Преко предрасуда до остварења сна

Марија Ђурковић на први поглед изгледа као и свака друга девојка. Међутим, оно што је чини посебном је њена љубав према камионима, из које је потекла жеља да добије дозволу Ц и Е категорије и као и њен млађи брат који такође вози, помогне оцу у породичном послу. Има 23 године. Завршила је Техничку школу у Шапцу након чега је уписала Вишу технолошку. Поред студирања ради као обезбеђење у фирми „Зорка керамика“.
-Радим ствари које волим. Све је кренуло некако спонтано, из љубави. Вожња је такође кренула спонтано. Од како сам рођена ја знам за камион, јер је то занимање мог тате. Од малена ме је стављао у возила и још тада ми се јавила жеља да возим. Научила сам да управљам камионом када сам била доста млађа. Док сам ишла у средњу школу била сам саобраћајни смер и тамо су популарни возачи. Када сам завршила школу положила сам за Б категорију. Уписала сам и вишу технолошку школу. Једног тренутка одлучила сам да се упишем и полажем за Ц категорију. Мислила сам да то неће скоро почети, међутим убрзо су ме позвали.
Каже да је инструкторима било чудно да виде младу девојку коју занимају камиони, али и која је јако добра у томе. Није имала никаквих проблема и све је заввршила у рекордном року
-Типовање сам положила из првог покушаја, као и вожњу. Била сам једина девојка у тој групи, али и у последњих пар година. Када сам добила дозволу за Ц категорију убрзо сам положила и за Е.
До сада није ишла на неке даље вожње због свих обавеза које има, али тврди да јој је то у плану. Жели у неком тренутку да се посвети и томе. Каже да је прерасле предрасуде које је свакодневно окружују.
- Имам намеру да стекнем искуство у том послу. Одувек сам имала идеју да положим за камион, било ми је лепо да видим женско за воланом. Суздржавала сам се у неком тренутку од свега тога, јер ипак сам женско, размишљала сам шта ће други рећи на то. Међутим, ипак сам донела одлуку и схватила да је то заиста оно што желим.
Славица Ђурковић, Маријина мајка каже да јој подршке породице никада није мањкало
-Нисам се изненадила када сам сазнала да жели да полаже за камион. Дешавало се да ме људи питају зашто смо дозволили то, ипак је она женско. Свесна сам да то није уобичајено па разумем и људе који се чуде свему томе. Има потпуну подршку шта год да одлучи ја сам уз њу.
Марија истиче да никада није била спречена у остварењу својих циљева, и мајци је на томе захвална
-Моја мајка је жена модерних схватања. Говорила је да радим оно што желим. Никада ме није спречавала и ограничавала по питању било чега.
Каже да је било тренутака када су јој говорили да вожња камиона није за њу, да као и свака жена треба да се посвети неким другим, више „женским“ пословима
-Тога је било пуно све док ја нисам схватила да су та ограничења била у прошлом веку. У данашње време свако може да ради оно што жели. Данас имамо доста мушкараца који су јако добри фризери иако се то сматра женским занимањем, али имате и доста жена које су добри возачи. Углавном критикују неиспуњени и људи незадовољни својим животом.

МАРИЈА ЂУРКОВИЋ: Камиони су оно што волим

Каже да се у саобраћају сви окрећу и са неверицом је посматрају за воланом. Намерава да стекне одређено искуство, а једног дана можда да постане и инструктор.
Сматра је посао возача камиона подцењен
-За време ванредне ситуације једино су радили возачи. Мислим да људи треба да имају свест јер је то ипак велико жртвовање. Ти људи нису поред своје породице. Мене је мајка одгајила. Тата је био ту викендима. Лекове, храну, нафту све што је битно за живот превозе возачи камиона, а подцењени су максимално. Људи би требало да имају више свести о томе.