Инфо

30. јул 2020.30. јул 2020.
Време је за стратегију
Бранко Живановић, професор ББА

Време је за стратегију

Многи негативни ефекти су, на жалост, само одложени, такође су испољене и многе нерационалности, а сценарио нисмо “потрефили”. Нешто боље припремљена привреда, од сада се континуирано мора прилагођавати новим COVID-о парадигмама. Са тактичких, мора се прећи на стратешке мере, са прилично испражњеном касом. То ће имати и своју цену
Економске мере подршке привреди које су предузимале НБС и Влада Србије током трајања епидемије коронавируса, за Глас Подриња анализирао је, Шапчанин професор Бранко Живановић. Предвидео је три могућа сценарија исхода корона кризе, са њиховим последицама по националну економију и оценио ефикасност предузетих и будућих потеза државе.

Где се сада налазимо?
-Први, најпожељнији сценарио са сезонским повлачењем вируса и реанимацијом привреде у кратком року и дефинитивно је отпао. Највероватнији је следећи – проћићемо кроз још неколико епидемиолошких таласа, вероватно у облику синусоиде, надајмо се, у опадајућем тренду и са што мањим амплитудама. Ефекти депресије, симултано ће се продубљивати на социо-економском плану.

Влада и монетарни ауторитети донели су одређене мере у протеклом период а отпочело се и са новим. Какве су те мере дале резултате и шта можемо очекивати од најављеног другог пакета?
-Досадашње мере ( иницијални пакет ) форматиране су у, очекиваном, првом сценарију. Тактичке су. Циљале су агрегатну тражњу и биле су усмерене да отклоне страх привредника од губљења тржишта и избегну неконтролисан пад запослености. Конкретно, да предупреде исхитрена и масовна отпуштања радника.

Инфодемија на тему : скупог задуживања, његовог одлагања и ослањања на међународну помоћ, боље употребе потрошених средстава кроз канал помоћи најсиромашнијима и најугроженијима, урушавања буџетске равнотеже и сл., да јој се подлегло, код привредника би отворила сумњу у суморне перспективе домаће привредне коњуктуре. Привредна активност још више би се урушила, много више радника било би отпуштено, а мање посла започето. Кредитни мораторијум и пореске олакшице, комбиновани са финансијском инфузијом ( гарантна шема / фонд за развој ), чак и инкриминисаним хеликоптерским новцем ( старије генерације су га углавном поклониле деци и унуцима, данима су сви причали о томе и у највећој мери новац је отишао у потрошњу ) су спречили критично урушавање агрегатне тражње, привреди омогућили предах и какву такву консолидацију и прилагођавање. Предах у отплати депозитну пред-кризну каматну стопу код пословних банака је, са 2,5 до 3% оборио на неких 1,1 до1,5% респективно у зависности од банаке, захваљујући формираним резервама код привреде и становништва. Дакле, уштеђени новац, нуђен је банци на орочење.

Међутим, многи негативни ефекти су, на жалост, само одложени, такође су испољене и многе нерационалности, а сценарио нисмо “потрефили”. Нешто боље припремљена привреда, од сада се континуирано мора прилагођавати новим ЦОВИД-о парадигмама. Са тактичких, мора се прећи на стратешке мере, са прилично испражњеном касом. То ће имати и своју цену.

Други пакет би, дакле, требало осмислити и саставити од стратешких мера? Од чега би требало почети?
-Од заштите људи и радног процеса. Евидентно је да, на даље, масовног повлачења радника са радних места не може бити. Комбиновано, законским мерама и интервентним фондовима помоћи предузећима ( новац, хигијенско-санитарни материал и маске), треба обезбедити услове креатања и рада запослених, као и услове; тестирања, опоравка и минималне материјалне заштите инфицираних и оболелих на радном месту. Неке компаније то могу обезбедити, без већих потешкоћа, у сопственој режији, поједине бизнисе и предузећа у томе треба помоћи, али неопходан, тзв. доњи стандард, пожељно је успоставити и спроводити.

Треба идентификовати стратешки важне секторе за националну економију, који су највише угрожени, и комбинованим фискално-финансијским мерама их подржати да премосте кризу. То су у првом реду : туристичко угоститељска предузећа, превоз путника и добар део транспорта ( не цео, поједини друмски транспорт робе пристојно ради и приходује ), тзв. “компоненташи”, посебно они везани за аутомобилску индустрију, и још неки…

Фискалне олакшице треба продужити, докле то буџет може да издржи. Такође, мораторијум на отплате кредита. Мораторијум је ефикасна мера. Слично се може постићи и упућивањем клијената банкама на договор о репрограму и реструктурирању обавеза, који би паралелно искључио поновну резервацију пласмана и обарање категорије клијента, као и евентуалне нове капиталне захтеве на крају обрачунске године – што би било могуће регулисати само одлуком НБС. Међутим, то би узело доста временена које би изискивала сама процедура доношења одлуке о репрограму/реструктурирању пласмана. Ситуацију би додатно закомпликовала и неусклађеност законско-судске праксе и поновног успостављања хипотеке, додатног рока за примедбе/жалбе и трошкова поновне процене. Наравно, и одлука не би била обавезујућа за банку, која би руковођена краткорочним циљевима, могла да се оглуши о овај апел, нешто наплати а фирми створи нерешив проблем. Мораторијум, би све ово у моменту решио – обавезујући је, исклучујује поновну резервацију пласмана и декатегоризацију клијента, поновни упис хипотеке са свим његовим ризицима и додатни трошак проценитеља и нотара.

Мораторијум, овај пут треба успоставити на флексибилнијој основи. Орочити га на период до краја пандемије плус кратак рок поновног успостављања готовинско-конверзионог циклуса када би фирме и реално могле да отпочну враћање. Фирмама и банкама треба оставити простор за договор око саме динамике и модела отплате камате. Такође, евентуалног отплаћивања и дела главнице у мотаторијум-интервалу, чиме би се смањила каснија издвајања и умањио износ укупно плаћене камате.

Други, тзв. опциони ешалон који би подлегао мораторијуму би чиниле индустрије, које ће вероватно ( али не и нужно) доживети сличну судбину продужењем трајања епидемије. Већи део прерађивачке индустрије, рецимо текстилна. Текстилци који раде искључиво за своје потребе и домаће тржиште, биће у много мањем проблему од фирми који услужно шију и израђују полупроизводе и производе од коже и гуме за потребе ино-компанија и извоз. Ту би ствар требало поставити још флексибилније и оставити већи простор за договор банке и клијента.

Грађевина је сектор који, необично добро стоји, имајући у виду ванредне околности. На њеној подршци треба истрајавати, не у смислу одлагања исплате обавеза колико у стварању услова за проширење тржишта. У том смеру треба креирати државне стимулансе гледајући на период и по укидању епидемије. НБС је учинила искрен покушај упућивањем банака да учешће код стамбених кредита спусте на 10%. Међутим, без додатних гаранција, ризично је то за банкарски сектор у овом тренутку, али свакако са тим треба наставити. Станоградања има наглашене катализаторске ефекте. Део учешћа треба да преузме држава, и младима, његов укупан или делимични повраћај остави за период након отплате кредита, уколико радни век проведу у земљи и не продају некретнину. Дугорочно би ово имало ефекте.

Међутим, мораторијум је донет на два месеца са мерама фронталне буџетске исплате ?

-Биће продужен и циљано диференциран, такође и наредне буџетске исплате - са нешто већом ценом задуживања и наглашенијим буџетским дебалансом. Надајмо се да то неће бити тако, међутим, нада није стратегија.

Да ли ћемо моћи и како, да се задужимо ? Шта ће бити с јавним дугом ?
-Моћићемо, лако…., на спољњем и унутрашњем плану. Цену ће одредити наш економско-политички статаус и виђење кредитора. Јавни дуг, изгледа има “ноћну стражу”. Не треба га тако драматично доживљавати. Штампаће се доста новца у свету, биће ликвидна тржишта. Многи ће то радити. Доста ће се флексибилније гледати на дужничка рација и неће нам се то, баш тако, замерити. Посебно не, уколико са том ценом, спречимо сценарио да радницима морамо да кажемо “да се врате одакле су дошли” и у пристојној мери саћувамо продуктивну економију.

Каква је даља улога банака у свему овоме?
-Банке треба чврсто држати у игри и адекватним интересно-мотивационим оквиром их све више упућивати на тржиште и задаржавати на њему. НБС, мање више, се и креће у том смеру. Добра је одлука која директно везује смањење стопе издвајања по основу обавезних резерви са смањењем активне каматне стопе у формату гарантне шеме. Свакако, стимулансе у погледу смањења обавезних резерви треба упућивати банкама и везивати их конкретно и појединачно за раст њиховог кредитног портфолија. Генерално стопу издвајања по основу обавезне резерве континуирано треба смањивати и тиме подупирати ликвидност банака. Поновна резервисања треба укидати, код свих кредитних препакивања које су банке и клијенти заједнички предузели – нови рок, цена, прогресивни модел отплате…., укључујући и НПЛ клијенте. Треба избећи свако дуплирање и непродуктивну употребу банкарских ресурса. Путем репо опрерација перманентно треба појачавати банкарску ликвидност. Уколико се укаже простор у буџету и њима би требало понудити опцију одлагања пореза на добит или евентуално имовину. Посебно онима које се обрате за тако нешто. Наравно уз обавезан услов задржавања адекватног нивоа кредитног портфолија и његове цене.

Да ли са гарантном шемом и кредитима треба наставити и истом темпу ?
-С гарантном шемом свакако. То је и најбољи потез Владе и монетарних власти. Банке још више треба увући у игру. У овом случају, кредитне одлуке пролазе кроз њихов филтер и над њима се задржава њихов надзор. Упошљавају се њихови ресурси на нивоу стимулативних каматних стопа. Банке су, респективно, код већине зановљених кредита додале, најчешће и још 50% сопствених новоодобрених средстава. Опортуно је темпо и појачати и планираним 2 млд еура додати још једну. Такође, гарантни удео државе, отплатом, не треба смањивати већ програм ширити. Тиме би банке још више биле извучене на тржиште и остављене овде. Њихове одлуке и средства су, ипак, највећи гарант за профилирање адекватне привредне структуре на дуги рок.

Фонд за развој је имао улогу одржавања активности тржишта у иницијалној фази. Како тако, он ју је, делимично, и обавио. Започето треба привести крају с преосталим делом намењених средстава, да би се сачувало поверење, али не треба отварати нова поглавља. Одлуке су испод потребног реномеа И почињу да итативају неповерење привреде. Више би требало, поново, подржати РАС да у комбинацији са лизинг кућама стимулише увоз машина и опреме. Технологија је како тренутни тако и највећи дугорочни гарант очувања привредне активност и радних места.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa