Зоран Тошић, председник Привредног савета града Шапца
Спремамо се за непредвиђено
Светом влада пандемија kовидом 19. Много је теорија о пореклу и епицентру заразе, но последице по људски род и све сфере цивилизације су огромне. Нико није поштеђен, нема повлашћених. У мало бољој су ситуацији народи који су дисциплинованији и одговорнији. Оно што је посебно застрашујуће то је чињеница да се о вирусу јако мало зна, да нема лека, нема вакцине а не зна се ни да ли ће и када ће бити пронађен. Предузимане мере на спречавању заражавања дају резултате, али се доста лута. Дефинитивно смо схватили да не можемо да се затворимо у четири зида, изолујемо се и чекамо да зараза прође.
Да би могло да се живи, мора да се ради, мора да се зарађује.
Све земље света су предузеле низ мера којима су покушале и покушавају да сачувају своје привреде, своје компаније. Ни наша држава није изузетак. Прве мере које су предузете, дале су одређене резултате и почивале су на предпоставци да је период од три месеца довољан да се живот врати у нормалу, што се, на жалост, није десило. Тим краткорочним мерама може се много тога приговорити и приговара се. Времена за анализу ће још бити.
Оно што је битно јесте да пандемија мимо очекивања, није заустављена. Њена експанзија ће, према предвиђањима тек ескалирати на јесен и зиму.
Привредници свесни ситуације
Привредници су свесни у каквој систуацији се налазе и својим конкретним предлозима покушавају да предупреде надолазеће проблеме. Привредници по навици увек гледају напред и спремају се да дочекају непредвиђене ситуације припремљени.
Предлози се индивидуално или посредством асоцијација упућују Влади и ресорним министарствима. Тако на пример Унија послодаваца је упутила свој предлог означен као “5+3”. Привредна комора Србије је такође активна.Приведни савети градова разматрају разне модалитете .
Оно што је битно привреди се мора помоћи системским мерама које ће имати дуготрајно дејство а не краткорочне ефекте.
ПДВ по завршеној наплати
Као прво, привредници годинама уназад предлажу и траже да се обавезе ПДВ-а измирују по извршеној наплати а не као до сада по извршеном фактурисању. Држава је у старту увела овакав начин захватања од привреде, прво онога што припада њој, не обазирући се на реалност привредног живота. При том, није увела обавезност плаћања испостављених фактура и санкционисала привредне субјекте који се не придржавају преузетих рокова. То је препустила компанијама да се саме боре како знају и умеју. Нов начин наплате ПДВ-а у овој систуацији је неопходна мера и ово је тренутак када би она морала да заживи.
Смањење стопе ПДВ
Друго, држава би морала да размисли о смањењу стопе ПДВ-а. Оправдања и изговори да је у другим земљама стопа виша није реално, већ је изговор. Враћање ПДВ-а на 18% је сасвим пристојна корекција у овом тренутку и значајно би довела до релаксације у компанијама.
Нису сви исти
Треће, како у претходним мерама тако и најављеним привредне гране су изједначене и према свима се понаша исто. Ово није реално. На пример, појединим делатностима је био забрањен рад (угоститељство, туризам, путнички саобраћај, фризери, теретане,...) док је у другим рад стимулисан под мерама посебног надзора (малопродаја прехрамбених производа, доставе, прехрамбена индустрија, амбалажа....). Када су ктакорочне мере Владе донете, сви привредници су стављени у исти кош, што није праведно. По мишљену привредника, требало је сачинити пакете мера према степену угрожености рада привредних субјеката..
Најугроженији: угоститељство, туризам, саобраћај
Четврто. Најугроженије привредне гране су, што је већ наведено, угоститељство, туризам и саобраћај. Државе у окружењу које реално сагледавају проблематику су овим делатностима значајно умањиле ПДВ. На пример, Турска је ПДВ за туризам свела на 1%, док је Грчка ПДВ са 25% за ову врсту делатности смањила на 13% ( смањење за 12%). И наша Држава би требала да, повучена овим примерима, пошто се угледа увек на окружење, да туризму умањи ПДВ. Удружење хотелијера већ неколико година предлаже да се на услуге хране смањи износ ПДВ са 20 % на 10 %. Сада у овом тренутку светске пандемије са неизвесним временом трајања је врло погодан моменат да се ова корекција стопе ПДВ изврши. Предлог туристичке привреде је да се ПДВ на храну и пиће сведе на 10%. Овај захтев има логично оправдање, пошто су услуге у зони терцијалних потреба најосетљивије на све друштвене промене а самим тим и на пандемију.
Аконтативне уплате
пореза укинути
Пето. Порез на добит компаније плаћају аконтативно у текућој години на основу остварених резултата у претходној години. Ово је још једна ставка која значајно оптерећује привреду, посебно у години када су значајно отежани услови привређивања и питање је да ли ће компаније бити у ситауацији да на крају године искажу било какву добит или ће бити у губитцима. Зато сматрам да би аконтативне уплате пореза на добит требало за ову годину посебном Уредбом укинути или селективно примењивати у зависности од привредних делатности ( што је врло тешко утврдити методологију за селективну примену).
Једнаке субвенције домаћим и страним фирмама
Шесто. Домаће компаније и стране се налазе у неравноправном положају деценијама у назад тиме што се долазак иностраних компанија стимулише од стране Државе значајним субвенцијама (углавном износима по отвореном радном месту). Домаћа привреда није у тој ситуацији и према њој се држава односи маћехински. За разумети би било, можда и оправдано да је Држава одредила стратешке гране привреде и да њих стимулише одређеним субвенцијама али да не прави разлику између домаћих и страних компанија. Привреда је јединствена у ставу да систем субвенција треба укинути или, као што је већ наведено, субвенционисати стратешке привредне гране под једнаким условима за домаће и стране компаније. Ми сада имамо ситуацију да су иностране компаније добиле значајна средства по запосленом раднику и у старту су у трци на 100 метара кренули са педесетог метра. Наше компаније сада када отпуштају раднике због услова пословања губе могућност аплицирања за средства која је Држава определила као помоћ, док су иностране компаније та средства већ унапред добила. Те иностране компаније могу лако да отпусте раднике и за очекивати је такво њихово понашање у наредном периоду када/ако ковид 19 буде наставио свој заразно разорни пут. Домаће компаније нису против иностраних и сматрају да њиховим доласком се значајно подстиче конкуренција, уводе се нови радни стандарди, нове технологије, али су става да треба створити повољан привредни амбијент законском и другом регулативом једнак за све.
Смањење зараде свима
Седмо У време када привреда грца у проблемима, када су у питању многа радна места и опстанак компанија, није оправдано ни логично да зараде у државним институцијама и јавним предузећим остану на истом нивоу, док у исто време Држава својим мерама исплаћује из буџета зараде или део зарада предузетницима, онима који тај буџет пуне. На тај начин се деле запослени, а терет трпе они који стварају доходак на уштрб оних других чији рад је неопходан али зависи од привреде, њене виталности. Зараде су увек шкакљива тема, али логика указује да се у овој ситуацији државни апарат понаша саможиво и без трунке солидарности. Било би неопходно да Држава учини тај корак и новим мерама предвиди умањење зарада државним и јавним привредницима за 10%. Заспослени у привреди ће у сваком случају поздравити такву одлуку као и подржати већ изречено обећање да запослени у државним и јавним предузећима задрже своја радна места.
Енергенти
Осмо. Компанијама које користе енергенте у процесу производње а у ситуацији су да своје производне линије услед светске пандемије одржавају у “стенд бајy” нивоу из разлога огромних трошкова које би имале поновним покретањем производње у случају гашења, Држава би морала да енергенте за те компаније фактурише по повлашћеним ценама. Не наводимо појединачне примере али су компаније из Шапца још у марту наговештавале проблеме у којима ће бити уколико буду приморани да обуставе производњу и искључе производне линије.
Одложити разговоре о повећању зараде
Девето. Најављени разговор за повећање загарантоване зараде ма како био оправдани, Влада треба да одложи до периода док се ситуација у привреди не стабилизује. Свако повећање које би било обавезно за привреду би био још један камен око врата. Сматрамо да у овим условима у којима се налази привреда је размишљати о корекцији износа загарантоване зараде супротно логици.
Уплате пореза и доприноса одложити на зараде до 1.1.2022.
Десето. Уплате пореза и доприноса на зараде које је одложено, на основу мера Владе за 1.јануар 2021. године треба одложити за 1. јануар 2022. године. Сада најављене мере предвиђају одлагање за фебруар-март 2021. године. Сви епидемиолози очекују нови талас заражавања у току јесени и зиме што значи нови проблеми на свим нивоима привређивања. У том периоду би и онако рањена и измучена привреда морала своје одложене обавезе да измирује упоредо са новонасталим. То би значајно увећало трошкове пословања и питање је ко би могао да преживи у таквој ситуацији без енормних резова. Можда би Држава могла да уради анализу и на основу утврђених параметара отпише порезе у потпуности или у одређеном проценту.
На крају, преостали део године као и читава наредна ће бити врло тешки услови привређивања. Ма колико нам говорили да је буџет стабилан и пун, све има свој крај ако се не пуни. А пуни се од привреде. Српска привреда не може да буде изолована од светске и да једино она нема или има мањих проблема. Ово се посебно односи на велике компаније које имају своје производне погоне у Србији, а тржиште им је Свет и чија производња је условљена радом других компанија.
Све претходне предложене мере се односе на Државу. Да ли је локална управа у стању да додатно помогне привреди?
Законом о финансирању локалне упораве, могућности су сведене на минимум. Значајан извор прихода локалне управе који се односи на порезе од зарада, мерама Владе им је ускраћен, то јест одложен за 1.јануар 2020. или за још дужи временски период. Приход од пореза на имовину је део који се измирује квартално. Ту постоје одређене могућности, на пример уситњавање кварталне обавезе на више делова или, чак на смањење стопе опорезивања. Такви предлози су покренутри од стране привредника Шапца. Локалној управи као приход су остале комуналне таксе. Сад, да ли је ту могуће неко мало умањење, питање је.
Према упоредним показатељима, на пример, Шабац има најниже комуналне таксе у читавом окружењу и одлука о њиховој висини се није мењала од 2014. године. Шабачка општина је и смањила висину пореза на имовину за два процента. Оно што локална управа да уради јесте да повећа своју ажурност и подигне ниво услуга привреди на још виши ниво. Питање је шта ће бити и са буџетим локалних управа. Приходи су планирани на основу пројекција у новембру 2019. године. Сада су свима приходи ускраћени или значајно смањени. Поставља се питање како ће локалне управе уопште функционисати и да ли ће моћи да реализују делић својих предвиђених пројеката и планова.
Да би могло да се живи, мора да се ради, мора да се зарађује.
Све земље света су предузеле низ мера којима су покушале и покушавају да сачувају своје привреде, своје компаније. Ни наша држава није изузетак. Прве мере које су предузете, дале су одређене резултате и почивале су на предпоставци да је период од три месеца довољан да се живот врати у нормалу, што се, на жалост, није десило. Тим краткорочним мерама може се много тога приговорити и приговара се. Времена за анализу ће још бити.
Оно што је битно јесте да пандемија мимо очекивања, није заустављена. Њена експанзија ће, према предвиђањима тек ескалирати на јесен и зиму.
Привредници свесни ситуације
Привредници су свесни у каквој систуацији се налазе и својим конкретним предлозима покушавају да предупреде надолазеће проблеме. Привредници по навици увек гледају напред и спремају се да дочекају непредвиђене ситуације припремљени.
Предлози се индивидуално или посредством асоцијација упућују Влади и ресорним министарствима. Тако на пример Унија послодаваца је упутила свој предлог означен као “5+3”. Привредна комора Србије је такође активна.Приведни савети градова разматрају разне модалитете .
Оно што је битно привреди се мора помоћи системским мерама које ће имати дуготрајно дејство а не краткорочне ефекте.
ПДВ по завршеној наплати
Као прво, привредници годинама уназад предлажу и траже да се обавезе ПДВ-а измирују по извршеној наплати а не као до сада по извршеном фактурисању. Држава је у старту увела овакав начин захватања од привреде, прво онога што припада њој, не обазирући се на реалност привредног живота. При том, није увела обавезност плаћања испостављених фактура и санкционисала привредне субјекте који се не придржавају преузетих рокова. То је препустила компанијама да се саме боре како знају и умеју. Нов начин наплате ПДВ-а у овој систуацији је неопходна мера и ово је тренутак када би она морала да заживи.
