Инфо

(13. август 2020.)
Прича из прошлости, садашњости и будућности

Куварице мање...

„Куварице мање збори да ти ручак не загори. Волем лулу кад има дувана, а и жену кад пече ћурана. Куварице мани се књиге, када имаш прече бриге. Да купим сину Борхеса, или свима меса. Драги, ти си увек добре воље, помози ми да оперем шоље. Кухињу ти остављам, одох на састанак странке. Кандидат сам за управни одбор банке.“
Куварице мање...
„Зидови кујне украшени су великим белим платнима са шареним везом – куварицама. Свака има своје место и концем исписану поруку. На оној, изнад шпорета, пише „куварице, мање збори, да ти ручак не загори“, над столом „добра деца, добра храна, то нам кува наша мама“. Поред огледала „рука руку мије, образ обадвије“, а изнад кревета „срце моје и твоје у љубави стоје“. Има и једна која помало одудара. То и није куварица, него велики џеп украшен везом и окачен на зид. У њему баба држи чешаљ, шибицу и калем белог конца са иглом.
Баба каже да све има свој ред, па и куварице: ред им је да се беле. Зато, кад баба, седећи над плетивом, погледне на зид и каже да су муве упљувале куварице, попнем се на столицу и ножићем одвојим нитне које држе платна. Са нитнама, увек отпадну и љускице креча“. (Татјана Јанковић, Прича бабиног сина, Београд, 2008.)
Не тако давно нисте могли да замислите домаћинство без куварице на зиду. Тик изнад бакиног шпорета налазило се као снег бело платно са везом. Плавим, или црвеним концем уткана је шаљива порука илустрована призорима свакодневнице и најчешће упућена укућанима и домаћици.
Ови декоративни предмети настали су у Холандији, а затим преко Немачке, Аустрије и Мађарске почетком 20. века стигли у Србију. Прво у Војводину, а потом и у јужније крајеве земље. Спретне домаћице везле су их на правоугаоном комаду памучног платна,а помоћу дрвених калупа цртежи су преношени на тканину. Вез је рађен памучним концем, најчешће у црвеној и плавој боји, а неки детаљи наглашавани су и мелираним. Везло се техником “по писму“ и то заиглачки, покрстица, бод за попуњавање, раван бод, ланчани и обамет.
Куварице су биле својеврсна заштита за зидове, али су поменуте поруке имале одређену “просветитељску” ноту, што са друштвено, временско - просторне дистанце не можемо увек тумачити као одраз хумора. Ипак, бритки ум жена и веште руке креирали су другачије, освежене куварице са порукама по мери слободе уз дашак традиције. Нова платна садрже основне елементе, али су мотиви, натписи знатно другачији, директнији, и друштвено ангажовани. Репрезент су актуелног тренутка, жене, њене снаге и постепене еманципације у српском друштву. Из интимног окружења породице и домаћинства излазе у јавну сферу са јасним ставом о промени света.
М. Ж.

Најновији број

22. октобар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa