Људи су инспирација

Катарина Исаиловић је млади писац из Шапца. Рођена је 20. октобра 1999. године. Завршила је Економску школу „Стана Милановић“ а након тога је уписала Београдску академију пословних и уметничких струковних студија. За себе каже да је врло комуникативна и друштвена особа, воли да се развија, упознаје нове људе, дружи се. Не воли самоћу и ретке су ситуације кад жели да се осами.
Катарина је до сада издала две књиге. Промоција њеног првенца који носи назив „Тамо ђу те чекати“ и у којој је Катарина представљена као заљубљена девојчица која жели по сваку цену да задржи своју средњошколску љубав, одржана је на њен осамнаести рођендан, 20. октобра 2017. године у свечаној сали економске школе.
Друга књига, под називом „Катаринизам“ угледала је светлост дана две године касније и у њој је Катарина већ одрасла, прошла је своју тинејџерску љубав, отреситија је и доста зрелија у односу на претходну књигу.
Када си почела са писањем и како си заправо дошла на идеју да отвориш своју инстаграм страницу под називом емотивно_хендикепирана?
Искрена да будем – не знам који је тачан период у ком сам почела да пишем. Волела сам да пишем саставе у школи, то ми је било омиљено. Страницу сам сасвим случајно отворила једне ноћи у пет ујутру, само ми је пало на памет могла бих да почнем да пишем то јавно, да и други људи могу да читају. Данас страница броји 77 хиљада пратилаца и јако сам поносна што људи воле и прате мој рад.
Како су реаговали твоји пријатељи и породица када си им саопштила да желиш да објавиш своју прву књигу? Да ли је било оних који су те спутавали у остварењу твог циља покушавајући да умање значај твог рада?
Људи око мене су и данас јако поносни. Често се дешава да сам негде са другарицама и да упознајемо нове људе, оне су увек главне да ме представе и објасне им колика је част што су они упознали Катарину Исаиловић (смех). Наравно, највећу подршку имам од својих родитеља, сестре, пријатеља, они су ми ветар у леђа и кад нешто не иде како сам замислила, они су ту да реше све „проблеме“. Увек је било и увек ће бити људи који ће говорити да оно што ја пишем може да напише било ко, да је то „патетика“ и слично, али сам давно престала да се бринем око таквих коментара/људи, јер знам какав и колики сам успех направила са својих двадесет година и из тог разлога ме такви коментари не дотичу.
С обзиром да су твоји текстови препуни љубави, искрених прича и емоција, поучних савета, имаш ли своју инспирацију?
Моја инспирација су људи око мене. Имала сам човека који је годинама био инспирација мојих песама, и сматрам да сваки писац/песник у неком периоду своје каријере има неког о коме пише, то је нормално. Волим да пишем о нечему што видим или чујем из нечијих прича, па то преформулишем у својој глави. Не могу да кажем тачан и један једини извор инспирације, јер не знам који је, али нека то буду људи око мене и њихове љубави, живот и слично.

Многим девојчицама си узор, често у твојим текстовима проналазе себе и решење проблема који их муче. Какав је осећај када знаш да се неко угледа на тебе? Помислиш ли у неком тренутку да је то велика одговорност?
Драго ми је што сам свим тим девојчицама узор, сваком од нас би таква улога ласкала, али слажем се да је итекако велика одговорност. Пазим шта пишем и какве им “савете“ делим, јер знам да ме цене и слушају, и да ће велика већина урадити заиста оно што их посаветујем.
Недавно си отворила свој јутјуб канал на ком, између осталог, дајеш савете младим девојкама. Који је циљ твог канала и зашто мислиш да је он битан?
Јутјуб канал је био актуелан док је било време карантина, кад је све ово прошло, тако сам и престала са снимањем, јер заиста захтева посвећеност, а немам времена и инспирације за то. Циљ свих снимљених видеа је био да људи који ме читају имају прилику да ме, на неки начин, још више упознају. Затим сам делила своја искуства из живота и драго ми је ако су неке позитивне вибрације дошле до људи који су гледали. Добила сам велики број коментара у којима људи говоре да им је лакше кад знају да нису сами и да је неко прошао кроз сличне ситуације.
С обзиром да си у сталном контакту са људима који те прате, можеш ли закључити шта је оно што данашњој омладини фали?
Фали им самопоуздање и свест о својој вредности. Искрено мислим да живимо у времену где омладина не сме да испољи емоције, таленат, јер је то данас смешно. Друге вредности се гледају, новац је најважнија ствар и вредност код људи, нажалост, али ја као појединац то не могу да променим.
Који су твоји планови за будућност? Можемо ли ускоро очекивати трећу књигу?
Да завршим академију и запослим се. То ми је тренутно једна од важнијих ствари. Желим да будем финансијски обезбеђена, а уједно и да се осећам корисно и имам обавезу. Трећу књигу планирам следеће године, да не прекидам ту традицију издавања књиге на сваке две године (на рођендан), али нећу ништа да обећавам, јер ми је корона доказала да не могу да планирам ништа толико унапред, тако да – надам јој се и једва је чекам.