Инфо

27. август 2020.27. авг 2020.
БИЉАНА ЕРЦЕГОВИЋЕВИЋ, ПСИХОЛОГ И ПСИХОТЕРАПЕУТ

Човек је човеку лек

Ова пандемија представља лекцију, коју треба да прочитамо и научимо сви, без обзира на наше различитости. Ако опет пропустимо да је научимо, добићемо је поново, на интензивнији начин. Насупрот устаљеној подели на позитивне и негативне емоције, савремена психологија сматра да су све емоције позитивне. Можемо их поделити само на пријатне и непријатне. Потребно је испољавати све непријатне емоције кроз физичку активност, туширање, писање, разговор (тзв. емоционална детоксикација). Јако је важна подршка коју можемо да пружимо и добијемо од својих ближњих
Протеклих месеци, актуелна епидемија изместила нас је из живота који нам је познат. Суочен са вишком времена, одсуством вентила и страхом од болести и смрти, посебно у време карантина, свако од нас имао је прилику да се сусретне, са самим собом. Ти сусрети изродили су различите одговоре, а некима су продубили питања.
Како Ви, као психолог, промишљате о овој пошасти?
- Ништа није случајно, све се у универзуму дешава са неким разлогом, који је некада видљив и јасан, а некада није. И ова пандемија представља лекцију, коју треба да прочитамо и научимо сви, без обзира на наше различитости. Размишљам о томе како је већ дужи период човечанство у суноврату. Ми, људи, умислили смо да смо доминантна врста, да нам је све дозвољено. Пре свега мислим на уништавање комплетног живог света, нарушавање баланса у природи, некултуру, бахатост, недостатак емпатије, поремећен систем вредности... И онда дође тај мали, невидљиви, да нам укаже каква је привилегија живот на нашој прелепој планети. Он (вирус) учи нас вредностима и значају живота једних са другима , складу и балансу, захвалности за благодети свакодневног живота, којих нисмо свесни док их не изгубимо... Систем вредности мора да се врати „на фабричка подешавања“, потребно је да се ради на развоју духовности. Лекција коју добијамо као људски род значајна је зато што нас враћа и себи, и другима. Она говори о љубави, заједништву, солидарности, емпатији, захвалности, вери у човека и живот. Ако опет пропустимо да је научимо, добићемо је поново, на интензивнији начин.

ПАНИЧНИ НАПАДИ
Манифестације паничних напада су бројне: убрзан рад срца, убрзано дисање, појачано знојење, осећај кратког даха, гушења, присилне мисли непријатног садржаја, кочење делова тела, осећај да ћемо се онесвестити, полудети или умрети ... Панични напади се понекад могу скривати иза различитих телесних симптома, као што су бол у грудима, стомаку и сл. Да би се поставила дијагноза паничних напада морамо пре свега отклонити сумњу да се нешто дешава са нашим органским здрављем. Тиме се баве лекари. Тек онда можемо потражити помоћ психолога, психотерапеута. Сами по себи, панични напади су врло непријатни, нарушавају квалитет живота, иако нису по живот опасни. Ипак, они нису „демони“ који су нас опсели, него вапај несвесног дела нашег бића, који указује да су неки психолошки садржаји постали врло токсични, те да их треба прорадити. Слично повишеној телесној температури у медицини, они су позитиван знак, јер траже предузимање одређених мера, пре него што се психичко, па и органско здравље додатно уруши.
“Смисао живота није чекати да олуја прође, смисао живота је научити како се плеше на киши...“ (Kahlil Gibran)


Живот тече и у трауматским временима
Верујем да се свако од нас, на свој начин, суочио са неком врстом страха. Какав је Ваш савет у вези са страхом, како да поступамо са њим?
- Насупрот устаљеној подели на позитивне и негативне емоције, савремена психологија сматра да су све емоције позитивне, јер указују да се са нама нешто дешава и да треба реаговати, тј. имају функцију прилагођавања. Можемо их поделити само на пријатне и непријатне. Страх, као једна од непријатних емоција, јавља се у најранијем узрасту (већ око другог, трећег месеца живота), имају га сви људи на планети, појављује се током читавог живота и слично изражава, без обзира на културолошку, расну и другу припадност. Страх се јавља када процењујемо да смо у опасности, а наши тренутни капацитети нису довољни да бисмо се супротставили томе. Врсте страха могу бити различите и могу се манифестовати као трема, опрез, паника, ужас, фобије, анксиозност... У овом времену очекивано је бити уплашен, али није пожељно бити преплављен овом непријатном емоцијом. Наша реакција зависи, пре свега, од структуре наше личности, узраста, али и свега онога што чини наш животни контекст. Решење је у прилагођавању и давању смисла и структуре сваком нашем дану. Свако од нас ће наћи свој начин. Живот тече и у трауматским временима. Значајно је успоставити рутину, прилагођену контесту у којем се налазимо. Потребно је испољавати све непријатне емоције, па и страх, кроз физичку активност, туширање, писање, разговор (тзв. емоционална детоксикација). Јако је важна подршка, коју можемо да пружимо и добијемо од својих ближњих.
Поменули сте панику. Ситуација у којој смо се затекли, као и свака промена, некима може бити (а вероватно и јесте) окидач за паничне нападе?
- Панични напади јављају се као сигнал урушених постојећих „система подршке“, као што су: добро органско и ментално здравље, рационално размишљање, добри породични, партнерски или пријатељски односи, пословни успеси, вера, добро материјално стање и слично. Свака животна промена може довести до појаве напада панике. Само доба у којем живимо, са својим превисоким захтевима, интензивним променама и отуђеношћу међу људима погодује овој симптоматологији, која је скоро епидемијских размера, поготову међу младима. Хормонски дисбаланс може бити узрок јављања паничних напада код девојчица у доба адолесценције.
Терапија паничних напада је дуготрајна и захтева стрпљиво истраживање периода личне историје, кроз психотерапију. Често су отпорни на медикаментозну терапију, те је озбиљан ризик по здравље коришћење медикамената без препоруке психијатра.
У овом необичном времену очекивано је враћање симптома паничних напада и код оних који су успели да преузму контролу над њима. Страх од губитка живота какав смо познавали до сада слаби постојеће механизме одбране. Не брините. Уместо да се љутите и додатно плашите, разумите да је ово што се сада дешава једино могуће и то прихватите. Ако не успете сами, потражите помоћ струњака који ће вам помоћи да интегришете све оно кроз шта сада пролазимо. И не заборавите: љубав је најјачи лек за све, па и за паничне нападе.
Статистике говоре да се повећао број самоубистава, конзумирање алкохола и опојних дрога. Многи су и различити начини на које човек покушава да побегне од непријатности. Неизвесност је велики изазов?
- Неизвесност је снажнији стресор и од саме стресне ситуације. Сетите се само колико је стрес интензиван док ишчекујемо резултате неке медицинске претраге, испита, у чекаоници лекарске ординације, па чак и пре дешавања неких радосних догађаја, као што је венчање, рођење детета, добијање новог посла... Решење је да предузмемо оно што можемо да бисмо се припремили за суочавање са стресном ситуацијом, да се добро информишемо и верујемо у позитиван исход. Тако ће овај изазов постати мање стресан. Ипак, наше индивидуалне реакције увек ће бити условљене и нивоом фрустрационе толеранције, која зависи од структуре наше личности.
ТЕХНИКА КОД НАПАДА ПАНИКЕ
„Прва помоћ“ код акутног напада панике је укључивање разума и дубоко дисање. Не покушавајте да побегнете, него се суочите са својом паником и реците себи: „Ово је само мој напад панике, ништа ми се неће десити, ускоро ће проћи.“ (траје двадесетак минута). Потом, изведите вежбу дубоког дисања, кроз следеће кораке:
1. Удишите лагано, на нос, дубоко из стомака, бројећи до 3;
2. Задржите удах, такође бројећи до 3;
3. Издишите на уста, звучно, лагано, бројећи до 6.
4. Поновите 3-4 пута и Ваша паника ће, сасвим сигурно, бити слабијег интензитета.

Добра страна приче
Са друге стране (а увек постоји друга страна), верујемо да сусрети са собом имају своје добробити. Неки су почели да проналазе у себи таленте којих нису били свесни, да доносе одлуке које су у складу са њиховим бићем. Промена је понекад неопходна, чак и добродошла?
- Контакт са собом увек доводи до промене. Ронити и истраживати сопствене дубине може да буде и чаробно и застрашујуће истовремено. Све то мења нашу самоперцепцију и доприноси даљем психичком развоју. С обзиром да је ово време у најмању руку необично, перцепција реалности је нестална и несигурна, те у овом периоду не треба доносити крупне животне одлуке. Можемо водити дневник свог самопосматрања , што ће нам помоћи у предузимању одређених корака када се ситуација смири и избалансира.
Свет се променио и, по свему судећи, више неће бити исти. Шта бисте поручили нашим читаоцима?
- Верујем у моћ и хранљивост људског контакта, јер је он једна од основних потреба људске врсте, која је предодређена да живи „у стаду“ (мотив друштвености, тзв. грегарни мотив). Контакт је хранљив за душу, носи са собом љубав, блискост, даје смисао животу. Тренутно нам је он највећа опасност, па сагледавамо како изгледа живот уз физичку дистанцу. И није лако. Нема радости без додира, загрљаја... Ипак, искрено верујем да ће све ово проћи када покажемо да смо научили лекцију. Вратимо хранљивост контакту тако што ћемо пружити љубав себи и другима и бити хумани. Често адолесценте у Медицинској школи учим вештини децентрације, која подразумева повремено посматрање ситуације из позиције друге особе. Капацитет за децентрацију имају сви људи и њоме могу да овладавају већ и клинци од 3 године. Када бисмо понекад „изули своје ципелице и ушли у ципелице другог“, живот на планети би био много лепши. Зато, одржавајте хранљив контакт са својим ближњим, шаљући им љубав и веру у живот, јер „Homo homini medicamentum est!“ (Човек је човеку лек).
М. Филиповић

Најновији број

26. јануар 2023.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa