Инфо

23. јул 2020.23. јул 2020.
Кроз волонтирање растемо
ПОСТ ЗА РАЗМИШЉАЊЕ

Кроз волонтирање растемо

Поштовани читаоци, у овом броју са вама делимо фејсбук пост волонтерке шабачког Прихватилишта за псе Славице Илић. Емотивно, али аргументовано, она нас подсећа на значај дељења љубави и пажње свим живим бићима, као и на вишеструке могућности од времена проведеног у волонтирању
Док вам представљам само мали број њушкица из Азила за псе (око 150 ) које траже дом и пријатеља, љубав и игру, волела бих да вас подсетим на посебан приступ животу који се зове ВОЛОНТИРАЊЕ.
До пре неколико месеци нисам имала јасан поглед на тај сегмент живота. Са високим степеном емпатије, саосећања и потребе да и другима буде добро рекло би се да ми читава прича о волонтирању није страна. Али, све је то ипак било стихијски, несвесно и подразумевајуће. Где год сам могла да помогнем прилазила сам и без пуно размишљања чинила, и без пуно размишљања одлазила. Мислила сам да ће ако стално будем у додиру са нечијом патњом моја патња расти а да не могу значајно умањити њихову. Опет те глупе предрасуде.
Све, па и љубав тражи да се освести и осветли у потпуности.
Први пут захваљујући волонтирању у Азилу сам остала тамо где је друштво у ћошак гурнуло велики проблем и дозволила себи да се повежем, без страха од тешких сцена а њих има јер ти пси и поред наше бриге и даље живе у тешким условима, без размишљања шта ћу добити давањем а добијам тако пуно.

ШТА ЈЕ У КОРЕНУ РЕЧИ ВОЛОНТИРАЊЕ
Волунтас на латинском означава вољу, слободну вољу, слободан избор!!!
И ту је већ одговор јасан, потребно је да слободном вољом, без притиска означимо своје учешће у свему што је за опште добро, општи интерес како људи тако и свег осталог живог света око нас. Ослобађајуће је баш у ово време радити за добро свих без материјалне накнаде јер се суочавамо са одсуством смисла у свему где је новац укључен. “Данас се свему зна цена а ничему вредност”.
Волонтирањем се догађа необичан процес, све што мислиш да жртвујеш одласком у зону где је помоћ неопходна претвара се у џакове терета који ти неопажено спадају са леђа пре одласка кући. Одлазиш лаганији, свежији, и питаш се ко је коме ту помогао.

ВРЕМЕ
Најчешће се помиње време као фактор који људе спречава да се упусте у волонтирање. Време је илузија која нам углавном служи као оправдање. Утрошено време у волонтирању доноси огромне могућности. Навешћу само неке:
- док се бавимо другима и пружамо оно што имамо растерећујемо се опседнутошћу собом и на тај начин разбистримо своје мисли и снижавамо ниво стреса
- радост када се прелије од оних којима си помогао је тако заразна да снижава ниво сарказма, разочарања и резигнације. Радост лечи све.
- појачава ниво креације јер нисте само пука физичка и ментална снага као у фабрици или канцеларији већ налазите идеје и начине како да премостите препреке и појачава задовољство собом. Не у его садржају већ здравом самопоуздању.
- повезивање са непознатим, новим изазовом чини да растете на много начина
- повезивање са другим бичима, људима, другим волонтерима, животињама, биљкама и земљом доводи до посебног раста јер огромна енергија несебичних акција мора утицати на све сфере нашег живота.
- враћа наду и оптимизам у ова потмула времена, даје вољу за животом која делује терапеутски
- гледате својим очима како један пар руку више, један човек више може да утиче на промене
- утиче на здравље и способност да и у најтежим условима видите оно што је добро. Очајање је глупост која се одбацује као опција. Прихватање да постоји патња а да нас то не парализује доводи до тога да растемо у зреле људе.
Сва та искуства се преливају у остали део приватног и пословног живота па је онда то спорно време које наизглед отмете од себе заправо најбоље уложено време јер вам помаже да се и у свему другом боље сналазите.
О вашем сивију и искуству за било који други изазов да и не говорим.
Када је о Азилу реч, то је посебно искуство. Животиње директно показују своју љубав и захвалност, потребе и поверење. Лако их је нахранити, треба им време које ћете им посветити, шетња, игра, мажење и мир. Гледам како напредују, социјализују се и уживају у природи и зеленилу када изађу из жичаних кавеза. Играју се и уживају у зеленој хладовини Градског зеленила иза којег се Азил и налази.
Гледам волонтере и задивљена сам како се боре као лавови, а мало нас је. Различити смо, неко је ту и поред тешког посла на којем ради, бројне породице и великих обавеза, неко путује из приградских насеља. Неко донира, неко налази удомитеље.
Треба нам већи број волонтера јер долазимо сваки дан у Азил, и потребна је смена људи. Али не може и не треба на силу, већ на вољу.
Тако се могу постићи трајни резултати што и јесте циљ.
Сви смо превазишли кризу “али враћамо их у мале кавезе, ја сам преосетљив/а”, и слично. Ту смо, могу да рачунају на нас, делимо то време заједно и надамо се најбољем. Куце то добро осећају и зато и када спадну са поводца врате нам се у загрљај, послушају нас, и кангал и мастиф и стари пит бул и штенци и њихова мајка. Заједно смо. И вратићемо се, то се рачуна.
Волела бих да сазнам где још има волонтера у Шапцу и коме се организовано пружа помоћ, старима, деци, болеснима, природи.
Информације.То је први корак.
С љубављу, С. Илић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa