Инфо

27. август 2020.27. авг 2020.
За разлику од других градова, Шабац је жив
ИНТЕРВЈУ: ПРЕДСЕДНИК ЧИВИЈАШКЕ РЕПУБЛИКЕ МИОДРАГ МИША МАЈИЋ

За разлику од других градова, Шабац је жив

“Нама који дођемо са стране овде је све интересантно. Нема друштва у ком је катастрофа у здравству, култури, привреди, а да правосуђе сија. Не може да буде судија онај ко се плаши било чега овоземаљског” каже Миодраг Миша Мајић за “Глас Подриња”
Чивијашка република прошле године је први пут за председника добила једног судију, Миодрага Мишу Мајића. По свему судећи, ситуација са короном продужиће му мандат. Недавно је део одмора провео у Шапцу са најстаријим сином. Бициклима су обилазили околину и учествовали на овогодишњем Церском маршу. Том приликом је за “Глас Подриња” говорио о утисцима које је на њега оставио овај град, али и о актуелној ситуацији у земљи и правосуђу.
Први пут сте у Шапцу остали нешто дуже и први пут сте у правој туристичкој посети. Какви су Вам утисци?
-Први пут је ово била потпуно туристичка посета. Увек сам био неким поводом. Сада први пут нисам имао никакве обавезе и то ми је јако пријало. Планирао сам и раније да део одмора проведем са најстаријим сином, да га удаљим од компјутера и да будемо у природи. Волимо да возимо бицикл и желео сам да избегнем места где сви иду. Срђан (Митрашиновић, директор Туристичке организације Града Шапца) ме је и раније позивао да са породицом дођем у Шабац и сада се све поклопило.
По чему се Шабац разликује од других градова, за некога ко у њега дође са стране?
-Нама који дођемо са стране овде је све интересантно. Имате Хиподром. Жао ми је што се сада не организују трке, јер сам одрастао уз њих. Моја покојна баба је била љубитељ коњичких трка и као дете ме је водила на Београдски хиподром. То је једна од ствари која сада Шабац чини другачијим. Били смо на Церском маршу, обилазили смо бициклима манастире... Шабац има позориште, биоскоп... Када све то постоји у једном месту људи немају потребу да иду у велики град где је све много теже. Нажалост, у већини наших места видите предивну природу, добронамерне људе и запуштена и депресивна места, неискоришћен потенцијал, а то би се могло променити уз мало напора. Шабац је жив, за разлику од доброг дела градова у унутрашњости, где је једина забава за младе да седе испред продавнице и пију пиво. Моја супруга је овде прво приметила колико има цвећа по граду, што показује да неко води рачуна о томе.
Није мало оних који мисле да Шабац не треба да има дисбаланс у односу на републичку власт и зашто би Шабац био једини град у Србији који је по томе другачији. Колико је здраво тако размишљати и веровати да сви треба да будемо исти?
-Не верујем у једнообразност у било којој области. Мислим да она не може да донесе ништа добро. Нажалост, то није доминантан став у друштву овог типа, које је одгајано на источној култури, која није култура великог плурализма мишљења. Читао сам једну књигу где главни јунак објашњава како у Египту у школи деца уче да што боље репродукују оно што каже учитељ или пише у књизи. Тај модел се копира у кући, религији, држави. Ми смо кроз историју много више утицаја имали са те, источне стране. Код нас видим идентичан образац. То је дијаметрално супротно од онога што западна култура тражи. Тамо су предавања сукоб мишљења и дебате. Кроз развој различитости се долази до истине. Овде нам је истина опредељена. То објашњава уверење да је добро да постоји једна истина.

Какво нам је тренутно стање у правосуђу? Може ли горе?
-Може и доста горе. Плашим се да ћемо се за коју годину са сетом сећати овог правосуђа. Начин на који назадујемо ме уверава у то. Сада, ипак, има и нешто позитивно, мада недовољно. Има понека дисонантна одлука. Могу да замислим систем у коме ни тога нема. Правосуђе је само сегмент једног друштва и нереално је посматрати га одвојено. Нема друштва у ком је катастрофа у здравству, култури, привреди, а да правосуђе сија. Када једно друштво тоне мањим или већом брзином тону сви његови сегменти. Једино добро у причи о правосуђу је што све већи део народа освешћује колико је оно битно.
Колико је тешко у Вашој бранши имати свој став и мислити својом главом? Да ли је опасно?
-Све зависи шта је за кога опасно. За некога је опасно да га на телевизији помену у негативном контексту. За некога је равно смрти да га председник Републике помене. За мене би најопасније било да се једног јутра пробудим и схватим да сам било шта урадио, а камо ли да се одрекнем неког свог уверења, зато да бих избегао неку невољу, или још горе, се окористио на неки начин. Не може да буде судија онај ко се плаши било чега овоземаљског. Не може онда да суди поштено. Ми решавамо конфликтне ситуације и свака наша одлука се некоме неће допасти. Не може да буде судија онај ко вага коме ће се од политичара нешто свидети. Правосуђе је првобитно настало да заштити грађане од монархије, а у савременом друштву од извршне и законодавне власти, па тек онда да буде бич.
У сусрет Чивијади
Председнику Чивијашке републике поставили смо и питања у чивијашком духу.
Бројне су контроверзе око коронавируса, његовог порекла, али српски народ се не да преварити. Схватили смо да иза свега стоји „Дубока држава“. Да ли је истина да сте у договору са њима управо Ви изазвали глобалну пандемију како бисте још годину дана остали на важној функцији председника Чивијашке републике?
-Кажите то још два пута и ето „Информеру“ или неком сличном таблоиду насловне стране. Не знајући какву ће конотацију добити моје речи, прошле године, у обраћању приликом постављања, сам алудирајући на наше стварне властодршце, рекао да је глупо да сваке године бирате председника, него да мој мандат траје док не будем плебисцитарно смењен. Када је почела корона написао сам твит у ком сам се извинио Шапчанима што су, не мојом вољом, имали најгорег председника у историји, који сада не може да им помогне. Поред свих ових који тврде да су најбољи, ја сам се потрудио да будем најгори председник.
Да ли сте за ових годину дана могли довољно да злоупотребљавате мандат? Јесте ли својим рођацима, пријатељима, кумовима, омогућили да уживају у свим благодетима Вашег положаја?
-Корона ме је онемогућила да то потпуно злоупотребим и да своје рођаке и пријатеље овде доводим и гостим да једу и пију за џабе. Жао ми је због тога и надам се да ће ми мандат бити продужен. Сада је право време да се прогласи „Чивијашко ванредно стање“ и да ми продужимо мандат.

Ваша нова књига је спремна. Хоћете ли нам открити нешто о њој?
-Књига излази ускоро, у септембру. Померено је издавање од априла, маја. Издавачи су мислили да ће септембар бити бољи, сигурнији. Имам две варијанте промоције. Прва је ако се релаксирају мере, а друга опција је онлајн. Надам се, ипак, да ће моћи да се организује негде на отвореном простору. Књига је другачија од прве. Није трилер, више је психо-социјална драма, али не смем много тога да откривам. Поново је у позадини стваран случај, поново измаштан. Узела ми је доста емоције и верујем у ту причу.
М.М.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa