Речи су лек души која пати

-Људи не размишљају о последицама, јер им је битна само тренутна срећа. Она то и јесте, само тренутна, а последице дугорочне. То су вам она ситна слова у банкарском уговору која не можеш да прочиташ без микроскопа. Потпишеш, јер ти банкар каже да су небитна. Тако је и у животу. Треба пазити на оно што желиш, и која је цена жељеног, јер данас се све плаћа. Срећа нарочито - појашњава Душан Макевић, аутор књиге „Ништа јефтиније о душе“ о свом новом делу, и мотивима који су га нагнали да своје речи и искуства преточи у књигу.
-Сигуран сам да свако од нас познаје неког ко „испашта“ због поступака блиских људи, било да је неко од предака, чланова породице, или околине. Већина нас дође до тренутка када почне да преиспитује себе, своја дела, а тренутна ситуација је само подсетник за то - каже млади Макевић и наводи да је тренутна пандемија била само повод за обликовање мисли у целину, а да тема морала никада не губи на актуелности.
-Радња романа је смештена у Ковид болницу, и то је нека врста опомене за све, јер смо постали превише бахати. Оно чувено: Шта бих дао..., често изговарамо, несвесни последица. Изгледа као да сви и све има цену. Када су мали грехови тада испаштамо ми, а када су већи неко наш. Ова тема ме интригирала веома дуго, и сматрам да је дуго присутна, али се о томе не говори довољно и то одлично илуструје реченица чувеног српског писца Јована Дучића: „Боље је веровати у свашта, него не веровати ни у шта.“ - додаје Душан уз напомену да је вера унутрашњег бића у тешким временима, бурама и ломовима света у нама и око нас шанса за опоравак.
-Треба да се окренемо себи, вери и ту је спас. Наше баке и деке су другачије одрастале, живеле, а данашње време је донело неке нове кодексе понашања. Наслов књиге „Ништа јефтиније од душе“ је подсетник, можда и опомена за све. Ако је душа „јефтина“, насупрот њој су образ и реч које увек имају вредност за праве појединце и то је оно што треба чувати.
Уз писање као пасију, Душану је жеља да младим нараштајима помогне да остваре своје снове, спреман је да буде подршка и научи их да „пливају у реци живота, чистог срца са прегршт речи охрабрења“.
-Сваки почетак је тежак, посебно када сте млади и потребно је да неко буде ту за вас, а данас је то ретко. Због тога сам поносан на пријатеље на које увек могу да рачунам. Они су из моје околине, оближњих места и због тога планирам да промоција буде баш у мом селу. Желим да се чује за место из ког долазим, мој град и државу, јер срамота ме да помислим и кажем да нисам одакле јесам - напомиње наш саговорник.
Због поноса на родни крај планира да се читаоце обрадује и специфичним поклоном домаће радиности.
-Како се бавим пољопривредом желим да и своје читаоце обрадујем да малим слатким даром из мог домаћинства. Природни џем, производ вредних руку моје мајке и баке - каже Душан за крај разговора.