Сања Димитријевић, правница из Богатића
Младост чува традицију
Из једног собичка установе Културно-образовног центра Богатић, светлост је допирала до касно у ноћ. О богатству које крију просторијом испуњени гардеробери, брине Сања Димитријевић, дипломирана правница и чланица Фолклорног ансамбла „ЂИДО“.
Дугогодишња каријера и љубав према игри, прерасли су у њено све веће интересовање за српску народну ношњу. Сања Димитријевић, дипломирана правница из Богатића, о којој је реч, захваљујући својој креативности, подршци и поверењу руководиоца Фолклорног ансамбла „Ђидо“ из Богатића, Милоша Симића, успешно реализује своју љубав од малена .
Одржавање костима у њиховом пуном сјају није нимало наивна ствар. У питању су предмети које користи велики број играча, неки примерци су стари и више од деведесет година и захтевају посебну пажњу. Зато је на почетку све критике на рачун свог рада примала к срцу. Како каже, вређала ју је чињеница да људи не схватају колико времена и труда њен хоби захтева. Како би сваки детаљ био на свом месту и сваки играч био спреман за наступ, на вратима гардеробера окачила је кодекс понашања при подели ношње. Управо је сценски изглед, један од главних одлика врхунских ансамбала.
Упоредо с поменутим, развија свој таленат за израду цветића за фолклор. У почетку их је правила само за себе, касније за сестру и другарице, а данас њене цветиће носе многе задовољне девојке и изван граница наше земље.
„Чињеница је да нисмо довољно упознати са разноликошћу наше народне ношње, песме и игре. Фолклор није довољно заступљен у медијима. У последње време на различитим фестивалима фолклора у земљи и иностранству, све присутнија је жеља за већом афирмацијом сопственог фолклорног стваралаштва, очувањем и презентацијом старих народних ношњи али на томе треба радити још више“ , поручује у разговору.
Недавно је заједно са Драганом Малишић Марковић и удружењем „УНЕКО“ Подриње из Шапца, била аутор изложбе „Народна ношња и рукотворине Мачве“, која је представљала део програма међународног фестивала фолклора „Богатфест“ , организованог од стране Културно-образовног центра Богатић. Изложбу је подржала Стална радна група за регионални рурални развој (SWG) у југоисточној Европи у партнерству са Немачком организацијој за међународну сарадњу (GIZ) у оквиру пројекта „Диверзификација економских активности у руралним подручјима југоисточне Европе кроз развој ланца вредности“.
Одржавање костима у њиховом пуном сјају није нимало наивна ствар. У питању су предмети које користи велики број играча, неки примерци су стари и више од деведесет година и захтевају посебну пажњу. Зато је на почетку све критике на рачун свог рада примала к срцу. Како каже, вређала ју је чињеница да људи не схватају колико времена и труда њен хоби захтева. Како би сваки детаљ био на свом месту и сваки играч био спреман за наступ, на вратима гардеробера окачила је кодекс понашања при подели ношње. Управо је сценски изглед, један од главних одлика врхунских ансамбала.
Упоредо с поменутим, развија свој таленат за израду цветића за фолклор. У почетку их је правила само за себе, касније за сестру и другарице, а данас њене цветиће носе многе задовољне девојке и изван граница наше земље.
„Чињеница је да нисмо довољно упознати са разноликошћу наше народне ношње, песме и игре. Фолклор није довољно заступљен у медијима. У последње време на различитим фестивалима фолклора у земљи и иностранству, све присутнија је жеља за већом афирмацијом сопственог фолклорног стваралаштва, очувањем и презентацијом старих народних ношњи али на томе треба радити још више“ , поручује у разговору.
Недавно је заједно са Драганом Малишић Марковић и удружењем „УНЕКО“ Подриње из Шапца, била аутор изложбе „Народна ношња и рукотворине Мачве“, која је представљала део програма међународног фестивала фолклора „Богатфест“ , организованог од стране Културно-образовног центра Богатић. Изложбу је подржала Стална радна група за регионални рурални развој (SWG) у југоисточној Европи у партнерству са Немачком организацијој за међународну сарадњу (GIZ) у оквиру пројекта „Диверзификација економских активности у руралним подручјима југоисточне Европе кроз развој ланца вредности“.
Мина Ђ.Г.
Најновији број
12. март 2026.
