Заборављена боза

Иако је у данашње време тешко пронаћи природан, здрав сок још увек постоје људи који негују традицију и стару рецептуру. Боза, напитак стар више од хиљаду година, некада се могао пронаћи свуда. Данас је то реткост. Наши стари су је пили у детинству, у летњим данима су се освежавали хладном бозом.

Дејан Ернеки, посластичар који се цео живот бави овим занатом каже да је процес прављења бозе дуг и напоран. Овај напитак се састоји из 70% жутог кукурузног брашна и 30% белог. Захтева кување и мешање на тихој ватри око 17 сати, након чега се додаје шећер.

–Сећам се када је мој отац, са покојним дедом правио бозу. Два човека су држала посуду у којој се спремала, а један је мешао смесу. Сада смо напредовали па није више потребно држање, већ је осмишљено постоље.
У породици Ернеки, овај занат преноси се са колена на колено. Дејан је трећа генерација, а како каже, труди се да и на сина пренесе љубав према послу којим се бави.

-Од своје 13. године почео сам да се бавим овим занатом. Наследио сам овај посао, који је традиција у нашој породици. Посебно ми је драго када видим интересовање свог сина и жељу за настављањем ове традиције. Посао јесте напоран али је прелеп.

Рођен је у Зрењанину, али је од своје седме године у Шапцу, граду за који је посебно везан.
Да се одувек труде да одрже квалитет и традицију говори и весло којим меша бозу старо чак 73 године
-То је весло покојног деде и ове године пуни 73 године. У тадашње време, ретко који посластичар је могао да га приушти. Купљено је у Италији и част ми је да га и после толико година користим.
С обзиром на то да људи све мање знају за ово пиће, Дејан каже да има своје муштерије које и даље цене овај магични напитак обогаћен Б витамином.
-Поред сталних муштерија, све чешће долазе и жене које доје децу. Траже бозу јер је то чист Б витамин. Кукурузно брашно је само по себи здраво, а врење до ког долази током кувања ствара још више витамина – каже посластичар из Шапца али и истиче да се, по његовом мишљењу, враћа време бозе, као и свих других здравих производа.
У народу постоји реченица „Просто к`о боза“, а колико она има смисла објаснио нам је Дејан
-Када кажу „Бистро као боза“, то јесте. Али колико је тешко и напорно направити овај сок, мислим да би требало то више ценити и поштовати.

Могуће је направити бозу и у кућним условима, у мањој количини и за тај процес не би било неопходно дуго кување од 17 сати.

Постоји и такозвани шприцер. Људи који не воле бозу која је сама по себи густа и јака, разблажују је са лимунадом. Тиме се добија ређе пиће, које је младима лепшег укуса.
Да је истина да шапчани воле попити добру бозу доказује нам и Обрад Марковић, наш суграђанин који живи и ради у Бечу.

-Пробао сам бозу. То је домаћи напитак јако лепог укуса. Када год дођем са породицом на одмор у Шабац, волим да свратим овде и попијем хладну бозу.

Наше баке су у трудноћи као и након ње пиле овај сок. Да је то још увек остала рутина женама каже нам Јелена Живановић, млада мајка.

-Сјајно је то што нам је комшија Дејан близу. У овим врућим летим данима боза нам је омиљено пиће. С обзиром да сам се породила пре непуне две недеље, јако ми прија. Пила сам је и у трудноћи, али и сада док дојим. Веома ми значи да се расхладим.