Инфо

27. август 2020.27. авг 2020.
ВЕЧНОСТ  „МАЧВАНСКИХ  ЈАРАНА“  И  „СТАНАРИЦА“
Сећање на Јездимира - Језду Алимпића,културног прегаоца мачванског аматеризма

ВЕЧНОСТ „МАЧВАНСКИХ ЈАРАНА“ И „СТАНАРИЦА“

Музика је испуњавала сваки део његовог живота и није било важно на који начин ће се њоме бавити. Обилазио је старе људе по Мачви, дружио се са њима и уз чашицу пријатног разговора успевао да их наведе да му запевају и заиграју давно заборављене песме и кола, каже његова старија ћерка Светлана.
Јездимир - Језда Алимпић рођен је у Накучанима, а у Богатић се доселио 1971. године. Како би зарадио додатни џепарац, поред учитељског рада, почео је да се бави и музиком. Свирао је акустичну гитару на школским игранкама. Уласком у свет аматеризма несвесно креће путем који ће га обележити за цео живот.
Више од десет година етномузиколог Љубинко Миљковић и он обилазили су подручја целе Мачве, прикупљајући и записујући старе песме и игре. Захваљујући том раду настала је књига „Мачва“, са искуствима 306 казивача из 34 мачванска села. Популарни Језда формирао је две изворне певачке групе: женску „Станарице“ и мушку „Мачвански јарани“ кроз које је промовисао своја сазнања о музичком благу Мачве. Плоча која је тада снимљена, још увек је званичан носач звука са изворним песмама из велике српске равнице.
Успео је да својом харизмом окупи огроман број младих људи на фолклору. Никада није имао потребу да повиси тон, а сви су га нетремице гледали и слушали. Како тврде чланови његове породице, људи га памте као дружељубивог човека, с поштовањем и тугом што му судбина није дозволила да уради још толико тога важног и непоновљивог. Његове заслуге видљиве су у сваком елементу културно-уметничког стварашалаштва Мачве. Уз велику част, манифестација сусрета ветеранских фолклорних ансамбала у Богатићу, носи његово име.
Никада није показао ни најмањи умор или презасићеност послом. Млађа ћерка Весна памти само извесне нервозе када није могао да испуни своја обећања према аматерима.
Верни пратилац у свему била му је супруга Радосава.
Његови покрети за трагањем и очувањем традиције и обичаја свог краја, од великог су значаја за данашње генерације које се све више интересују за тако нешто.
У разговору са његовом унуком Ањом, осети се празнина.
„Од њега сам наследила музикалност и верујем да бисмо дане проводили певајући и свирајући. У мом животу остаје жалост што га никада нисам упознала и што га гледам само кроз сећања других“ , сведочи Ања.
Мина Ђ.Г.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa