ИГРИЦАМА И ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА ПРОТИВ ДОКОНОСТИ

Четрнаестогодишњи Никола Којадиновић из Коцељеве досадашње летње месеце је углавном проводио напољу, са другарима. Одлазио је на спортске терене, возио бицикл са друштвом, ишао на базен...
–Сада сам више времена код куће. Направио сам неке справе за вежбање, па тренирам. Са другарима не могу да се дружим јер није безбедно. То дружење ми највише недостаје јер смо већ дуг временски период раздвојени. Скоро цело полугодиште нисмо ишли ни у школу, па се нисмо ни виђали. Осим што вежбам, време проведено код куће попуњавам тако што играм видео игрице или читам нешто. Углавном, прилично је досадно седети код куће јер су сви дани исти- каже Никола.
Његове нешто старије суграђанке, средњошколке Ана Ђенић и Вања Анђелић, сматрају да време током овогодишњег летњег распуста проводе неквалитетно. И за њих “дани залуд пролазе”. Одмор до нове школске године протиче без адекватних садржаја, без свега онога на шта су до сада навикли, а то су дружење без ограничења и дистанце у било које доба дана и ноћи, разбрибрига на базенима или у кафићима, ноћни изласци...
–Сада смо углавном у кућама и евентуално у некој шетњи, али избегавамо веће гужве и нисмо у великим групама. Своди се на неколико нас. Такође, трудимо се да не идемо у затворене просторе. Тренутно ми можда највише недостају изласци и базен. Када изађемо, иако избегавамо затворене просторе, родитељи нам сугеришу да водимо рачуна када су контакти у питању. Време проведено у кући углавном користим за гледање телевизијских серија и филмова. Понекад играм шах а нађе се и нешто за читање. Сада још више времена проводимо на друштвеним мрежама, више смо он лајн. Баш немамо никаквих обавеза и ја се више уморим од тога што ништа не радим, него када бих нешто радила- истиче седамнаестогодишња Ана, ученица Филолошке гимназије у Ваљеву.
Исту школу похађа и њена другарица Вања, која се ни мало не разликује од својих вршњака, па ни по начину на који је пре епидемије коронавируса проводила летње распусте.
–Дани су били испуњени одласцима на базен, дружењем са пријатељима и вечерњим изласцима. Буквално смо сваки дан били заједно, шетали се, уживали у заједничком слободном времену. Сада је све то потпуно другачије. Не окупљамо се у већем броју, базен не ради, кафићи су у вечерњим часовима затворени. Што се дружења са пријатељима тиче, све се своди на шетњу са неколико другара. И мени најтеже пада баш та раздвојеност од појединих пријатеља- прича ова тинејџерка која распуст између две школске године проводи баш као и сви млади, уз телевизијски садржај или на друштвеним мрежама.
–Када сам сама, осим гледања филмова, понешто и прочитам. Оно што бих препоручила љубитељима књиге јесте “Загонетна наруквица Артура Пепера”, аутора Федра Патрика- саветује Вања.
Стиче се утисак да ни млади, који су по природи прилагодљивији од старијих, нису успели да ситуацију преокрену у своју корист. Могуће је, ипак, да је недостатак иницијативе и идеја само тренутно “затишје пред буру” и да ће школарци наћи начин да превазиђу препреке и “надмудре” вирус.

“ТЕШКО НАМ ЈЕ ДА ОДРЖАВАМО ДИСТАНЦУ”
Тинејџерке истичу да често виђају људе у продавницама и другим затвореним просторима који не носе маске или их неправилно користе.
Према Вањиним речима и млади би требали да се труде да се придржавају свих препоручених мера у циљу заштите од корона вируса који је свима изменио свакодневицу. Ипак, тинејџери са заштитним маскама на јавним местима су заиста права реткост.
–Верујем да вирус постоји, али нисам превише уплашена. Што се тиче заштитних маски, заиста их ретко користим. То се углавном односи на одлазак у продавницу или неки други затворени простор, док је на отвореном не користим. Трудим се да поштујем правила због других људи око мене, не само због себе. Иако смо млади, сматрам да већина нас ипак има ту дозу одговорности у себи и довољно развијену свест о овој епидемији. Можда би могли у већој мери да примењујемо физичку дистанцу, али је то заиста тешко, посебно у нашим годинама, када нисмо превише оптерећени размишљањима о ружним стварима, иако нам је живот потпуно промењен због ове епидемије. Ипак, заиста је тешко одржавати физичку дистанцу када имате 16,17, 18 година- каже Ана која је за разлику од већине својих вршњака ове године ипак успела да оде на летовање.
Говорећи о одласку на море и летовању у “доба короне” напомиње да је на почетку било неизвесности која је убрзо, по доласку на дестинацију, нестала. Из разговора са мештанима сазнала је да је у том тренутку епидемија у турском летовалишту Мармарис била под контролом али да су, за разлику од наше земље, и даље примењивана строга правила заштите.
– Оно што је било упечатљиво јесте да су се мере максимално поштовале, како од стране туриста тако и самих мештана. Надлежни су били баш ригорозни и константно су надзирали поштовање мера и опомињали оне који их не примењују. Заиста је била права реткост видети некога без маске у свим затвореним просторима у којима је улазак био дозвољен само уз мере заштите и мерење температуре. На плажи је постојала дистанца али се маске, наравно, нису користиле. Ми смо приликом одласка на летовање размишљали како ће нам бити и да ли ћемо се прилагодити мерама, хоће ли нам оне упропастити одмор. Међутим, навикли смо се и то нам је било потпуно нормално- прича Ана.

ОН ЛАЈН НАСТАВА КАО ДОДАТНИ НАЧИН ОБРАЗОВАЊА
До почетка нове школске године остало је нешто више од месец дана. Епидемија је изменила и начин предавања. Настава је из реалних премештена у виртуелне учионице. И даље је неизвесно на који начин ће се ђаци вратити у клупе. Млади у Коцељеви, углавном, не желе да од септембра своје школовање наставе онако како су завршили претходни разред. Он лајн настава је, кажу, прихватљива као додатни вид образовања. Пожељна је као начин допунског рада.
–Ако баш мора на такав начин да се организује школа сматрам да је боље да се комбинује он лајн са класичном наставом и да се у школу иде две недеље него да буде, као на крају претходне школске године, све он лајн. Мислим да је тада било и доста варања од стране појединих ученика и било је сигурно неправде. Свакако је овај модел који је за сада најављен мање зло. Ипак, највише бих волео да се иде редовно у школу а да наставу на даљину задржимо као један начин додатног рада- изјавио је будући осмак Никола.