Смањење стопе ПДВ
Друго, држава би морала да размисли о смањењу стопе ПДВ-а. Оправдања и изговори да је у другим земљама стопа виша није реално, већ је изговор. Враћање ПДВ-а на 18% је сасвим пристојна корекција у овом тренутку и значајно би довела до релаксације у компанијама.
Нису сви исти
Треће, како у претходним мерама тако и најављеним привредне гране су изједначене и према свима се понаша исто. Ово није реално. На пример, појединим делатностима је био забрањен рад (угоститељство, туризам, путнички саобраћај, фризери, теретане,...) док је у другим рад стимулисан под мерама посебног надзора (малопродаја прехрамбених производа, доставе, прехрамбена индустрија, амбалажа....). Када су ктакорочне мере Владе донете, сви привредници су стављени у исти кош, што није праведно. По мишљену привредника, требало је сачинити пакете мера према степену угрожености рада привредних субјеката..
Најугроженији: угоститељство, туризам, саобраћај
Четврто. Најугроженије привредне гране су, што је већ наведено, угоститељство, туризам и саобраћај. Државе у окружењу које реално сагледавају проблематику су овим делатностима значајно умањиле ПДВ. На пример, Турска је ПДВ за туризам свела на 1%, док је Грчка ПДВ са 25% за ову врсту делатности смањила на 13% ( смањење за 12%). И наша Држава би требала да, повучена овим примерима, пошто се угледа увек на окружење, да туризму умањи ПДВ. Удружење хотелијера већ неколико година предлаже да се на услуге хране смањи износ ПДВ са 20 % на 10 %. Сада у овом тренутку светске пандемије са неизвесним временом трајања је врло погодан моменат да се ова корекција стопе ПДВ изврши. Предлог туристичке привреде је да се ПДВ на храну и пиће сведе на 10%. Овај захтев има логично оправдање, пошто су услуге у зони терцијалних потреба најосетљивије на све друштвене промене а самим тим и на пандемију.
Аконтативне уплате
пореза укинути
Пето. Порез на добит компаније плаћају аконтативно у текућој години на основу остварених резултата у претходној години. Ово је још једна ставка која значајно оптерећује привреду, посебно у години када су значајно отежани услови привређивања и питање је да ли ће компаније бити у ситауацији да на крају године искажу било какву добит или ће бити у губитцима. Зато сматрам да би аконтативне уплате пореза на добит требало за ову годину посебном Уредбом укинути или селективно примењивати у зависности од привредних делатности ( што је врло тешко утврдити методологију за селективну примену).
Једнаке субвенције домаћим и страним фирмама
Шесто. Домаће компаније и стране се налазе у неравноправном положају деценијама у назад тиме што се долазак иностраних компанија стимулише од стране Државе значајним субвенцијама (углавном износима по отвореном радном месту). Домаћа привреда није у тој ситуацији и према њој се држава односи маћехински. За разумети би било, можда и оправдано да је Држава одредила стратешке гране привреде и да њих стимулише одређеним субвенцијама али да не прави разлику између домаћих и страних компанија. Привреда је јединствена у ставу да систем субвенција треба укинути или, као што је већ наведено, субвенционисати стратешке привредне гране под једнаким условима за домаће и стране компаније. Ми сада имамо ситуацију да су иностране компаније добиле значајна средства по запосленом раднику и у старту су у трци на 100 метара кренули са педесетог метра. Наше компаније сада када отпуштају раднике због услова пословања губе могућност аплицирања за средства која је Држава определила као помоћ, док су иностране компаније та средства већ унапред добила. Те иностране компаније могу лако да отпусте раднике и за очекивати је такво њихово понашање у наредном периоду када/ако ковид 19 буде наставио свој заразно разорни пут. Домаће компаније нису против иностраних и сматрају да њиховим доласком се значајно подстиче конкуренција, уводе се нови радни стандарди, нове технологије, али су става да треба створити повољан привредни амбијент законском и другом регулативом једнак за све.
Смањење зараде свима
Седмо У време када привреда грца у проблемима, када су у питању многа радна места и опстанак компанија, није оправдано ни логично да зараде у државним институцијама и јавним предузећим остану на истом нивоу, док у исто време Држава својим мерама исплаћује из буџета зараде или део зарада предузетницима, онима који тај буџет пуне. На тај начин се деле запослени, а терет трпе они који стварају доходак на уштрб оних других чији рад је неопходан али зависи од привреде, њене виталности. Зараде су увек шкакљива тема, али логика указује да се у овој ситуацији државни апарат понаша саможиво и без трунке солидарности. Било би неопходно да Држава учини тај корак и новим мерама предвиди умањење зарада државним и јавним привредницима за 10%. Заспослени у привреди ће у сваком случају поздравити такву одлуку као и подржати већ изречено обећање да запослени у државним и јавним предузећима задрже своја радна места.
Енергенти
Осмо. Компанијама које користе енергенте у процесу производње а у ситуацији су да своје производне линије услед светске пандемије одржавају у “стенд бајy” нивоу из разлога огромних трошкова које би имале поновним покретањем производње у случају гашења, Држава би морала да енергенте за те компаније фактурише по повлашћеним ценама. Не наводимо појединачне примере али су компаније из Шапца још у марту наговештавале проблеме у којима ће бити уколико буду приморани да обуставе производњу и искључе производне линије.
Одложити разговоре о повећању зараде
Девето. Најављени разговор за повећање загарантоване зараде ма како био оправдани, Влада треба да одложи до периода док се ситуација у привреди не стабилизује. Свако повећање које би било обавезно за привреду би био још један камен око врата. Сматрамо да у овим условима у којима се налази привреда је размишљати о корекцији износа загарантоване зараде супротно логици.
Уплате пореза и доприноса одложити на зараде до 1.1.2022.
Десето. Уплате пореза и доприноса на зараде које је одложено, на основу мера Владе за 1.јануар 2021. године треба одложити за 1. јануар 2022. године. Сада најављене мере предвиђају одлагање за фебруар-март 2021. године. Сви епидемиолози очекују нови талас заражавања у току јесени и зиме што значи нови проблеми на свим нивоима привређивања. У том периоду би и онако рањена и измучена привреда морала своје одложене обавезе да измирује упоредо са новонасталим. То би значајно увећало трошкове пословања и питање је ко би могао да преживи у таквој ситуацији без енормних резова. Можда би Држава могла да уради анализу и на основу утврђених параметара отпише порезе у потпуности или у одређеном проценту.
На крају, преостали део године као и читава наредна ће бити врло тешки услови привређивања. Ма колико нам говорили да је буџет стабилан и пун, све има свој крај ако се не пуни. А пуни се од привреде. Српска привреда не може да буде изолована од светске и да једино она нема или има мањих проблема. Ово се посебно односи на велике компаније које имају своје производне погоне у Србији, а тржиште им је Свет и чија производња је условљена радом других компанија.
Законом о финансирању локалне упораве, могућности су сведене на минимум. Значајан извор прихода локалне управе који се односи на порезе од зарада, мерама Владе им је ускраћен, то јест одложен за 1.јануар 2020. или за још дужи временски период. Приход од пореза на имовину је део који се измирује квартално. Ту постоје одређене могућности, на пример уситњавање кварталне обавезе на више делова или, чак на смањење стопе опорезивања. Такви предлози су покренутри од стране привредника Шапца. Локалној управи као приход су остале комуналне таксе. Сад, да ли је ту могуће неко мало умањење, питање је.
Према упоредним показатељима, на пример, Шабац има најниже комуналне таксе у читавом окружењу и одлука о њиховој висини се није мењала од 2014. године. Шабачка општина је и смањила висину пореза на имовину за два процента. Оно што локална управа да уради јесте да повећа своју ажурност и подигне ниво услуга привреди на још виши ниво. Питање је шта ће бити и са буџетим локалних управа. Приходи су планирани на основу пројекција у новембру 2019. године. Сада су свима приходи ускраћени или значајно смањени. Поставља се питање како ће локалне управе уопште функционисати и да ли ће моћи да реализују делић својих предвиђених пројеката и планова.
Најновији број
18. април 2024.
