школице
Школица је игра коју могу играти један или више играча и не захтева апсолутно никакву припрему. Довољно је на бетону кредом или парчетом црепа нацртати квадрате према добро познатом распореду и у њих уписати бројеве од један до колико год вам воља. Када се заврши са цртањем сваки играч одабира, камен, парче црепа или неки тежи предмет како би могао са стартног места да убацује исти предмет у квадрате.
Уколико баци предмет у квадрат, скакутање на једној нози може да почне од квадрата са убаченим предметом. Када играч ускочи у квадрат потребно је да узме убачени предмет и да се врати истом путањом скачући на једној нози. Битно је да док играч скакуће не нагази ивице квадрата нити да се ослони на другу ногу или руке приликом узимања предмета. Победник је онај који успе да убаци и одскакуће од првог до последњег броја и уназад поштујући сва правила. Ова игра је одлична за развој моторике код деце.
Кликери
У овој игри циљ играча је да пре противника убаци свој кликер у рупу или како се то професионално каже – рошу.
Прва варијанта кликера је са великом рошом, која се прави у земљи тако што се пета ноге постави на жељено место те се окреће у круг док се не издуби рупа. Друга враијанта је да се мала роша направи тако што се кликер постави на земљу која је мекана и стопалом се нагази кликер који направи рупу своје величине. Број играча може да се креће од два па навише. Као што смо већ рекли циљ је убацити кликер у рошу пре противника а сама стратегија може бити да отерате противника од роше тако што ћете гађати и погађати његов кликер својим или да се фокусирате само на убацивање кликера. Типичне речи пре старта кликера како би се играчи поређали по редоследу бацања јесу: Ела, перла, јоца, шкљоца...
Ластиш
Како за дечаке кликери, тако је за девојчице ластиш био најпопуларнија игра. Ова игра захтева доста покретљивости и скакања. Потребно је најмање троје играча, или се чак могу користити предмети као што су клупе, бандере или жардињере како би се закачио ластиш. Док неке девојчице певају свима познате песмице, остале прескачу ластиш у ритму и на начин који та песмица захтева. Неке од најпознатијих игара у оквиру ластиша су “Прстићи, Троугао, Ото Маријано” и друге.
Ледени чика
Један играч јури и када дотакне неког од играча мора да каже “залеђен”, тај који је залеђен мора да се укопа у месту не сме се померати док га неки други играч који није “залеђен” не додирне , док ледени чика јури даље, а победник је само ако успе да заледи све играче.
Између две ватре
За ову игру нам је потребна лопта, игра се тако што се двоје гађају, а остатак играча у средину, а оно двоје са стране гађају лоптом неког из групе која је између, кад га погоде и лопта падне на земљу он испада, а ако ухвати лопту мења место са овим што је гађао и тако све док има неког између две ватре.
Јањине
Ово је весела дечја игра. Играју је по двоје или више пријатеља. Игра се тако што се један савије у напред и стави руке на колена. Посебно је важно да савије и главу тако да брадом додирне груди. Овај други га прескочи као козлић. Чим га прескочи и он стаје у исти положај а овај други се исправља и прескочи сад њега. И тако редом…
У складу са овим помало романтичним уводом и сећањем на нека стара времена, у данашњем тексту пројекта “Спортом у здравију будућност”, ћемо вам представити неке од игара којима су се забављали ваши родитељи у вашим годинама. Игара, које су истовремено будиле дух заједништва, али и јачале тело, училе нас да осетимо своје постојање у свету и сналазимо се са оним што имамо.
Жмурке
Жмурке су сигурно најпознатија дечија игра. Потребно је да се скупи мало веће друштво, и игра почиње тако што се прво одреди особа која ће да жмури. Жмури се окренут ка зиду или ка дрвету, и док та особа броји наглас до нпр. броја 100, бројећи “по пет” (5,10,15,20,25,…), остали покушавају да се сакрију. Када се заврши са бројањем, викне “Полазим!” и крене да тражи остале. Ако неко успе да непримећен стигне до места где се жмури треба да каже “Пу за мене!”, и тако себе спасе од жмурења у следећој партији. Али, уколико особа која жмури угледа неког ко се крије и препозна га, треба што пре да отрчи до места где се жмури и да га “запљуне”, односно да каже нпр. “Пу Јелена!”.
Школице
Школица је игра коју могу играти један или више играча и не захтева апсолутно никакву припрему. Довољно је на бетону кредом или парчетом црепа нацртати квадрате према добро познатом распореду и у њих уписати бројеве од један до колико год вам воља. Када се заврши са цртањем сваки играч одабира, камен, парче црепа или неки тежи предмет како би могао са стартног места да убацује исти предмет у квадрате.
Уколико баци предмет у квадрат, скакутање на једној нози може да почне од квадрата са убаченим предметом. Када играч ускочи у квадрат потребно је да узме убачени предмет и да се врати истом путањом скачући на једној нози. Битно је да док играч скакуће не нагази ивице квадрата нити да се ослони на другу ногу или руке приликом узимања предмета. Победник је онај који успе да убаци и одскакуће од првог до последњег броја и уназад поштујући сва правила. Ова игра је одлична за развој моторике код деце.
Кликери
У овој игри циљ играча је да пре противника убаци свој кликер у рупу или како се то професионално каже – рошу.
Прва варијанта кликера је са великом рошом, која се прави у земљи тако што се пета ноге постави на жељено место те се окреће у круг док се не издуби рупа. Друга враијанта је да се мала роша направи тако што се кликер постави на земљу која је мекана и стопалом се нагази кликер који направи рупу своје величине. Број играча може да се креће од два па навише. Као што смо већ рекли циљ је убацити кликер у рошу пре противника а сама стратегија може бити да отерате противника од роше тако што ћете гађати и погађати његов кликер својим или да се фокусирате само на убацивање кликера. Типичне речи пре старта кликера како би се играчи поређали по редоследу бацања јесу: Ела, перла, јоца, шкљоца...
Ластиш
Како за дечаке кликери, тако је за девојчице ластиш био најпопуларнија игра. Ова игра захтева доста покретљивости и скакања. Потребно је најмање троје играча, или се чак могу користити предмети као што су клупе, бандере или жардињере како би се закачио ластиш. Док неке девојчице певају свима познате песмице, остале прескачу ластиш у ритму и на начин који та песмица захтева. Неке од најпознатијих игара у оквиру ластиша су “Прстићи, Троугао, Ото Маријано” и друге.
Ледени чика
Један играч јури и када дотакне неког од играча мора да каже “залеђен”, тај који је залеђен мора да се укопа у месту не сме се померати док га неки други играч који није “залеђен” не додирне , док ледени чика јури даље, а победник је само ако успе да заледи све играче.
Између две ватре
За ову игру нам је потребна лопта, игра се тако што се двоје гађају, а остатак играча у средину, а оно двоје са стране гађају лоптом неког из групе која је између, кад га погоде и лопта падне на земљу он испада, а ако ухвати лопту мења место са овим што је гађао и тако све док има неког између две ватре.
Јањине
Ово је весела дечја игра. Играју је по двоје или више пријатеља. Игра се тако што се један савије у напред и стави руке на колена. Посебно је важно да савије и главу тако да брадом додирне груди. Овај други га прескочи као козлић. Чим га прескочи и он стаје у исти положај а овај други се исправља и прескочи сад њега. И тако редом…
Приредила: Т.Т.
Најновији број
18. април 2024.
